fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Од избегличке колоне до доктора наука

Светислав Мијатовић (27) са четири године морао да напусти родну Славонију, а у Београду постао један од најбољих студената

Фото П. Милошевић
Фото П. Милошевић

У избегличкој колони која је 1. маја 1995. из Окучана у Славонији кренула за Србију, налазио се и тада четворогодишњи Светислав Мијатовић, који ће 24 године касније постати један од најмлађих доктора наука у историји Физичког факултета у Београду!

Тежак животни пут, који је прошао са својом породицом, направио је од Светислава озбиљног човека, држећи га чврсто на земљи и поред свих успеха и признања које је добио.

– У колони која је кренула из Славоније био сам са мајком и једногодишњом сестром. После неколико дана смо дошли у Барајево, јер је деда седамдесетих година прошлог века ту направио кућу – прича, за „Новости“, Светислав. – Иако услови за живот нису били идеални, родитељи су се потрудили да се то не осети ни минимално, на чему сам им вечно захвалан.

Одмалена се видело да је надарен за математику, из које је у осмом разреду отишао на прво такмичење.

– Моја љубав према природним наукама је била велика. Када је на ред дошао упис у средњу школу – дилеме није било. Математичка гимназија у Београду је била први и једини избор – прича Светислав.

ПОСАО У „МОЛУ“
Када се Светислав 2015. године са два другара пријавио за учешће на међународном такмичењу које је организовала Мађарска нафтна индустрија „МОЛ“, није ни слутио да ће међу 1.700 екипа баш њихова однети победу. Финале, које се одржало у Будимпешти, тројици момака је осим награде донело и посао у „МОЛУ“. Иако су услови били сјајни, Светислав се после шест месеци вратио у Србију, јер су му недостајали друштво и породица, а желео је да се посвети образовном и научном раду у нашој земљи.

Једну од најтежих средњих школа у Србији завршио је у рекордном року. На одушевљење професора успео је да паралелно заврши трећу и четврту годину, и понесе Вукову диплому.

– Професори су ме подржали у тој намери, јер сам прво морао да пишем молбу наставничком већу. Они су сви до једног одобрили моју иницијативу и на крају је то испало одлично – поносно истиче момак из Славоније, који је и на републичком такмичењу из физике у трећој години средње школе однео прву награду.

Одлука коју високошколску установу уписати за Светислава није била нимало лака. Бирао је између математичког и физичког факултета и информатике. На крају, верује да је изабрао прави пут, јер је његова генерација, која се сматра за најбољу у историји Физичког факултета, названа златном. Уписао је смер теоријска и експериментална физика и завршио га са просечном оценом 10.

– Пре свега, то су били сјајни људи, феноменални студенти, са којима си могао да се договориш око свега – не штеди речи хвале наш саговорник. – Са већином сам и сада у контакту, иако је неколико њих напустило нашу земљу.

После завршеног мастера 2015. године, Светислав је уписао докторске студије и остао да ради и да се усавршава на факултету. Докторирао је 1. марта ове године, и тако постао други најмлађи доктор наука на Физичком факултету у историји:

– Велику захвалност дугујем ментору Ђорђу Спасојевићу, који је изврстан педагог, сви студенти га воле и поштују, зато што нам знање преноси са разумевањем. У току израде доктората био је ту за мене у сваком тренутку. Залаже се много за све нас, и захваљујем му на томе.

Први план, који ће остварити у наредном периоду, јесте свадба у септембру са вереницом Надом, која је пореклом са Кордуна. Истиче да му је она велики ослонац, и да је имао срећу што је случајно упознао пре две и по године у Крагујевцу. Барем једном годишње оде у родни крај, а жеља овог скромног момка је да остане у Србији. Истиче да би једну битну ствар требало променити.

У избегличкој колони из Окучана 1. маја 1995. били су и Мијатовићи
У избегличкој колони из Окучана 1. маја 1995. били су и Мијатовићи

– Реч је о нацрту закона о науци и истраживањима, где се истраживачи на факултетима стављају у неравноправан положај у односу на колеге у другим институцијама, чиме се дугорочно у потпуности деградирају високошколске установе. У таквим условима опција одласка у иностранство је све реалнија. Надам се да ће ипак доћи до измена и да ће запослени на факултетима наставити нормално да раде – каже Мијатовић.

БЕЗ ДИНАРА

После завршетка основних академских студија на Физичком факултету, Светислав је са другарима кренуо на једномесечно путовање кроз Европу са десет евра у џепу. Обишли су осам држава, а од новца који би зарадили свирајући на градским трговима, куповали су храну и пиће. Истиче да је ово било лепо искуство, и да би свакоме ко има храбрости препоручио да проба нешто слично.

ГИТАРА И ФОЛКЛОР

Светислав се бавио музиком неколико година, а тренутно игра фолклор у КУД „Крајина“.

– Свирао сам гитару четири године у бенду „Градске цуре“, који и данас постоји. Обавезе ми нису дозвољавале да се озбиљније посветим томе, мада и сада ускочим на неку свирку – открива нам овај момак из Окучана. – Фолклор сам заволео случајно, а избор је пао на КУД „Крајина“, првенствено због његовог порекла. Касније му се придружила и вереница Нада.

Аутор: Ш. МАРОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: