Obraćanje Milana Žunića na tribini o Jasenovcu

Datum objave: subota, 22 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+
Tribina o Jasenovcu
Tribina o Jasenovcu

Poštovani prijatelji, dame i gospodo, postovani potomci stradalnika logora Jasenovac!

Zovem se Milan Žunić, predsednik sam Skupštine krovne organizacije udruženja pod nazivom „Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih u Republici Srbiji“ koje je osnovano i počelo sa radom 2016. godine,sa ciljem organizovanije i efikasnije borbe za prava izbeglog i raseljenog srpskog stanovništa sa prostora bivše SFRJ. U okviru ove naše krovne organizacije deluje za sada 36 udruženja građana proteranih i izbeglih iz Hrvatske, BiH, Kosova i Metohije kao i tri respektabilna udruženja Roma.

Ovde danas na obeležavanju 72. godišnjice proboja logoraša iz zloglasnog ustaškog logora Jasenovac obraćam se u ime svih 36 udruženja i u njihovo ime i ime naših članova i u svoje lično ime, odajem počast i pomen svim žrtvama logora Jasenovac.

Nema srpske porodice iz Hrvatske pa ni iz većeg dela BiH, iz koje bar jedan član nije skončao svoj život u logoru Jasenovac tokom drugog svetskog rata.

Broj žrtava u logoru Jasenovac nikada nije tačno utvrđen i verovatno se tačan broj nikada neće ni utvrditi. Statistički, odnosno, stvaran broj žrtava je inače jako teško i utvrditi iz jednostavnog razloga što ne postoji evidencija, ali je činjenica da je taj broj ogroman. Lično verujem podatku Zemaljske komisije NR Hrvatske osnovane 1945 godine a koja je pravila izveštaj Međunarodnom vojnom sudu u Nirbergu, da je broj žrtava između 500.000 i 700.000 hiljada.

Za razliku od Nemaca koji su radili vrlo detaljnu statistiku svega što su radili u drugom svetskom ratu, ustaše takve podatke gotovo da nisu  ni imali,niti im je to padalo napamet da rade, naročito ako se uzme u obzir i činjenica da su ustaše u Jasenovcu najveći broj dovedenih u logor ubijali odmah po pristizanju, tako da nisu ni imali potrebu pravljenja evidencije, jer ih mrtvi ljudi nisu zanimali a naročito ako su Srbi. Ovo licitiranje oko „statistike“ žrtava logora Jasenovac je nažalost vrlo tragična tema, na kojoj su mnoge belosvetske i naše barabe pokušale i danas pokušavaju da unovče svoje “ime” i “karijeru” na način da je broj ubijenih ujedno i merilo svireposti, pa su na taj način povećavali ili smanjivali žrtve i zločine, naravno kako im ide u korist i kako im odgovara u datom trenutku.

Jasenovac, Jadovno, Jodno, jame na Velebitu….. nisu delo zavedenih ili izmanipulisanih ljudi. To je proizvod državne politike NDH i napora cele te države i sistema da fizički istrebe isključivo srpski narod iz Hrvatske.

Genocid nad Srbima nisu vodile samo ustaše, već je vođa genocida nad Srbima u Hrvatskoj sam vrh Katoličke crkve na čelu sa Alojzijem Stepincem, a učestvovali su svi, ustaše, hrvatski domobrani, obični seljaci, železničari, šumari, a kada je 1944. postalo jasno da Nemačka gubi rat, ponovo su svi ti zločinci uložili veliki napor da sakriju tragove svog genocida ali sada na čelu sa Vatikanom, i na našu najveću žalost uspeli su u tome.

Katolička crkva nikada nije osudila zločine koji su počinjeni u logoru Jasenovac, jer za njih je očito najbitnija sama poruka Jasenovca upućena Srbima u Hrvatskoj, šta će im se desiti ako ikada ponovo budu nacionalno osvešteni, i nažalost uspeli su da nas gotovo istrebe iz Hrvatske 90-tih godina i to, naravno, uz otvorenu pomoć Vatikana,koji danas čini sve kako bi ustaškog vikara i zločinca Alojzija Stepinca proglasio svecem.

SFRJ je 1964. Godine imenovala komisiju sudskih antropologa u sastavu Dr. Zdravko Marić,Vida Brodar,Anton Pogačnik i Dr. Srboljub Živanović  radi ispitivanja masovnih grobnica na stratištu u Donjoj Gradini preko puta Jasenovca sa duge strane reke Save, jer su borci iz Kozarske Dubice i narod toga kraja sami počeli sa istraživanjima i obeležavanjima masovnih grobnica u Gradini i tadašnje komunističko rukovodsvo se očito bojalo istine,koju su i sami skrivali, i osnovana komisija je trebala da smiri situaciju i eventualnu bunu naroda sa tog područja, koja je bila više nego izvesna.

Prvi izvestaji te komisije su potvrdili da na tom prostoru u dužini od 12,5 km i širine 4,5 km leži više stotina hiljada zverski ubijenih ljudi. Prva bušenja su utvrdila da su grobnice široke 6 m a duboke 8 m i da su u jednom redu po visini jedno na drugo naslagano po  27 osoba, starih i mladih. Prve analize uzroka smrti svedočile su da je oko 20% njih u grob otišlo živo. Posle tih prvih izveštaja sve je naglo  stopirano i to bez objašnjenja kako članovima komisije tako i javnosti. Komisija je radilasvoj posao oko tri meseca i između ostaloga došla je do imena i prezimena 1.371 katoličkog sveštenika koji su učestvovali u likvidacijama Srba. Poznato je, po evidenciji Katoličke crkve, da je 1941. godine u Hrvatskoj bilo oko 2.000 katoličkih sveštenika i nije teško izračunati koliko je među njima bilo ubica i koja je stvarna uloga bila katoličke crkve u Hrvatskoj u počinjenim zločinima nad Srbima u Hrvatskoj.

Plašim se da su braća komunisti i te kako učestvovala u prikrivanju zločina nad Srbima u drugom svetskom ratu pa tako i monstruoznih zločina u logoru Jasenovac.

Ovde se postavlja mnogo pitanja :

1. Jasenovac je nesmetano radio svoj krvavi posao sve do kraja rata. Zašto ga partizani nisu ranije napali i možda time oslobodili logoraše i rušenjem tog zdanja sigurno prekinuli genocid nad Srbima, a mogli su ?

2. Zašto su se Moša Pijade i Mile Budak sretali nekoliko puta u toku rata, o čemu su se dogovarali ?

3. Zašto je Tito, kako je to otkrila dr. Smilja Avramov, 1944. išao u tajnu audijenciju kod pape ?

4. Zašto Tito nikada nije posetio Jasenovac ?

5. Zašto je Vladimir Velebit, u ime glavnog štaba NOV i PO, pre „Neretve“ i Sutjeske“ posetio Zagreb i tamo potpisao sporazum o saradnji sa Pavelićem i Nemcima.

Ima tu još mnogo pitanja, ali definitivno odgovore sada znamo svi, a ova pitanja su samo načelna, čisto da ne gradimo idole od ljudi koji su imali nesumnjivo veliku ulogu u skrivanju zločina nad srpskim narodom. Ko koren kasnijih i današnjih tragičnih dešavanja vezanih za srpski narod na teritoriji bivše SFRJ ne vidi u ovoj bližoj prošlosti, definitivno sa njim nešto nije u redu.

Na žalost  izgleda da ništa nismo naučili iz naše bliže prošlosti, zato sada otvaramo po celoj bivšoj Jugoslaviji nove jame sa našim srpskim novim žrtvama, koje možda po broju i nisu kao jasenovačke,ali po svireposti i po ponašanju dželata vrlo slične, ako ne i iste.

Ovde ja moram da prozovem Beograd, koji je najovlšćeniji da pokrene ovakva pitanja, a Beograd uporno ćuti i ne meša se u svoje nesreće. Takav je bio u doba Tita (a Tito je odavno već umro), takav je ostao i danas, malo Evropski,više mondijalistički. Oni koji i pišu o ovakvim zvjerstvima i genocidu nad srpskim narodom nemaju mesta u beogradskoj štampi ili televizijama i redovno se proglašavaju primitivnim nacionalistima.

Koordinacija Udruženja

Predsednik Skupštine Koordinacije Udruženja

Milan Žunić s.r.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top