Обиљежено 26 година од страдања Срба у оџачким логорима

У Цркви Светог Петра и Павла у селу Нови Град код Оџака, у Федерацији БиХ, данас је служен парастос и положени вијенци код споменика у црквеној порти поводом обиљежавањеа 26 година од страдања Срба са подручја оџачке општине.

Предсједник Удружења логораша „Оџак 92“ Милан Милетић рекао је да Срби из Оџака не смију заборавити 8. мај 1992. године када су Хрвати и муслимани заробили и у логоре „Стролит“ и Основна школа „25. мај“ отјерали 1.294 Срба, од којих 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета.

Он је подсјетио да су током 62 дана, колико су Срби били заточени у овим објектима, над њима примијењене 132 методе мучења.

„Tортуру у логорима у Оџаку, а касније у Броду и Орашју у БиХ, те у пет логора на територији Хрватске, међу којима су `Лора`, затвор у Пули, Керестинац код Загреба и Славонски Брод, нису преживјела 42 логораша“, рекао је Милетић у Вукосављу, гдје су данас положени вијенци код централног спомен-обиљежја погинулим борцима и цивилима.

Он је истакао да је силовање, као нетежи ратни злочин, почињено над 62 Српкиње, од којих је најмлађа имала 10 година, а најстарија 60.

Милетић је рекао да су српски логораши са подручја Оџака, након што је ову општину 15. јула 1992. године ослободила Војска Републике Српске, премјештени у друге логоре у БиХ и Хрватској.

Посљедњи логораш са подручја оџачке општине размијењен је 26. маја 1993. године у Љубушком.

Говорећи у име удружења, Милетић је изразио незадовољство логораша осуђујућим пресудама, посебно за сексуално злостављање које је над 60 жена извршило 57 припадника ХВО-а и муслиманских јединица.

Он је рекао да Удружење и све жртве очекују у овој години процесуирање најодговорнијих, чланова Кризног штаба ХВО-а у Оџаку.

Према подацима Удружења, сва силовања у Новом Граду, али и логорима у Оџаку вршили су припадници јединице „Ватрени коњи“ која је дјеловала у саставу 102. бригаде ХВО-а.

За убиства, силовања и злостављање оџачких Срба до сада је више лица осуђено на укупно 70 година затвора.

Оџачки Срби данас су расељени по Аустралији и Европи, а један број их живи у Вукосављу, Модричи, Шамцу и Броду.

Протојереј Ненад Тојић рекао је да Нови Град од пријератних 540 домаћинстава са више од 1.000 чланова, данас има 64 домаћинства са око 200 чланова.

„У селу је укупно тринаесторо дјеце, од којих школу у Новом Граду по хрватском школском програму похађа шест ученика“, рекао је Тојић Срни.

Он је истакао да повратници немају безбједносних проблема, али да због незапослености и сиромаштва тешко живе и напуштају село, али и БиХ.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Српски логораши: Злочине у Посавини правосуђе третира као …

Грабовац: Оџак крије тајне локације убијених Срба | Јадовно 1941.

Рајилић: У Посавини било заточено више од 360 Српкиња …