Обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве

Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару данас је обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина.

На данашњи дан 1992. године запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

Обиљежавање је организовала Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, која уједно обиљежава и Дан несталих источне Херцеговине.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић рекла је да се 1992. године трагало за 431 лицем српске националности, а сада за још 85 лица.

„Прије 26 година у овом мјесту у близини Мостара страдало је 29 лица, од којих 18 војника и 11 цивила, а још се тражи девет лица из насеља Буна. Постоје снимци многих страдања у Мостару, међутим Tужилаштво и Суд БиХ и Институт за нестала лица БиХ не раде свој посао“, рекла је Џелетовићева.

Она је додала да су најчешће породице дошле до информација о томе шта је било са њиховим страдалима и ко их је одвео, али да су и даље немоћни да то докажу.

„Tо је отварање Пандорине кутије, јер је у то увезан велики број високопозиционираних људи у БиХ. Сам тај процес открио би њихово учешће у злочинима над српским становништвом“, рекла је Џелетовићева.

Она је напоменула да тачно зна ко је заробио и одвео њеног брата Миленка Миловића.

„Имам касету са лица мјеста на којој су људи чија имена знам. Они и данас живе у Мостару. Предала сам касету Агенцији за истраге и заштиту БиХ, а предмет је три године у Tужилаштву“, навела је она.

Јован Савић је у јуну 1992. године изгубио сина за којим још трага. Вратио се у Раштане код Мостара и наводи да му је тешко сјећати се 1992. године када је српски народ у долини страдао.

„Немам шта причати. За нас је све давно испричано. Tо зло се не може испричати. Мој син отишао је на Буну, али гдје је нестао, не знам“, рекао је Савић.

И Момчило Медан, који је нашао само дио костију свог несталог сина, каже да му је претешко причати о томе. „Шта да кажем за наш јад и тугу. Ништа“, додао је Медан.

Миленка Брстина, којој су на Буни страдали муж, дјевер и брат од стрица, каже да је сваке године све теже. „Споменик смо направили, а у њему мајка и двије слике са стране. За нас Србе једноставно правде нема“, поручила је Брстина.

Мостарски парох Радивоје Круљ, који је присуствовао обиљежавању на Буни, подсјетио је да је на данашњи дан запаљена Саборна црква у Мостару, а Срби су доживјели једно од највећих страдања.

„Tада је више од 30.000 Срба напустило долину, велики је број страдао, а неке још тражимо. Кроз ово тужно сјећање желимо да градимо овдје будућност, јер ово је и наш град и наша земља“, реко је Круљ.

Он се сјећа да је Саборна црква, након паљења, минирана и рушена чак 40 дана.

„Минирани су чак и темељи. Tо је била намјера и порука да се Срби ишчупају из коријена у Мостару и долини Неретве. Богу хвала, показало се да је то немогуће. Ми ево зидамо и обнављамо и храм и живот наше заједнице у Мостару“, нагласио је Круљ.

Он истиче да Срби, обнављајући Саборни храм, желе да обнове Мостар.

У јуну 1992. године приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, у нападима који су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

Обиљежавању на Буни, осим породица страдалих, присуствовали су представници Српске православне цркве, српски представници Института за нестала лица БиХ, Координације Срба Мостар, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и грађани српске националности.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Сјећање на 15. јун 1992 – Саборна црква у Мостару (ВИДЕО)

Бијеле заставе за Србе у Мостару 1992. године | Јадовно 1941.