Одрастао сам уз емигранте и Карађорђевиће

Милисав Чумић, филмски дистрибутер из Велике Британије, о новом пројекту. Син златиборског четника продуцираће филм „Краљевина Југославија у Другом светском рату“

ПОСЛЕ дистрибуције „Терминатора 2“ и „Плеса с вуковима“, Милисав Чумић, филмски дистрибутер из Велике Британије, одлучио је да продуцира једну српску документарну серију – „Краљевина Југославија у Другом светском рату“ Милослава Самарџића.

У дистрибуцији је већ 35 година. Поред „Терминатора 2“, дистрибуисао је и „Ниске страсти“, „Рамбо 2 и 3“, „Дан независности“, „Универзални војник“, „Бекство из Шошенка“, „Храбро срце“, „Судија Дред“, „Звездана капија“, „О брате, где си“…

– Али, много волим и српске филмове. Имао сам прилику, када сам радио са „20th Century Fox“, да дистрибуишем Кустуричино „Подземље“, па „Лепа села лепо горе“, и са Momentum/eONE – „Ничију земљу“. Желео сам да купим и „Чарлстон за Огњенку“, када сам радио аквизицију за Тартана, али је филм већ био продат.

За ово поднебље и историјски тренутак везују га корени. Његов отац Радован био је за време Другог светског рата мобилисан у четнике, и борио се као члан Златиборског корпуса, како каже, против фашизма, за слободу. После рата, прво се нашао у Италији, па у Немачкој, и коначно у Енглеској. Пошто није починио никакве злочине, 2003. је добио српски пасош и дошао да посети родно место.

– У наш дом, у Британији, долазили су очеви пријатељи, људи с којима се упознао у емиграцији, који су били са њим за време и после рата, укључујући и чланове династије Карађорђевић. Добар сам пријатељ са принцом Владимиром. Од очевих сабораца, сећам се капетана Миломира Коларевића. Он је био командант Златиборске бригаде, 4. јуришног корпуса, и официр у Врховној команди код Драже. Био је много фин човек, живео је у Лондону. Драго ми је што су људи у Србији могли да га виде када је дао интервју за ТВ серију „Југославија у Другом светском рату“, 1991. године. Ту серију је продуцирао и приказао РТС. То је било први пут да се на телевизији у Србији виде и чују саборци мог оца. Сећам се и капетана Павла Марковића, кога су звали Ружа, јер је био румен као ружа. Живео је у Халифаксу.

НАШ саговорник је продуцент документарне серије „Краљевина Југославија у Другом светском рату“. На питање шта уопште Британци знају о том сегменту историје и зашто је Британија одједном подржала партизане, одговара:

– Не знају много. Када је Србија у питању, не знају готово ништа. Раније су знали, а боље да нису, јер су „знали“ само да је Тито био добар. Сада британски историчари пишу другачије. На пример, Хедер Вилијамс или Питер Бети. Он је био продуцент Би-Би-Сија и сви знају за њега. Написао је књигу у којој критикује Черчила. Сада има све више књига у којима се потенцира да је „добар“ Дража, а не Тито.

Чумић каже да ни многи наши људи, рођени у Британији, не знају много о српској историји, јер су учили британске школе. А тамо се учи да су Черчилови поступци били добри.

– КАДА смо имали промоцију серије „Краљевина Југославија“, у Лондону, један наш човек, такође син четника, умало није заплакао. Каже: „Ја тек сад видим да су моји родитељи говорили истину“. А родитељи су говорили да је Черчил лоше поступио према краљу Петру Другом. Он је у школи, пак, учио да је Черчил добар и није могао да поверује да неко толико добар може да поступа тако лоше према једном младом краљу, који је остао без оца као дечак. И још је био малолетан када је дошао у Лондон, 1941. Било му је жао што није веровао својим родитељима.

Осим због сусрета са родбином, долази и на пословне састанке у вези са филмском индустријом.

Чумић објашњава да ће тек морати да се ради на томе да Самарџићева серија буде приказана на свим ТВ маркетима: MIPTV, MIPCOM, World Content Market, као и на фестивалима документарног филма IDFA (Амстердам), Hot Docs (Торонто), Sheffield Doc/Fest (Британија)… Уколико не буде приказана, нико неће за њу знати:

– ЈОШ док није била завршена, док је била у раду, пласирали смо је на три телевизије – пољску државну ТВ, РТ РС И БН ТВ из Републике Српске. Такође, награђена је на два фестивала на којима су приказани делови – у Новом Саду и Великој Плани. То су све добри знаци.

Такође каже да су серије од Другог светског рата увек популарне и да су западни гледаоци гладни таквих садржаја.

– На Би-Би-Сију су ове године приказивали 4-5 документарних филмова о СС официрима и њиховим породицама. Плус, има доста кабловских ТВ станица, које емитују пре свега програме о Другом светском рату, на пример Yesterday i History Channel.

ОРИГИНАЛНЕ ИДЕЈЕ

– СРПСКИ филмови су чувени по оригиналним идејама, односно текстовима, и по томе што су технички одлични – каже Чумић. – Али, није само српском филму тешко да се пробије на светске екране. То је тешко филмовима из сваке земље. Када бирају кандидата за Оскар, имају филмове из 80 земаља и ту листу морају да скрате на 10, па на пет. Није лако, треба имати добар оригинални текст, али и јаку промоцију на фестивалима, и маркете у Кану, Берлину, Торонту и Лос Анђелесу.