Обиљежено 77 година од свирепог убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 77 година од страдања педесет четворо Срба из тог мјеста, које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе.

Савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар рекао је да су се прије 77 година на подручју тадашње општине Бањалука догодили стравични злочини, а једно од тих мјеста је и Бијели Поток гдје је страдало 54 невиних Срба.

„Ту су и Дракулић, Шарговац, Раковац, Дурале, Поткозарје и многа друга мјеста на подручју тадашње Краљевине Југославије гдје је српски народ страдао само због тога што су били Срби и православци“, рекао је он.

Шљивар каже да је ћутање о жртвама педесет и више година нови злочин, те је нагласио да је Градска управа захваљујући Удружењу породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток и на њихову иницијативу, помогла изградњу овог спомен-обиљежја.

„Сваке године учествујемо у молитвеном дијелу, у дијелу сјећања и давања помена невиним жртвама“, рекао је он.

Шљивар је истакао да је планирано да се, ако то буде могуће ове године, значајно обнови спомен-костурница у Дракулићу, те да Градска управа води рачуна о спомен-обиљежјима српског народа с циљем да се ово што се догодило у Бијелом Пороку нигдје и никада више не понови.

Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток Бранко Милинковић рекао је да се 5. априла 1942. године догодио незапамћем злочин који су извршиле комшије Хрвати из Дебељака.

„Дошли су дан прије и рекли нам да нико не иде нигдје и да им се ништа неће догодити. Људи су то послушали, остали су код кућа, а други дан они су дошли и у потоку маљевима побили чланове породице Богојевић и Вујасиновић. Онда су прешли у село, убили моја два стрица. Моја стрина је држала двоје дјеце у наручју. Дјецу су побили, а она је остала жива. Онда су кренули редом, убили су четрнаесторо, међу којима је био и мој брат од годину дана, који је заклан, одсјечена му је глава и бачена у лозу“, рекао је Милинковић.

Милинковић, који је 2001. године покренуо иницијативу за подизање-спомен обиљежја у Бијелом Потоку, нагласио је да је то реализовано захваљујући Градској управи Бањалука, СУБНОР-у, борачким организацијама и другима поручивши да о овом стравичном злочину више никада не треба да се ћути.

Потомак страдалих у Бијелом Потоку Брацо Адамовић истакао је да се о стравичном злочину у том мјесту ћутало до почетка деведесетих година двадесетог вијека због, како је рекао, лажног братства и јединства.

Он је подсјетио да је прије 77 година на свиреп начин убијено 14 чланова породице Адамовић.

„То су били сељаци који су радили на својим имањима. Њихова једина кривица је што су били Срби. Убијане су жене, дјеца, нејач“, рекао је Адамовић и додао да је злочин извршен ножевима, сјекирама, маљевима.

Он је навео да је за злочин одговарало само троје кољача, док су остали нестали у вихору рата или су били амнестирани. „То је мало за овако стравичан злочин јер не могу да схватим да злочинац може да гледа у очи дијете од три или шест година и да га може заклати“, рекао је Адамовић.

Обиљежавању, које је организовало Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941-1945. за бригу о спомен-комплексу Бијели Поток-Бањалука, присуствовали су бројни грађани Бањалуке и потомци жртава.

Усташе су у Другом свјетском рату, на православни Васкрс, 5. априла 1942. године, мучки убиле 54 мјештанина бањалучког насеља Бијели Поток, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код …