Obnova vrednosnog okvira srpskog naroda – Vrednosti i granice

DEFETIZAM NIJE DOZVOLJEN

Na drugu godišnjicu otvaranja galerije Жarko Vidović, u gradskoj opštini Istočna Ilidža grada Istočno Sarajevo, u organizaciji Pokreta za odbranu Kosova i Metohije (PoKiM), udruženja Baštionik, Izbor je naš i Jadovno 1941.  iz Banja Luke, Udruženja za odbranu ćirilice iz Trebinja i Beograda, Konzervativnog kluba iz Brčkog, Srpskog demokratskog saveza (SDS), Narodne mreže i Zdravog društva iz Beograda i Srpskog nacionalnog foruma (SNF) sa KiM, kao i više samostalnih intelektualaca iz Republike Srpske, Crne Gore, sa Kosova i Metohije i iz ostatka Srbije, u okviru ciklusa skupova „Obnova vrednosnog okvira srpskog naroda“ održan je dvodnevni okrugli sto na temu: „Vrednosti i granice.“

Ovim skupom nastavljen je niz skupova koje organizatori planiraju da realizuju u saradnji sa širokim krugom udruženja, organizacija i istaknutih pojedinaca. Cilj je da se, nasuprot nasilnoj podeli srpskog naroda na različite države, nastale na ruševinama Jugoslavije, uprkos pokušajima da se otimanjem Kosova i Metohije rasparča i Srbija, i da se ukine Republika Srpska, postigne dogovor o obnovi vrednosnog sistema celokupnog srpskog naroda, koji bi trebalo da bude formalizovan u obliku posebnog dokumenta, a koji će zatim poslužiti kao osnov za definisanje zakonodavnih, političkih i  društvenih okvira unutar kojih danas živi srpski narod.

Okrugli sto je, kao domaćin skupa u ime Pokreta za odbranu Kosova i Metohije u Republici Srpskoj, otvorio Dekan pravoslavno-bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor prof. dr Darko Đogo. On je u izlaganju na temu “Srpska crkva i srpske vrijednosti” izneo da, za razliku od življenja zaveta naših predaka, danas postoji diskrepanca između toga za šta tvrdimo da živimo i onoga kako živimo, uslijed čega se taj raskol prenosi i na cijelo društvo. Istakao je da je potrebno naći put do dostižnih vrlina i da je bolje obnoviti deset procenata izgubljenih vrijednosti nego pričati o apsolutnoj vrlini, dok nastavljamo da gubimo vrijednosti.

Nakon uvodnog govora pročitano je pozdravnim pismo akademika Vasilija Krestića iz kojeg izdvajamo: “Naši političari, kojima je stalo do toga da postanemo punopravni članovi Evropske unije, spremno trguju našim žrtvama. Takođe se bojim se da se nalazimo pred ozbiljnim opasnostima od novih nacionalnih podela povodom predstojećeg konačnog rešenja o pitanju državotvorne pripadnosti Kosova i Metohije.  Voleo bih da se strepnje ne ostvare, ali ako se one dogode više je nego sigurno da će naše duhovno jedinstvo ponovo biti u teškom iskušenju. Stoga što nemamo sposobnu društvenu elitu koja bi odredila smer našeg razvoja, dužni smo da osmišljeno radimo na njenom izgrađivanju.”

Predsednik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, prof. dr Miloš Ković, je u izlaganju „Istorija Srba – Između integracije i dezintegracije“ naglasio da je politička istorija srpskog naroda, od njegovih prvih pomena do danas, istorija integracije i dezintegracije, ujedinjavanja i rasparčavanja prostora na kojima on, često sa drugim narodima, vekovima živi. Ukazao je na činjenicu da danas živimo samo jednu od faza tog neprekidnog procesa. Buduća integracija je zato samo pitanje vremena. Prof. Ković je zaključio da izbor trase puta ka integracijama može biti upitan, ali cilj ne.

