Од споменика Стевану Филиповићу остала само клупа

У Хрватској има споменика и улица који су посвећени неким спорним особама хрватске историје, попут Мила Будака и Мира Баришића – каже редитељка Ирена Шкорић, ауторка филма о срушеним антифашистичким споменицима у Хрватској

На 22. Сарајевском филмском фестивалу вечерас ће бити приказан филм „Нежељена баштина” младе ауторке Ирене Шкорић из Хрватске. Њених тридесетак документарних и експерименталних филмова до сада су приказани на 200 фестивала, где је освојила око 50 награда. Ауторка је три дугометражна документарна и једног играног филма „7 seX 7”, а добитница је и књижевних награда „Ранко Маринковић” и „Марин Држић”. У „Нежељеној баштини” бавила се споменицима у Хрватској, подигнутим 1945–1990, који су посвећени периоду НОБ-а и жртвама антифашизма.

– У Хрватској је од деведесетих срушена и девастирана половина тих споменика, њих око 3.000. Својим високим артизмом они су били најбољи промотор вредности антифашизма, а нове политичке околности су та ремек-дела учинила непожељнима и метом вандалских рушилачких напада. Заправо ово је прича о друштву и вредностима који су се урушили – каже за наш лист Ирена Шкорић.

С обзиром на то да није било средстава да се документује рушење свих важних споменика из НОБ-а, усредсредила се на пет, за њу најинтересантнијих.

– „Главни глумци” мог филма су: споменик устанку народа Баније и Кордуна, на Петровој гори; споменик Стјепану Стевану Филиповићу, у Опузену; споменик народу хероју Славоније, код села Каменска; „Устанак”, у Брезовици, као и споменик палим борцима и жртвама фашизма, у Вељуну. Петрова гора је покрадена и оштећена, Каменска је уништена до темеља, споменик Стјепану Стевану Филиповићу је срушен, али кип тренутно чека средства за рестаурацију, „Устанак” у Брезовици је покраден, али пронађени су делови и такође чека средства за рестаурацију, док су спомен-плоче у Вељуну обновљене највише приватном иницијативом… Као редитељ не могу да променим свет, али могу да подсетим да постоје вредности којих се не би требали одрећи – наводи Ирена Шкорић.

Идеја за филм настала је пре неколико година када је познати белгијски фотограф ЈанКампенерс објавио монографију „Споменик”, а његове фотографије споменика НОБ-а широм Југославије преплавиле су светске медије.

– Тада су и готово сви хрватски медији објавили вест о „предивним, зачудним, НЛО-споменицима”. Као да је требало да нам странац укаже да је наша баштина јединствена по својој креативности. Најзанимљивије ми је било што странци, говорећи о нашој баштини, више не преводе реч „споменици” у „моњументс”, сад их сви зову „споменикс” – истиче редитељка.

У филму је имала 30 саговорника, међу њима су историчари уметности Звонко Маковић, Златко Узелац и Сњешка Кнежевић, вајар Миро Вуцо, некадашњи председник Хрватске Иво Јосиповић, који је компоновао музику за овај филм, стогодишњи партизан Јурај Хржењак, политичар Милорад Пуповац, унука вајара Војина Бакића – Ана Бакић, партизан и антифашиста Иван Фумић, историчар Твртко Јаковина…

– Њихови ставови подударају се у једном, а то је да се врхунска дела треба на неки начин заштитити и спречити њихово даље пропадање, а она која је могуће – обновити; као и да вредности које представљају ти споменици треба сачувати. Вајар Мире Вуце, аутор споменика Стјепану Стевану Филиповићу у Опузену, рекао је: – Они који су убили споменик убили су и мене. Рушитељима је промакао један детаљ; нису срушили клупу на којој је стајао херој, нису знали да је она инструмент храбрости овог партизана. Ако се никада не врати споменик, клупу би требало заштитити. Она као да чека Филиповића да се попне на њу, у своју вечност.

На питање да ли је имала проблеме због покретања ове теме, редитељка каже: – Проблеме сам имала једино у томе да институција која воли да се буса у прса да је јако антифашистичка, либерална и напредна, а одазива се на име Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ) није дала ни куну за овај филм.

Говорећи даље о називима хрватских улица које имају везе са антифашизмом, редитељка наглашава да су они негде у Хрватској мењани, негде нису. – Један од најлепших загребачких тргова и даље се зове Трг маршала Тита. Имамо Улицу Андрије Хебранга, такође партизана. Ријека, Истра и Кварнер и даље имају готово све улице назване по антифашистичким јунацима – истиче Ирена Шкорић и помиње који споменици у Хрватској изазивају дебате. – И данас има споменика и назива улица који су посвећени неким спорним особама хрватске историје, попут Мила Будака и Мира Баришића.

Коментаришући и недавно упозорење Савета Европе о таласу национализма у Хрватској, који негативно утиче на положај мањина, наша саговорница наглашава: – Многи од нас у Хрватској виде то и без Савета Европе. Нажалост, није Хрватска једина у којој десничари, не они европски, него националистички, дижу главу. Било би добро да у својим државама будемо способни да препознамо национализам и десничарење, а не само код суседа.

Аутор: Мирјана Сретеновић

Извор: Политика

Везане вијести:

Карловац: Срушен антифашистички споменик на Јеврејском …

ПРАВЕ СЕ ЛУДИ И БЛЕСАВИ: Систематско брисање памћења у …

Сa риjeчи нa прoфaшистичкa нeдjeлa