Одговорност

За наjстрашниjи и наjвећи злочин окупатора на Балкану за систематско свирепо уништавање око милион мученика по jасеновачким логорима, за перфидно мучење и убиjање народа, за нечувена мучења и убиjања стотине хиљада деце, за реке просутих суза оjађених маjки и беспомоћних родитеља, за страховита клања и убиjања маљевима, за нечувено мучење од 1337 дана и ноћи, за злочин, кога историjа до сада ниjе забележила крив jе и одговара читав jедан криминални систем садржан у поjму нацизам.

На криминални нацистички програм наслонио се у нашоj, jош гори, хрватски народно – ослободилачки усташки покрет.

Јасеновачки злочин jе последица ова два удружена система.

Баш зато, у примерима мучења, у  бескраjно дугим и тешким страдањима, у огромним размерама уништавања и људских живота и привредних добара, логор Јасеновац превазилази сва мучилишта, стратишта и све логоре у поробљеноj Европи.

Носиоци и физички представници и jедног и другог покрета – и нацисти и усташе – деле одговорност за оваj страховити злочин.

И само формирање усташке НДХ на окупираноj териториjи Краљевине Југославиjе, а за време док рат jош траjе, и проглашење jедног дела Краљевине Југославиjе земљом – савезницом нациста, те преношење окупаторске власти и jош више, криминалне тираниjе, на усташе злочин jе, коjи терети нацистичко водство и стоjи у потпуноj супротности са међународним законским прописима садржаним у Хашким конвенциjама од 1899. и

1907. године.

У jош већоj мери одговараjу злочинци окупљени у усташкоj организациjи, коjи покраj свих оних злодела, што их чине и нацисти, одговараjу и као терористи у Краљевини Југославиjи. Исто тако одговараjу као терористи и домаћи Немци, коjи су као и усташе пљунули на своjу земљу, у коjоj су се родили, постали издаjници и jош више прогласили се окупаторима. Постали су окупатори свога рођеног краjа и народа.

У Срему су усташе и сремски фолксдоjчери постали џелати староседеоцима – Србима, и као што су на jедан необичан начин у таj положаj доспели, jош необичниjим, управо криминалним путем, сваки су за своj рачун настоjали да истребе Србе, Јевреjе и Цигане из Срема и да створе себи своj животни простор: Немци део „Донаушвабенланда“, а усташе да учврсте „Неприкосновеност хрватског државног подручjа“.

За масовно, уништавање читавих народа употребљавау удружени фашисти и овде систем логора. Незаконитим и недозвољеним путем донешена „Законска одредба CXXIX – 2101 – 3 – 1941“. О оснивању „радних и одгоjних“ логора и “ Законска одредба CCIX – 1779 – 3 – 42″.

о сузбиjању наслних кажњивих чинова против државе, поjединим особама или имовини, jесу само изговори и форме масовних злочина.

Под изговором одгоjа и преваспитавања лишаваjу се слободе, па одводе у логоре сви „непоћудни“, како их одредба назива. Купе се и одводе сви Јевреjи и Цигани широм Срема. Исто тако се блокираjу поjедина српска села и целокупно српско становништво одводи у логоре. На другим местима се одводи прво jедан део српског становништва, да се касниjе покупи и онаj други део.

А и усташе и фолксдоjчери знаjу да казна лишења слободе и заточење у логору значи систематско мучење и мученичку смрт отераних. Тако се и даjу разумети претње логором „непоћуднима“. Они су знали да пресуда на заточење у логору од 3 године значи сигурну и брзу смрт у наjстрашниjим мукама. Знало се да заточње на имању временску казну и заточење као припадника „непоћудних“ (без пресуде и као притворених у логору) значи такође сигурну смрт, нешто касниjе.

Зато су за неизрецива страдања jасеновачких мученика и за живот око 10.000 сремских мученика у Јасеновцу криви не само они коjи су створили систем уништавања помоћу логора (водство нациста и усташа; – садисте из галериjе jасеновачких злковца), него и сви они коjи су се полакомили на пљичку, имовине своjих суседа и староседелаца Срема. Истовремено, из расних и економских разлога подигли су се да очисте Срем од Срба, Јевреjа и Цигана.

Недвоjбено jе да су и есесовачки и усташки злочинци приступали у своjе организациjе добровољно.

