ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ БЕЗ ПРИСУСTВА ГРАЂАНА

У насељу Миљевићи у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежно 28 година од страдања припадника ЈНА Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, али без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања.

Најужа делегација Републике Српске ће у 11.00 часова положити вијенац код Спомен-крста у насељу Миљевићи, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву извршен злочин над припадницима ЈНА, када су убијена 42 војника, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима.

Милуновић је напоменуо да се према постигнутом договору Алије Изетбеговића са командантом друге Војне области генералом Милутином Кукањцем, војна колона возила извлачила у мирнодопском маршевском поретку, када су је кукавички, из засједе, напале „Зелене беретке“ и Територијална одбрана такозване РБиХ, противно свим међународним конвенцијама и правилима ратовања.

„Аутентични снимци овог злочина свједоче да су за њега одговорни највише позиционирани војни и политички званичници тадашње БиХ“, истакао је Милуновић, који је и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова.

Он је навео да је након скоро три деценије опструкције, Уставни суд БиХ тек почетком 2018. године прихватио апелације најближих сродника припадника ЈНА, убијених 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву и наложио Тужилаштву БиХ да покрене поступак.

„Истраге су отворене против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића. Пред Судом БиХ води се и поступак против Драгана Викића, бившег комаданта Специјалне јединице полиције, те Јусуфа Пушине, Нермина Узуновића и Младена Човчића, оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА почињено у Великом парку“, напоменуо је Милуновић.

Он је истакао да су од формирања правосудних институција БиХ, оптужнице за ратне злочине, у највећем броју случајева, биле резервисане само за Србе, често и онда када их нису починили, док злочини почињени над српским народом остају некажњени.

Милуновић је навео да је један од најочитијих примјера пресуда потпуно невином генералу Новаку Ђукићу, те напоменуо да су експерти из више земаља неспорно утврдили да страдање у Тузли није било изазвано гранатом од хаубице, али и поред свих чињеница и доказа правосудне институције одбијају да обнове поступак.

„Једини пут ка помирењу страна које су биле у сукобу деведесетих година прошлог вијека је непристрасан приступ правосудних институција БиХ према свим лицима који су извршили ратне злочине у протеклом рату“, закључио је Милуновић.

Извор: СРНА