Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина

„Благослов поља“ извршен jе поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илиjе Томаса

Црква у коjоj су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године

У овоj „цркви“ извршен jе обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илиjе (усташког повjереника за Херцеговину) да им се сада гарантуjу животи.

Већ сутрадан су дон Илиjине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе коjе нису могле да пешаче, њих девет, поубиjали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дjечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до jаме Бивоље Брдо где су их живе побацали у ноћи 11/12 август.

Позната су имена 209 жртава убиjених те ноћи, а Никола Пухало из села Лознице jедини jе успео да побегне.

Пошто, нису могли те ноћи да поубиjаjу све,  жене и децу су пустили кућама, да би се сутрадан посветили хватању, на превару, преосталих Срба из Пребиловаца. Њих 50 су поклали у ноћи 14/15 август 1941, на локалитету Морин оток поред реке Брегаве.

Пошто jе потом наступила италиjанска реокупациjа, неjач из Клепаца, Лознице и Гњилишта преживела jе тада, али многи су  у логору Јaсеновац страдали 1944.

Томас jе убиjен приликом ослобађања Клепаца 1942, од стране партизана.

Бискуп Перић jе у мермерном саркогафу  пренио Томасове кости  из Чапљине 2002 године. Том приликом у свом говору га jе описао као мученика, коjи ниjе био усташа.

Међутим, католички свештеник Еуген Белухан у листу „Хрватски народ“ (обjављеном 25.7.1944.) описуjе га као заклетог усташу.

Дон Илиjа Томас jе са католичким свештеником Јуром Врдољаком прогласио НДХ у Чапљини „већ 8. травња 1941.“.
У истом тексту Белухан каже: „за радосна срца прихваћа усташке идеjе и већ 1937. године видимо га као заклетог усташу у jеку рада, напора и борбе.“

Резултат тих „напора“ у његовоj жупи (парохиjи) jе више од 1.200 побиjених Срба, међу коjима jе било и око 500 дjеце.

Остаци цркве, порушени су када jе грађена магистрала 1966, а у замену jе католичка црква изградила велику цркву у Драчеву, а касниjе у истоj жупи Клепци и цркву у оближњем Чељеву.

Клепци су тешко пострадали 1992. Убиjен jе велики броj Срба, све куће су миниране као и средњевjековна православна црква коjа jе саграђена на темељима ранохришћанске богомоље из III века.

Тадашње власти и католичка црква су у Клепце  након 1995. године населили великим  броjем Хрвата из средње Босне додjељуjући  им државну земљу.
Насеље на некадашњоj цвећари „ХЕПОКА“ jе земља коjу jе комунистичка власт одузела Пребиловчанима.

Да jе политика римокатоличка црква слична и у овоме веку поитврђуjе податак да су у Тасовчићима 2002. године на темељима некадашње српске школе изградили цркву.

Текст: С. Х.

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Везане виjести:

Свети Вукашин – Jadovno 1941.

О, срам и грдоба – Jadovno 1941.

Убица српске деце мученик у Католичком календару за 2012 …

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у …

Данило Боро: Пребиловци су херцеговачки Врачар! – Jadovno …

Злочин у Пребиловцима jе jедан од наjсрамниjих догађаjа у …

Стратишта – Херцеговина – Јадовно 1941.