Обиљежена годишњица Другог српског устанка

Полагањем виjенаца у оквиру спомен-комплекса “Други српски устанак” у Такову jе обиљежана 197. годишњица од избиjања устанка, а виjенце jе положио министар унутрашњих послова Србиjе Ивица Дачић, преноси Радио-телевизиjа Србиjе.

Милош Обреновић, коjи jе био наjзначаjниjа српска личност у Београдском пашалуку, на скупу старjешина у Такову обjавио jе 23. априла 1815. године почетак новог устанка за ослобођење Србиjе од отоманске власти.

Дипломатским преговорима Обреновић jе до краjа 1815. године закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, коjим jе признат за врховног српског кнеза.

Други српски устанак довео jе до српске аутономиjе у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србиjе, коjа jе имала своjу скупштину, устав и владарску династиjу.

Послиjе пропасти Првог српског устанка, народ у Србиjи се нашао у веома тешком положаjу jер турска власт ниjе имала милости према побиjеђенима.

Насилно jе одузимано оружjе, уведен jе кулук за оправку градова и путева, утjеривани су намети и феудалне обавезе, због чега су поjединци поново почели да се одмећу у хаjдуке.

Дахиjско понашање Турака, насиље, национално угњетавање и економска експлоатациjа довели су до неколико спонтаних побуна, од коjих jе наjпознатиjа била Хаџи Проданова буна. Све су угушене у крви.

Обреновић jе, мирним путем, 15 година градио аутономиjу Србиjе у оквиру Отоманског царства и своjу власт у Србиjи. Порта jе аутономиjу Србиjе признала хатишерифом 1830. године.

Извор: