Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ.

Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату.

Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише „оно што се шапутало и о чему се ћутало“.

„Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити“, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Према његовим ријечима, аутор се у својим дјелима није много бавио естетским проблемима и питањима књижевне форме и поетике, него се трудио да што више свједочи о тим злочинима, да се више о томе не ћути.

„Ишао је за живим свjедоцима, питао их да му непосредно свjедоче. И он је сам јунак своје сопствене приче и преживио је све те догађаје који превазилазе људску машту и памет“, додао је Бећковић.

Он је истакао да Крсмановићеви романи покрећу битне ствари у књижевности али и изван ње и да су ушли у сам народ.

Бећковић оцјењује да ће роман код оних који су га читали добити значај једне свете књиге, која ће се у свакој кући држати на посебном мјесту, као једна врста читуље.

Он је подсјетио и на стихове народног пјесника Радована Бећировића, који је још у току рата написао једну пјесму у којој је побројао све јаме и страдања српскога народа.

„У тој његовој пјесми постоје стихови – ‘Дрино водо још једно столеће Србин воде с тебе пити неће, Дрино водо аманет ти тешки, сачувај нам наш завет витешки, немој причат Дунаву и Сави за наш покољ и за нож крвави’ „, подсјетио је Бећковић.

Момир Крсмановић је аутор више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ – „Тече крвава Дрина“, „Трагови мртве браће“, „Незарасле ране“ и друге.

Говорећи о документарном филму који је приказан током књижевне вечери, он је рекао да филм свједочи о страдању 6.000 Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату.

„Павелић је имао у плану да очисти све Србе из источне Босне, да попали села, да истјера народ и да од Фоче, Зворника и Бијељине постави границу Хрватску, а од Шапца до Земуна Савом да све припадне хрватској територији и то је чувена офанзива Јуре Францетића“, објаснио је Крсмановић.

Он је додао да је то било почетком априла 1942. године и да је у старом Броду подигнут споменик за више од 6.000 настрадалих Срба у офанзиви на Дрини.

Подигнута је црква и гради се спомен-кућа, у којој ће на паноима бити документована прича о страдању Срба у том крају.

Књижевно вече одржано је у сали Матице исељеника и Срба у региону, која је уз подршку Представништва Републике Српске у Србији и организовала скуп.

Извор: СРНА