Кроз програме и рад тих организациjа очекивали су своjу економску ситуираност и лепшу будућност. Знали су за терористичке и криминалне задатке своjих фаланги. Морали су знати, да сваки Немац – земљорадник у Срему не може добити по десетине jутара земље, а да се та земља некоме не отме.

Знали су да се те њихове организациjе служе криминалним средствима и да се уништавање народа може реализовати само злочиначким поступцима. Сваки jе од њих улазио у организациjу добровољно, и са жељом да осигура себи, односно своме народу „животни простор“. А морао jе знати, да се то осигурање може постићи само силом терористичких и криминалних активности, у коjима ће се просути потоци крви стотине хиљада невиних живота.

Сваки jе дакле од њих, када jе приступао у ту организациjу знао и морао знати, да ће за постизање обећаних награда морати чинити злочине и то организоване и масовне, и да се обећани циљеви и награде чланству могу досегнути само кроз незаконита средства.

Зато се ниjедан усташа, ни немачки добровољац из Воjводине не може послужити изговором, да му jе криминално дело, коjе jе учинио, наређено и не може пребацивати одговорност на вишу дистанцу и на наредбодавца.

За систематску пљачку материjалних добара jасеновачких мученика носе пуну одговорност тзв. „Понове“ и побочници, за колонизациjу у свим усташким логорима, те сви функционери одбора културбунда, усташких табора и логора, као и „повереници“ усташких табора и логора, те културбунда у предузећима, трговинама и на имањима у логоре отераних Срба, Цигана и Јевреjа. Сви су они чинили систематску пљачку и нема међу њима ниjеднога, коjи се може изговорити, да су му извесне функциjе у тоj пљачки наметнуте и да се ниjе могао из ове криминалне радње извући.

За масовно уништење свих Цигана широм Срема криви су и одговараjу у првом реду нацистички и усташки виши форуми коjи су донели основне законе и одредбе о уништењу овог народа, но исто тако, одговорни су и сви они управни чиновници у жупаниjи Вука у Вуковару на челу са великим жупаном, те сви котарски претстоjници и шефови усташких полициjа у Срему, коjи су наредили и спровели пописе Цигана, осим котарског предстоjника земунског, те сви претседници општина, установа усташког покрета и културбунда, коjи су састављали спискове Цигана, те су у те спискове убацивали покраj Цигана и многе, многе Србе.

За хаjку на Цигане и све оне коjи су као Цигани уврштени, за хапшење и спровођење у логоре носе пуну одговорност све усташе и чланови доjчеманшафта, коjи су за две ноћи широм Срема (осим среза земунског), похапсили и у Јасеновац спровели неколико хиљада Цигана.

Исто тако за масовно хапшење, мучење и уништавање Јевреjа у логорима настањених у Срему, одговараjу и сносе пуну одговорност законодавци и наредбодавци из виших нацистичких и усташких фоума, па претставници управних власти у Срему од великог жупана па до последњег председника општине – у коjоj су Јевреjи становали; затим чланови усташких установа и културбунда поjединих jевреjских места, те усташе и чланови доjчеманшафта коjи су практиковали хапшења, мучења и спровођења Јевреjа у логоре. У случаjу масовног злочина почињеног над Јевреjима у Срему одговараjу и претставници вермахта „на пролазу“ кроз Срем.

За проказивање, за мучење, хапшење и терање у логоре чланова породица и симпатизера антифашистичког покрета, као и за хапшење и одвођење у логоре маса српског народа из Срема, одговараjу и носе пуну одговорност чланови одбора културбунда по поjединим местима са орслаjтерима и краjслаjтерима, те водством немачког фолксдоjчерског покрета, и сви таборници, логорници са побочницима и свима функционерима установа усташког покрета широм целог Срема, а у местима из коjих су поjединци и скупине лишаване слободе и протериване у логоре.

Посебна одговорност лежи на носиоцу усташког покрета поглавнику

др Анти Павелићу, те свима његовим министрима унутрашњих послова и то:

др Андриjи Артуковићу, др Младену Лорковићу, др Анти Никшићу и Мати Фрковићу.

Пуну одговорност за страховити jасеновачки злочин носе и сви Павелићеви „министри“ других ресора, односно читава усташка влада, а што се посебице Срема тиче, одговорност посебно носи и за жртве Срема одговара Живан Кувеждић jедини усташки Министар у Павелићевоj влади са териториjе Срема, родом из Илаче у Срему.

Истовремено одговорни су и сви Павелићеви „доглавници“ и „државни виjећници“, те усташки повереник за источну Славониjу др Марко Ламешић и правни саветник за Срем и велики жупан при претседништву усташке владе

др Петар Гвоздић бивши адвокат из Сремске Митровице.

Надаље одговорни су и сви Павелићеви равнатељи „главног равнатељства“ за jавни ред и сугурност и шефови усташке надзорне службе као: Томић Виктор, Кватерник Еуген, Лисак Ерих, др Црвенковић Филип, Вагнер Карло, Бенак др Александар, Туркаљ Бранко, Цинперман др Људевит, Церовски Божидар, Лучић Фрањо, Фарио Фабиjан, Павер Вjекослав, Гржета Никола, Томљеновић Стjепан, Јурчић Милутин, Томашевић Иван.

Затим шефови усташког жупског редарства Жупе Вуке к њихови помоћници и агенти: др Бранимир Ђиковић, Маjцан Драгутин,

др Трговчевић Матиjа, Стjепан Блажековић, Отмар Шилд, Сељан Јанко,

Омрченовић Анте, Барановић Никола, Штос Миливоj, Ходак Иван, Жуљевић Анте, Поњевић Божо, Месић Марко, Грубишић Никола.

Котарски претстоjници и котарски пристави:

у Вуковару: Шипуш Владимир, кот. предстоjник, Маjцан Драгутин,

у Винковцима: Тољ Иван, котарски предстоjник и шеф полициjе,

у Шиду: Илић Никола и Вуковић Иван, котарски предстоjник, те

Чивић Бранко, пристав,

у Илоку: Микуланди Фрања, котарски предстоjник, Гргоковић Гашпар,                            котарски предстоjник,

у Сремскоj Митровици: Јежић Здравко, котарски предстоjник,

у Руми: Хондл Фридрих, котарски предстоjник, Гебауер Артур котарски                         предстоjник,

у Иригу: Бардић Драгутин, котарски предстоjник и Гргоковић Гашпар,

у Сремским Карловцима: Оскар Бањац, котарски предстоjник,

у Староj Пазови: Ромеч Адам, котарски предстоjник,

из Немачке националне мањинске групе др Сеп Јанко, вођа свих Немаца у Краљевини Југославиjи, др Бранимир Алтгаjер, вођа Немаца са подручjа НДХ, др Јакоб Еликер, велики Жупан Жупе Вуке (Срем), Антон Бауер, шеф свих немачких полициjа из Руме, немачки генерали из Раjха Камерхофер, Јилски и барон фон Кнебл, краjслаjтери Риг Алекдсандер из Руме, Фолваjтер Андриjа краjслаjтер из Шидских Бановаца. Келер Вилим, ортслаjтер из Илока, Мор Михаjло, ландесбауер фирер и председник Аграриjе у Новом Саду, те потпредседник Културбунда у Товарнику, Петар Лауфер, мл.ортслаjтер у Шиду. Јосип Келер, ортслаjтер у Моровићу, Јохан Штуц, ортслаjтер у Бапскоj, Јозеф Абт, ортслаjтер у Илачи – Иванци, Матиjас Енг, ортслаjтер у Шидским Бановцима, Хенрих Хофман ортслаjтер за Бановце – Ђелетовце, Франц Пол, ортслаjтер у Ердевику, Фердинанд Книзл, краjслаjтер у Илоку, Алоjз Злох, ортслаjтер за Старе и Нове Јанковце, Фрања Гиндер, ортслаjтер у Вишњићеву, Фирст Виктор, ортслаjтер у Руми, Мерц Конрад, ортслаjтер у Крчедину, Арас Франц, председник општине у Обрежу, Бурбахер Франц, председник опшитине у Новим Карловцима, Бриндл Фрања, градски начелник у Сремскоj Митровици, Сорг Штефан, председник општине у Бечмену, Енглфат Нера, председник општине у Босуту, Шенг Филип, ортслаjтер у Обрежу, Швертфугер Михаjло, ортслаjтер у Беочину, Ваjтман Филип, ортслаjтер у Купинову. Јакоб Хамедер, ортслаjтер и инжењер, Ото Шубенфол, гаулаjтер за Вуковар. Шефови испостава жупског редарства у Сремскоj Митровици, Сремским Карловцима, Земуну и Петроварадину; Еуген Ђурић, Рудолф Ретл, Карло Вагнер, Иваниш Крунослав, Ваjицотнер Лудвиг, Стjепан Иваниш, Габриел Багадур, Фран Грегурек, Фелгер Рудолф, те Брантнер Имро, Горета Вилко.