Prof. dr Slobodan Samardžić, je u svom izlaganju postavio pitanje: „Šta za srpski narod danas znači izreka ‘ko nema prošlost nema ni budućnost’“. On je posebno naglasio značaj razumevanja veze između identiteta, svojstva i samosvesti, zaključujući da je obnova samosvesti osnova za borbu protiv poništavanja, kojem je srpski narod izložen sa više strana.

Prof. dr Dušan Krcunović, sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću, je u okviru teme „Pravoslavne vrijednosti i otpor oikofobiji“ naveo da oikofobni pristup čoveku, koji podrazumeva mržnju prema sopstvenom predanju i zajednici, u savremenom društvu podstiče globalistički pristup da voliš onoga ko je daleko, i da ga više voliš što je dalje, potpuno suprotno suštinski pravoslavnom „ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Današnje društvo i okruženje traže moderan i kreativan pristup u borbi protiv oikofobije.

Prof. dr Danica Grujičić, je kroz temu „Zdravlje nacije kao vrednost“ predstavila kritiku aktuelnog stanja u Republici Srbiji u kojem je raspad vrednosnog sistema u društvu doveo do raspada zdravstvenog sistema što je rezultiralo raspadom zdravlja pojedinca, pa je tako svaki čovek u situaciji da zdravljem plaća raspad vrednosnog sistema, ulazeći u začarani krug u kojem raspad sistema dovodi do raspada pojedinca, što opet produbljuje raspad sistema itd. Izlaganjem profesorice Grujičić, završen je prvi dan skupa.

Drugi dan rada započet je prisustvom liturgiji u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Istočnoj Ilidži i obilaskom Spomen-hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija. Potom je nastavljen radni deo, izlaganjima iskustava udruženja i istaknutih pojedinaca u svakodnevnom radu na odbrani i obnovi vrednosti srpskog naroda.

Ispred udruženja „Jadovno 1941.“ Dušan Bastašić se nadovezao na izlaganje prof. Kovića tako da je u svom izlaganju „Ko ne nauči njemu se ponovi“ izneo stav o izraženoj izloženosti Republike Srpske dezintegraciji koja od njenog nastanka nije bila veća nego sad, što rezultira stanjem koje se može nazvati okupacijom. Ukazao je i na činjenicu da bezbednost naroda ne poznaje granice.

Dane Čanković je u izlaganju „Isključivi materijalizam – negacija vrednosti“ napomenuo da čovek više nema vrednost zato što je čovek nego zato što ima nešto materijalno, dobro više nije dobro samo po sebi nego ako donosi korist, istina više nije vredna zato što je istina nego ako je isplativa, dok su čast, žrtva, vernost, porodica, vera, sloboda i dostojanstvo postali „trošak“.

Nikola Antić je na primeru postupanja pukovnika Dušana Purića u Velikom ratu pokazao značaj vrednosti u najtežim trenucima rata, i koliko poštovanje vrednosti od nadređenih biva značajno za one koji ga slede. Istakao je značaj vrednosti za razvoj strategije nacionalne bezbednosti.

Objašnjavajući značaj „Obnove vrednosni kroz rad udruženja“ Predrag Adamović iz udruženja “Baštionik” izneo je da više vrijedi jedan primjer praktične primjene poštovanja vrijednosti nego sati priče o njoj. Najbolji primjer odbrane vrijednosti je da u praksi sprovodimo ono za šta tvrdimo da jesu naše vrijednosti.

Miloš Subotić je u ime Konzervativnog kluba iz Brčkog u temi „Pojedinac u borbi za zajedničke vrednosti“ predstavio značaj borbe za vrednosti na nivou svakog pojedinca. Konstatovao je da su članovi Kluba na trenu shvatili da im niko u toj borbi neće pomoći ako sami ne učestvuju u njoj. Posebno je istakao značaj kulturne integracije, ističući da je primena vrednosti od strane pojedinca put ka odbrani vrednosti celog naroda.

