Odrastao sam uz emigrante i Karađorđeviće

Milisav Čumić, filmski distributer iz Velike Britanije, o novom projektu. Sin zlatiborskog četnika produciraće film „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“

POSLE distribucije „Terminatora 2“ i „Plesa s vukovima“, Milisav Čumić, filmski distributer iz Velike Britanije, odlučio je da producira jednu srpsku dokumentarnu seriju – „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“ Miloslava Samardžića.

U distribuciji je već 35 godina. Pored „Terminatora 2“, distribuisao je i „Niske strasti“, „Rambo 2 i 3“, „Dan nezavisnosti“, „Univerzalni vojnik“, „Bekstvo iz Šošenka“, „Hrabro srce“, „Sudija Dred“, „Zvezdana kapija“, „O brate, gde si“…

– Ali, mnogo volim i srpske filmove. Imao sam priliku, kada sam radio sa „20th Century Fox“, da distribuišem Kusturičino „Podzemlje“, pa „Lepa sela lepo gore“, i sa Momentum/eONE – „Ničiju zemlju“. Želeo sam da kupim i „Čarlston za Ognjenku“, kada sam radio akviziciju za Tartana, ali je film već bio prodat.

Za ovo podneblje i istorijski trenutak vezuju ga koreni. Njegov otac Radovan bio je za vreme Drugog svetskog rata mobilisan u četnike, i borio se kao član Zlatiborskog korpusa, kako kaže, protiv fašizma, za slobodu. Posle rata, prvo se našao u Italiji, pa u Nemačkoj, i konačno u Engleskoj. Pošto nije počinio nikakve zločine, 2003. je dobio srpski pasoš i došao da poseti rodno mesto.

– U naš dom, u Britaniji, dolazili su očevi prijatelji, ljudi s kojima se upoznao u emigraciji, koji su bili sa njim za vreme i posle rata, uključujući i članove dinastije Karađorđević. Dobar sam prijatelj sa princom Vladimirom. Od očevih saboraca, sećam se kapetana Milomira Kolarevića. On je bio komandant Zlatiborske brigade, 4. jurišnog korpusa, i oficir u Vrhovnoj komandi kod Draže. Bio je mnogo fin čovek, živeo je u Londonu. Drago mi je što su ljudi u Srbiji mogli da ga vide kada je dao intervju za TV seriju „Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“, 1991. godine. Tu seriju je producirao i prikazao RTS. To je bilo prvi put da se na televiziji u Srbiji vide i čuju saborci mog oca. Sećam se i kapetana Pavla Markovića, koga su zvali Ruža, jer je bio rumen kao ruža. Živeo je u Halifaksu.

NAŠ sagovornik je producent dokumentarne serije „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“. Na pitanje šta uopšte Britanci znaju o tom segmentu istorije i zašto je Britanija odjednom podržala partizane, odgovara:

– Ne znaju mnogo. Kada je Srbija u pitanju, ne znaju gotovo ništa. Ranije su znali, a bolje da nisu, jer su „znali“ samo da je Tito bio dobar. Sada britanski istoričari pišu drugačije. Na primer, Heder Vilijams ili Piter Beti. On je bio producent Bi-Bi-Sija i svi znaju za njega. Napisao je knjigu u kojoj kritikuje Čerčila. Sada ima sve više knjiga u kojima se potencira da je „dobar“ Draža, a ne Tito.

Čumić kaže da ni mnogi naši ljudi, rođeni u Britaniji, ne znaju mnogo o srpskoj istoriji, jer su učili britanske škole. A tamo se uči da su Čerčilovi postupci bili dobri.

– KADA smo imali promociju serije „Kraljevina Jugoslavija“, u Londonu, jedan naš čovek, takođe sin četnika, umalo nije zaplakao. Kaže: „Ja tek sad vidim da su moji roditelji govorili istinu“. A roditelji su govorili da je Čerčil loše postupio prema kralju Petru Drugom. On je u školi, pak, učio da je Čerčil dobar i nije mogao da poveruje da neko toliko dobar može da postupa tako loše prema jednom mladom kralju, koji je ostao bez oca kao dečak. I još je bio maloletan kada je došao u London, 1941. Bilo mu je žao što nije verovao svojim roditeljima.

Osim zbog susreta sa rodbinom, dolazi i na poslovne sastanke u vezi sa filmskom industrijom.

Čumić objašnjava da će tek morati da se radi na tome da Samardžićeva serija bude prikazana na svim TV marketima: MIPTV, MIPCOM, World Content Market, kao i na festivalima dokumentarnog filma IDFA (Amsterdam), Hot Docs (Toronto), Sheffield Doc/Fest (Britanija)… Ukoliko ne bude prikazana, niko neće za nju znati:

– JOŠ dok nije bila završena, dok je bila u radu, plasirali smo je na tri televizije – poljsku državnu TV, RT RS I BN TV iz Republike Srpske. Takođe, nagrađena je na dva festivala na kojima su prikazani delovi – u Novom Sadu i Velikoj Plani. To su sve dobri znaci.

Takođe kaže da su serije od Drugog svetskog rata uvek popularne i da su zapadni gledaoci gladni takvih sadržaja.

– Na Bi-Bi-Siju su ove godine prikazivali 4-5 dokumentarnih filmova o SS oficirima i njihovim porodicama. Plus, ima dosta kablovskih TV stanica, koje emituju pre svega programe o Drugom svetskom ratu, na primer Yesterday i History Channel.

ORIGINALNE IDEJE

– SRPSKI filmovi su čuveni po originalnim idejama, odnosno tekstovima, i po tome što su tehnički odlični – kaže Čumić. – Ali, nije samo srpskom filmu teško da se probije na svetske ekrane. To je teško filmovima iz svake zemlje. Kada biraju kandidata za Oskar, imaju filmove iz 80 zemalja i tu listu moraju da skrate na 10, pa na pet. Nije lako, treba imati dobar originalni tekst, ali i jaku promociju na festivalima, i markete u Kanu, Berlinu, Torontu i Los Anđelesu.