Усташки логорници: Маjурџић Стjепан у Вуковару, са побочником Валдман Фрањом, Вуjић др Ђуро, логорник у Шиду, Сушић др Бранимир и Филиповић Влатко, логорници у Илоку, Штиглић Томислав и Делос Никола, логорници у Иригу, Марас Карло, логорник у Сремским Карловцима, Крзмановић Андриjа логорник у Сремскоj Митровици, Гец Мариjан, логорник у Староj Пазови, Црљен Ђуро у Руми, таборници, Ивица Матковић у Илоку, Шук Јосип у Шиду; Циприjановић Мато у Сремскоj Митровици, инжењер Фунтак Фрањо у Вуковару, Крупински Мартин у Староj Пазови, Петрила Иван у Иригу, Берта Никола у Старим Бановцима, Смолчић Иван и Саjферт Андриjа у Новом Сланкамену, Кризманић Никола у Старом Сланкамену, Гоjевић Лука у Чалми, Заводски Паjа у Дивошу, Бача Пишта и Кафка Драгутин у Нештину, Бутина Јосип у Платичеву, Бертић Петар у Оролику, Хладни Матиjа у Иригу, Лакатош Ђура у Купинову, Мочилац Иван у Платичеву, Опић Бранко у Чаковци, Петраковић Миша у Бешки, Вранчић Вjекослав у Товарнику, Звонимир Плешко у Ердевику, Бингули и Љуби, Пера Цингл и Пера Звонаревић у Ђипши, Филаковић Иван и Мацановић Стjепан у Новим Јанковцима, Живан Шундровић и Јосип Адашевић у Малоj Вашици, Адам Павић у Адашевцима, Јакоћ Теткић, Фрања Пеjакић и инжењер Фрања Кошћак и инжењер, 3олушки у Моровићу – Грку, Јакша Матаковић, Андриjа Дикшић, Остонић Вилим из Јамене, Никола Кузмановић из Батроваца, Мирко Петричевић у Привиноj Глави, Пурић Јоца у Голубинцима.

Истакнуте усташе: Влатко Мађаревић, Стjепан Шкрлин, Фрања Томић, Ивица Плетикапић и Ивица Бедић, те Мирко Ковачић усташки официри из Илока, домобрански капетан Ђерђа у Јамени, усташки сатник Никола Томљеновић у Шиду и околини.

Жандармериjски официри: Гари, маjор у Вуковару, капетан, Маринко Карловић у Шиду, Грчевић Владислав, маjор у Вуковару, Меркаш Јураj, жандармериjски наредник у Вуковару, Виндакиjевић Стjепан, жандармериjски потпуконик у Вуковару.

Усташки агенти: Ракичић Рудолф, Јанко Фаркаш, Живан Никшић, Руда Шепец, Стипе Мустапић, Перица Гоjевић, Иван Пезер.

Председници општина: Пера Звонаревић у Ђипши, Михаjло Гаугес у Ердевику, Стjепан Бача у Нештину, Јоза Бухбиндер у Моловину, Никола Алексић у Јамени, Фрања Репергер у Сремскоj Рачи, Фрања Пеjакић у Моровићу, Антун Габрић у Шиду, Штрока Фрања у Адашевцима, Узелац Фрањо у Мирковцима, Јарабек Јосип у Илоку, Црљен Андриjа у Голубинцима, Цимер Јакоб у Беочину итд.

Немачки „домаћи“ полицаjци: Бауер Антун у Руми, Бауер Филип у Бечмену, Ходина Влим у Руми, Мор Јакоб у Путинцима, Бернер Петар у Ердевику, Кетнбах Ото у Шидским Бановцима.

—————————————————————————————————————————————–

< Комисијски увиђај и преслушавање сведока на лицу места у Јасеновцу крајем октобра 1946.     Садржај     Експозитуре анкетне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за подручје шидског среза >