U ime dva udruženja za zaštitu ćirilice, jednog iz Trebinja i drugog iz Beograda, Vesna Andrić i Miodrag Miša Kojić izložili su temu „Srpska i Srbija u obruču latinice – mogućnost zakonske odbrane ćirilice“ konstatujući da je rad raznih udruženja samo delimična zamena za angažovanje države u zaštititi i izgradnji vrednosti. Istakli su da je na svim pozicijama gde je to moguće u borbi za vrednosti potrebno tražiti put saradnje umesto konflikta. Upornost u odbrani vrednosti je obaveza, a defetizam zabranjena reč.

Dekan Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu, prof. dr Dimitije Ćeranić u okviru teme „Zaštita prirodne porodice kroz savremeno zakonodavstvo“ je izneo mišljenje da smo i mi sami često nedosledni u poštovanju vrijednosti te pozvao na doslednost u njihovoj primeni, kako bismo to mogli i od drugih tražiti. Izneo je primjer odbrane vrijednosti u porodičnom zakonodavstvu RS, i istakao da pravo ne potiče iz razuma već iz osjećaja dostojanstva, a da su reč i zavet iznad potpisa.

Profesor Đorđe Marilović, sa istog fakulteta, ukazao je na značaj javnih dobara kao zajedničke vrijednosti u temi „Upravljanje javnim dobrima“. Naznačio je da su prirodna dobra od Boga data zajednici i pojedincu u njoj, ali ne na način da ih pojedinac eksploatiše na štetu zajednice. Ukazao je da bismo, pre nego napadnemo druge, trebali da potražimo krivca u sebi za stanje javnih dobara, jer očigledno nismo razvili svijest da ćemo, ako brod na kojem smo tone, i mi potonuti sa njim.

Advokat Vladan Glišić ispred Narodne Mreže, je u izlaganju „Politička klasa i izgradnja nacionalnih vrednosti“ istakao da se obnova vrednosnog okvira našeg naroda može sprovesti koristeći svetosavsko promišljanje i za aktuelne teme.  Da današnja borba za demokratiju treba da predstavlja borbu za hrišćansku zajednicu ravnopravnih, za autentičnu demokratiju umesto demonokratije.

U svom izlaganju „Zašto “ne ćutati” ?“, prof. dr Miljan Popić sa Univerziteta u Istočnom Sarajevu, dao je osvrt na ovu dilemu kroz reči i dela Жarka Vidovića. Nadopunjujući prethodno izlaganje konstatovao je da je “ne ćutati” put ka žrtvi i  zajednici ravnopravnih, jer zajednica u logosu ne postoji u ćutanju.

U ime Srpskog nacionalnog foruma sa Kosov i Metohije, temom „Šta nas čeka bez vrednosti“ prof. dr Aleksandar Đikić i prof. dr Aleksandar Ćorac dali su istorijski presek raspada vrednosnog sistema u narodu i političkim rukovodstvima na Kosovu i Metohiji, a što je na kraju rezultiralo potpunim urušavanjem pozicija i interesa, i naroda i države, na tom području, zaključivši da zlo treba satirati u začetku, jer ako dozvolimo da poraste najčešće bude kasno.

Zaključno izlaganje imao je prof. dr Slobodan Vladušić, na temu „Put za oporavak nacionalnog identiteta“, ukazujući na niz podela u srpskom društvu, na posledice podele na kosmopolite i patriote, na sukobe socijalnih grupa koji rezultiraju nizom društvenih rascepa, koje vlasti podstiču. Treba prihvatiti da je stanje zajednice slabo, ali da ovakvi skupovi ukazuju na buđenje naroda. Zavet je definisao kao put za (re)konstukciju vrednosti, a vrednosti kao put za potiranje (lečenje) društvenih rascepa.

Skup je završen usvajanjem odgovarajućih smernica bitnih za obnovu vrednosnog okvira srpskog naroda. Pored ostalog, posebno je naglašeno da žrtva za zajednicu mora da bude poštovana i da u istinskom rodoljublju defetizam nije dozvoljen.

Istočna Ilidža o Sv. novomučenicima Jasenovačkim, 2026.g.

PoKiM