Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Одлазак Језеринца мост ка Београду и Москви?

Датум објаве: уторак, 1 децембра, 2015
Величина слова: A- A+
Јуре Богдан
Јуре Богдан

Папа Фрањо жели да успостави боље везе са Српском и Руском православном црквом, па је на мјесто пензионисаног војног ординарија у Хрватској Јураја Језеринца именовао монсињора Јуру Богдана, наводе вјерски аналитичари.

Језеринац важи за десничара, који је имао провокативне и понекад шовинистичке испаде, док је Богдан био ректор Папског хрватског завода Светог Јеронима у Риму.

Контроверзни бискуп Језеринац, који је од 1980. године био у Канади, гдје је водио хрватске жупе, вратио се у Хрватску 1991. године на наговор тадашњег кардинала Фрање Кухарића.

У кулоарима је словио као свештеник одан идеји хрватства, а није му било страно ни да “кокетира” са усташтвом.

Скандал у јавности избио је својевремено када је у Вуковару на миси захвалници поводом Дана државности, током проповиједи, читао пјесме Марка Перковића Томпсона, нарочито бирајући оне у којима се појављује усташки поздрав “За дом спремни”.

Језеринац је након прве осуђујуће пресуде хрватским генералима у Хагу (која је послије укинута) изјавио да би Српска православана црква (СПЦ) “могла дати свједочанство да одлазак српског живља из Хрватске није плод удруженог злочиначког подухвата и прогона, већ организовани подухват побуњених вођа”.

Иван Маркешић, социолог религије са Института “Иво Пилар”, сматра да папа покушава да неутралише јаку националну тврђаву унутар Војног ординаријата и Хрватске бискупске конференције.

На Језеринчево мјесто долази човјек широког образовања, а оно што је још важније, ријеч је о особи коју папа изузетно цијени због екуменских ставова, наводе хрватски медији.

То је, након формирања заједничке српско-хрватске комсије која би требало да одлучи о канонизацији Алојзија Степинца, нови покушај поправљања односа Ватикана и Српске, а онда и Руске православне цркве, процјењују медији.

Истовремено, извори из Католичке цркве у Хрватској истичу да комисија неће заиста одлучивати о канонизацији Алојзија Степинца јер је то “готова ствар” као и да се Српска православна црква ништа не пита у вези са тим.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

ПАПА ФРАЊО ПРЕДЛОЖИО СПЦ РАЗГОВОР О СТЕПИНЦУ?

Николић: Папа нигдје не жури када је ријеч о проглашењу кардинала за свеца

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top