ОБЕСМИСЛИТИ ПОЛИТИКУ ХРВАТСКЕ ОКУПАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

Лидер Српске листе Добрило Дедеић оцијенио је да српска политичка елита мора синхронизовати конкретне активности које се тичу „обесмишљавања политике хрватске окупације“ и прогона на територијама на којима су Срби били неспорна већина становништва до 1995. године.

„Ми Срби у Црној Гори дужни смо да нашим будућим генерацијама у које убрајам и потомке расељених са простора Републике Српске Крајине који су нашли уточиште у Црној Гори, објаснимо да је од суштинског националног значаја да разумију разлоге који су довели до злочина усташа и НАТО-а у тада западним српским покрајинама и окупације простора који је за 4.000 квадратних километара већи од Црне Горе“, рекао је Дедеић у интервјуу Срни.

Он сматра да у прилог томе иде и све већа динамика у данашњем свијету, поготово у домену колективних процеса.

„Није страно човјеку да има погрешну процјену, али није добро када се човјек под теретом погрешне процјене не уразуми. На то нас приморавају четири милиона српских жртви само у Првом и Другом свјетском рату и само зато што су дјетиње наивно вјеровали самопрокламованим принципима слободе и мира од стране тзв. западних савезника“, навео је Дедеић.

Дедеић сматра да се ствари коначно морају назвати правим именом.

„Наши сународници нису прогнани из Крајине само зато што се српски војник тада није могао супротставити усташком, односно хрватском војнику. Нису искључиво настављачи усташке идеологије, него и НАТО, касапили колоне српске дјеце и стараца на тракторима и на путу за Војводину, Шумадију, Црну Гору“, рекао је предсједник Српске листе.

Он је додао да би, ипак, пожељно било да констатујемо да смо научили да чекамо своју историјску шансу коју су Албанци дочекали на Космету, а Хрвати на простору Хрватске, Херцег-Босне и окупиране Републике Српске Крајине.

„Зато, Република Српска Крајина и све српске крајине које су браниле хришћанску цивилизацију и част слободних људи и народа, морају и даље да живе. Чак и у времену када се подижу споменици усташким злочинцима поводом чега ћуте и САД и ЕУ“, истакао је Дедеић.

Он сматра да су управо су ти споменици доказ на који се начин поимају индивидуалне и колективне слободе у НДХ. „Ако научимо потомке да цијене разлоге због којих су убијани и разапињани њихови преци, поклонићемо им право на будућност. До тада га, нажалост, немају у мјери слободних људи“, навео је Дедеић.

Он сматра да је однос ЕУ према Хрватској, односно константно разумијевање за све испаде државе која је чланица и НАТО-а, савршена потврда да ЕУ, у садашњем облику и циљевима, нема намјеру да утиче на блокаду даље фашизације на територији једне своје чланице.

„Генерално, само наивни могу бити изненађени поступцима званичног Брисела у односу на Хрватску. Прецизније, управо наивни или политички дементни заборављају или погрешно тумаче однос политичких центара моћи који данас преламају одлуке ЕУ, према српском народу у вријеме разбијања Југославије“, рекао је он.

Иако је Југославија била ЕУ у малом, Дедеић сматра да је ваљало прво њу разградити, смањити утицај Русије у већини држава насталих распадом Совјетског савеза, па тек онда у Мастрихту дефинисати пројекат „нове Европе“.

„По принципу да `све што се роди, ваља га и љуљати`, ЕУ наставиће да има `разумијавање` за модерну НДХ. Колико год се евроунијате међу Србима трудили да докажу да на Западу имамо и пријатеље, све је више јасно да нас Запад самосвјесне неће. Зато је политички став Српске листе да спољну политику градимо искључиво се ослањајући на Русију, ствар рационалности, а не емоција“, навео је Дедеић.

Он сматра да није тешко одабрати између оних који имају фер однос за српске расељенике и уопште српска страдања током и након последњих ратова на просторима бивше Југославије „и оних који су спремни да Хрватској праштају `несташлуке` габарита протјеровања 250.000 људи и убиства хиљада дјеце, стараца, цивила уопште“.

Према његовим ријечима, да се којим случајем унутар ЕУ уопште дискутовало о увођењу санкција Хрватској након банално стравичних злочина у „Бљеску“ и „Олуји“, „човјек би могао да повјерује у непристрасност бриселске администрације“.

„Све је јасно ако се сјетимо да је Србија бомбардована само зато што се није ушло у процес политичког решења на Космету кога је наметао Запад, док је Хрватска, након највећег масовног злочина у Европи након Другог свјетског рата, добила честитке за `успоставу сувренитета на цијелој својој територији`, иако је та `успостава` плаћена и са неколико хиљада нових српских гробова за само два августовска дана“, истакао је он.

Дедеић сматра да поједини „дипломатски“ и црквени кругови „праве стравичну стратешку грешку, убјеђујући се са римокатоличком организацијом о томе да ли је Степинац светац или није“.

„Ако Православна црква није промијенила став светих отаца да је Римокатоличка црква заправо јерес, поставља се питање зашто бисмо се ми православни мијешали у унутрашње ствари организације на чијем је челу римски папа“, нагласио је Дедеић.

Он је додао да се може констатовати да „нас се не тиче било која акција организације која, према нашем предању, нема благодат, самим тим ни посљедицу било ког `вјерског` става или чина“, укључујући и ону да Степинца прогласе за блаженог и да би „чак било лицемјерно да се `европски` карактер Хрватске заокружи без Степинца“.

„Јер нема личности која је, међу Хрватима, снажнији симбол повезивања двије генерације од Алојзија Степинца. Мислим на ону генерацију која је у периоду од 1941. до 1945. године створила монструм Независну Државу Хрватску и на ону која је 1995. године етнички очистила простор Републике Српске Крајине од Срба“, појаснио је Дедеић.

Лидер Српске листе подсјећа да је Степинац 1941. године био тик уз Анту Павелића на сједници Сабора када је проглашена НДХ. „Једина је личност која повезује двије епохе, а међу Хрватима постоји општи консензус да је национални херој“, рекао је Дедеић.

Према његовим ријечима, зато и не чуди иницијатива да се кардинал прогласи за свеца која је покренута „након што су усташе `Бљеском` и `Олујом` довршиле све циљеве НДХ чији је духовни пастир био управо Степинац“.

Подсјећајући да је беатификација већ обављена у октобру 1998. године док су још биле свјеже ране од хрватске агресије на Републику Српску Крајину, послије свих јасеноваца и „олуја“, Дедејић је навео да чуди да се неко данас упире да суштински небитне ствари регулише на наводно „битан“ начин.

Према његовим ријечима, српске жртве које је прогутала паклена идеологија којој је припадао и Степинац, нико, на овом свијету, не може вратити.

„Зато је чак симболички значајно да римокатолици прогласе Степинца, и у формалном дијелу, за свеца, за шта искрено навијам. Чисто зато да не бисмо, знајући за кратку српску памет, опет сјутра кренули у неки пројекат регионалне државне, политичке или синкретистички вјерске Југославије са онима који би вјероватно опет осакатили дио наше нације и државног простора“, закључио је Дедеић у интервјуу Срни.

Извор: Срна