arrow up

Подијелите вијест:

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

Бањалука – Предсједник Одбора “Гаравице 1941” Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења “Уна” Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца.

Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ.

Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима код Санског Моста.

Иванић је рекао да је обавеза и Републике Српске, и Србије, али и свих функционера, да учине све да се не заборави истина о страдању и жртва коју су поднијеле десетине хиљада Срба убијених током Независне Државе Хрватске.

Више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја су у љето 1941. године побиле усташе.

Према британским изворима, на Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.

Први споменик жртвама Гаравица подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. године бихаћка општина уређује Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик.

Споменик из 1949. године уклоњен је и постављен у близини бихаћке куле, а у посљедњем рату је знатно оштећен. Прије четири године поново је демонтиран и одвезен на спомен-подручје у Гаравицама.

(СРНА)

Извор: ГЛАС СРПСКЕ

Везане вијести:

Гаравице, 12.000 покланих Срба | Јадовно 1941.

Гаравице | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​