Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Огњена Марија

Датум објаве: среда, 23 новембра, 2011
Објављено у Ливањско поље
Величина слова: A- A+

Ognjena Marija.jpg

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово:

„Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’
Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу и после молитве jави jоj се наjпре ђаво у виду страшне змиjе коjа обзину главу њену. Но кад се она прекрсти, змиjа се распуче и ишчезе. Тада jе облиста светлост небесна и њоj се учини да ишчезоше зидови тамнице, заjедно са кровом, и крст се jави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од коjе дође глас: ‘Радуj се, Марина, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, jер приспе дан твога весеља…’
И Марина би исцељена силом Божjом од свих рана и болова. Безумни судиjа мучаше jе други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу…”

Страдања ове великомученице преточена су и у стихове коjе епископ Николаj такође наводи у своjоj књизи. Два су посебно карактеристична:
             „Буди близу мене, снаго мученика,
             Да поднесем муке без страха и крика…”

Међу вjерницима – православцима Огњена Мариjа (коjа, иначе, у народноj традициjи слови као сестра Громовника Илиjе и Светог Пантелиjе) изазива посебно страхопоштовање. Тога дана (30. jула по новом, односно 17. по старом календару) нико не ради jер се сматра да jе тога дана сваки посао неталичан и грешан, да свако ко тога дана прекрши вољу божjу, не може очекивати милост његову:

— Ми би рекли овдикар да jе Огњена Мариjа удешљива — вели Сава Петровић из ливањског села Губин, jедна од риjетких српских душа из ових краjева коjа jе љета господњег 1941. преживjела Огњену Мариjу. — Ако те шта тог дана деси, не мереш се избавити; ако ватра плане, не мереш jе угасити. А буде, баш тог дана, честито се и не наоблачи па плане и загрми у пласт сиjена или крстину жита — све изгори до потљешње сламке…

Отуда и пjесма у народу:
            „Огњем пржи Огњена Мариjа,
            Громом биjе Громовник Илиjа,
            Миром мири Мирносна Мариjа…”

А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог љета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне — казна страшна стигне безгрешнике…

Захваљуjући доброти аутора, пренесено из књиге:
Будо Симоновић: „Огњена Мариjа Ливањска“

ognjena_marija_livanjska.jpgКњига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и броjни иновjерци – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи коjи у тим љутим временима, како 1941. тако и деведесетих година прошлог виjека, нису гледали ко се како крсти и шта jе коме на глави. Књига jе стога страшно свjедочанство о злу, оптужба за сва времена, али и траjни документ о величаjним примjерима добротворства и жртвовања човjека за човjека. Издавач књиге „Огњена Мариjа Ливањска“ (четврто допуњено и проширено издање) jе компаниjа „Nidda Verlag GmbH“, односно „Вести“, наjтиражниjа дневна новина у диjаспори.

 

Биографски подаци о аутору: 

Рођен у селу  Осреци – Манастир Морача, 15. октобра 1945. године. Завршио Филолошки факултет у Београду, групу за српскохрватски jезик и jугословенску књижевност. Три године потом радио као професор у гимназиjи „Слободан Принцип – Сељо у Сокоцу на Романиjи, а онда се посветио новинарству (почео у сараjевском „Ослобођењу“, затим у ТАНЈУГ-у, „Политици Експрес“, „Илустрованоj Политици“, „Политици“ и сада у Франкфуртским „Вестима“).

До сада обjављене књиге:
– „МИЈАТ И МОЈСИЈЕ“ (1988).
– „ДО СМРТИ И НАТРАГ“ (1988),
– „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“ (три издања од 1991. до 1997),
– „НЕДОХОДУ У ПОХОДЕ“ (1994),
– „ЗЕКО МАЛИ“ (три издања од 1997. до 2001),
– „ЖИВОТ НА СЕДАМ ЖИЦА“  (1998),
– „НИКАД КРАЈА ТАМНИЦАМА“ (2002),
– „ЗАДУЖБИНА ПАТРИЈАРХА И ВЕЗИРА“ (2006),
– „РИЈЕЧ СКУПЉА ОД ЖИВОТА“ (2006).
Приредио и зборник „125 ГОДИНА НОВИНАРСТВА И 50 ГОДИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ ГОРЕ“ (1996. године).

 

Везане виjести:

Промоциjакњиге „Огњена Мариjа Ливањска” у Храму Светог Трифуна у Београду

РТРС- НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

РТРС- ПЕЧАТ – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у jами РавниДолац, Ливањско поље

СЛУЖЕНПАРАСТОС СРБИМА БАЧЕНИМ У ЈАМУ РАВНИ ДОЛАЦ

Промоциjа књиге “ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА” у Светосавском културном клубу у Бања Луци




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top