Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић

Акдемик проф. др Милорад Екмечић

После краће болести у Београду преминуо jе,  jедан од наjумниjих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић jе после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаjе Милорад Екмечић из здравствених разлога ниjе био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледаjући директан ТВ пренос потресао се када jе на паноу жртава угледао слику свог оца Илиjе.

Рођен jе у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илиjе и маjке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио jе у Чапљини, а гимназиjу у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат jе провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободноj териториjи. Од октобра 1944. до jула 1945. био jе у НОВ. Уписао општу историjу на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте jе године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сараjеву, али jе због болести на дужност ступио неколико месеци касниjе. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертациjу „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио jе на Свеучилишту у Загребу 1958. и она jе до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки jезик (у издању Института за историjу jугоисточне Европе у Грацу).

Након специjализациjе у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сараjеву све до избиjања грађанског рата 1992. године.

У маjу 1992. ухапшен jе од стране муслиманских „Зелених беретки“ заjедно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да таjно пребегне на териториjу Републике Српске. Након тога jе од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академиjе наука и умjетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академиjе наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. jула 1992. године. Дописни члан jе и Црногорске академиjе наука и умjетности од 1993, као и члан ван радног састава Академиjе наука и умjетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић jе члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Предсjедник Републике Српске Раjко Кузмановић одликовао га jе 1. новембра 2010. године Орденом части са златним зрацима.Добитник jе Кочићеве награде 2004. децембра 2011. добио jе Орден Светог Саве.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

Извор: Слободна Херцеговина

Везане виjести:

Академик Милорад Екмечић, историчар – Предстоjи нам нова …

Милорад Екмечић: Мрак надолазећег рата – Jadovno 1941.

Др МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ: Сукоб у Украjини jе ништа друго него …

Милорад Екмечић: Куда иде Србиjа-Европа ниjе … – Jadovno 1941.