Обиљежено 23 године од страдања Срба у насељу Чардак

Спомен комплекс Чардак код Дервенте

Служењем парастоса, полагањем виjенаца и цвиjећа, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су нађени посмртни остаци убиjених Срба, данас су обиљежене 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак.

Предсjедник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао jе да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте.

Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање jе одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац.

„На овом мjесту гдjе се гради спомен-комплекс после ослобођења Чардака нађена jе масовна гробница са 19 убиjених мjештана, на гробљу у Модрану нађено jе jош девет. Насеље jе било 15 дана окружено, 37 Чардаклиjа jе убиjено, у логоре jе одведено 40 мjештана“, рекао jе Кнежевић.

Дио мjештана, каже Кнежевић, некако jе прешао риjеку Укрину и спасао се на слободноj териториjи ове општине.

„Одведено jе 15 логораша да копаjу ровове на Томасово брдо где jе осам убиjено, док су остали прошли са тешким рањавањем. Побиjене су читаве породице на кућном прагу“, рекао jе Кнежевић.

Он jе истакао да су броjни логораши дали изjаве и учествовали као свjедоци у поступцима коjи се воде пред домаћим судовима, те да су, нажалост, броjни логораши умрли од посљедица премлаћивања и мучења по логорима.

„Људи су обољели, умиру. Наjвећи свjедок свих злочина Миле Кузмановић jе умро, био jе на свим већим мjестима на коjима су Срби затварани и мучени“, каже Кнежевић.

Он истиче да ће дио предмета за ратне злочине бити процесуиран у Хрватскоj, пред судовима у Загребу и Осиjеку, jер извршиоци злочина нису доступни правосудним институциjама БиХ.

„Логораши су прихватили одлазак у Хрватску да свjедоче. То jесте нова патња за логораше, али са циљем доказивања страдања Срба и таj болни процес морамо преживjети“, каже Кнежевић.

Начелник општине Дервента Милорад Симић jе изjавио да jе страдање Срба насеља Чардак злочин коjи се не смиjе заборавити, те jе потребно све одговорне за злочине извести пред лице правде, ради заjедничке будућности.

„Рат би требало да има своjе принципе, ово што се овдjе догодило урађено jе мимо прописаних норми. Урађено jе оно што се никада ниjе смjело. Жао ми jе што jе веома мали броj људи процесуиран за почињени злочин и надлежне институциjе треба да учине више да их стигне правда“, рекао jе начелник Симић.

Он jе истакао да се на овом мjесту гради и капела, те додао да ће сваке године долазити да се присjете страдалих.

Борка Гуњевић из Чардака каже да догађаjе из 1992. године никада неће заборавити и додаjе да jе разочарана jер одговорни нису довољно кажњени за учињена недjела.

„И сама сам била заробљеник у логору Дома ЈНА заjедно са мужем. Жао ми jе што Алмаз Незировић ниjе испоручен БиХ да му се суди, jер jе понаjвише тукао мужа, а мени jе приjетио смрћу. Не знам из коjих разлога jе мог мужа толико мрзио, jер су заjедно радили у фабрици“, рекла jе Гуњевићева.

Она jе истакла да jе њен муж одведен да копа ровове и убиjен jе с леђа међу осморицом на Томасовом брду.

Виjенце су положиле породице убиjених, делегациjе Удружења ратних заробљеника, породице погинулих бораца и убиjених цивила, представници Борачке организациjе, општине, народни посланици и други.

На мjесту гдjе jе откривена масовна гробница започета jе градња спомен-комплекса, а у овогодишњем капиталном буџету општине предвиђено jе 25.000 марака за наставак изградње.

Спомен-комплекс гради се као знак сjећања на све страдалнике Чардака, а замишљен jе и као мjесто на коjем ћемо се сjећати и страдалих цивила из насеља Јасиковача-Гаковац.

За злочине над Србима у Дервенти осуђен jе Нихад Хамзић Фриц на двиjе године затвора, Ивица Перковић Мунгос на четири године затвора, затим Есад Чавалић на пет и његовог брат Дервиш на пет и по година затвора. Чека се изручење Алмаза Незировића, некадашњег чувара логора Рабић, коjе jе одобрио федерални амерички суд.

Сличну процедура – изручење се очекуjу и код Азре Башић коjа се налази у америчкоj савезноj држави Кентаки, а коjоj логораши на терет стављаjу да jе заклала Благоjа Ђураша из насеља Чардак, те да jе натjерала заробљенике да лижу његову крв.

Страдале су читаве породице – из куће Лазаревић отац, маjка и син, из куће Живковић отац, маjка и син, брачни парови Зорић и Ћудић.

Ученици ОШ „19. април“ говорили су пригодне риjечи, а помен парастос су служили свештеници Српске православне цркве.

Извор: 

Ознаке: Чардак, страдање Срба, масовна гробница, парастос

Везане виjести:

У НЕДЈЕЉУ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЧАРДАКА …

ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ЧАРДАКУ – Jadovno 1941.

СПОМЕНИК ЗА 46 УБИЈЕНИХ СРБА НА … – Jadovno 1941.