Обележен Дан примирја у Првом светском рату

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату.

Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је поручио да најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и значај њиховог подвига.

Ђорђевић је на церемонији рекао да се из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није родио феникс „Златног доба” са почетка 20. века, већ су тек након незамисливих злочина и разарања у Другом светском рату, европске државе одустале од реваншизма и почеле интензивно да раде на интегративном процесу.

Данас, подвукао је, француско-немачка сарадња представља једну од најважнијих основа ЕУ.

„Нажалост, регион Западног Балкана морао је да прође кроз још једно крваво историјско раздобље да би се коначно нашао на путу евроинтеграција. Али баш зато, што је наше сећање на ратну беду и ужасе свежије, утолико је и наша вера у европске интеграционе процесе снажнија, чак и када се на другим местима на нашем континенту њихов значај отворено доводи у питање”, поручио је министар.

Како је рекао, сада смо спремни да на примеру наших некадашњих непријатеља, а данас пријатеља и партнера Немаца учимо и усвојимо нешто чему до сада нисмо били вични: не само да побеђујемо по сваку, а често веома високу цену, већ да из сваког нашег евентуалног пораза изађемо снажнији и мудрији.

„Стратешко опредељење Србије зато су евроинтеграције и војна неутралност. Инвестициона политика и мере фискалне консолидације усмерене су ка томе да за наше становништво, уз социјалну одговорност и солидарност обезбедимо квалитетне услове за живот и рад у Србији”, поручио је Ђорђевић.

Према његовим речима, данас, 99 година након Дана примирја у Првом светском рату, и након свега што смо у том периоду прошли заједно са својим суседима, можемо потврдити да не постоји рат који ће окончати све ратове, али да мир, разумевање, сарадња и испружена рука пријатељства могу бити почетак нечег што нам је, можда неправедно, до сада бивало ускраћено.

Министар је подсетио да је српски народ много пропатио у Првом светском рату, у ком је изгубио 60 одсто мушке популације.

Поручио је да је херојска српска изгнаничка војска, делујући преко и изнад својих могућности вођена једино мишљу о ослобођењу отаџбине, дала је немерљив допринос победи Антанте у том рату.

„У Версајској Европи и новонасталој Југославији људи су прибегавали хедонизму, а догађаји из ратних дана олако су заборављани. Зато је најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и увек опомињу на значај њиховог подвига”, поручио је Ђорђевић.

Централна државна церемонија представља чин одавања почасти свим припадницима оружаних снага и цивилима невино пострадалим током Првог светског рата и сврстава се у ред најзначајнијих које ће данас у исто време у свим главним градовима државама-победницама у Првом светском рату, бити одржане у част годишњице великог историјског догађаја.

Венце и цвеће су положили представници града Београда, представници страних амбасада, удружења која негују традиције слободарских ратова, а након одавања почасти, уследио је уметнички програм „Рађање слободе”.

Селаковић у име председника положио венац на Авали

(Фото Танјуг/С.Р.)

Уз највише државне и војне почасти, изасланик председника Републике, генерални секретар председника Никола Селаковић, у пратњи министра одбране Александра Вулина и команданта Гарде генерал-мајора Миломира Тодоровића, положио је данас ловоров венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали, поводом Дана примирја у Првом светском рату – 11. новембра.

У спомен књигу изасланик председник Србије уписао је:

„Већ скоро један век Србија живи у слободи и у Србији живи идеја слободе коју сте ви утемељили. Ваша победа није само војна, већ је апсолутна. Она је постала мерило нашег деловања и путоказ ка врховној вредности – идеји слободе. Жртву коју сте поднели српство ће памтити докле постоји”.

Уз интонирање државне химне, Селаковић је положио венац с посветом „Јунацима Великог рата, поносни потомци – председник Републике Србије Александар Вучић”. (Танјуг)

Принц Александар положио венац на гробљу Комонвелта

Принц Александар Карађорђевић присуствовао је комеморацији поводом Дана сећања на Ратном гробљу Комонвелта у Београду, где је положио венац заједно са другим високим званичницима.

Венце у знак сећања на оне који су изгубили животе у Великом рату положили су представници Министарства рада, Министарства одбране, Града Београда, амбасадори Аустралије, Велике Британије, Канаде, Индије, Кипра, Нигерије, Пољске, Чешке, Француске, Малезије, као и представници више удружења, саопштено је из кабинета Крађорђевића.

Земље Комонвелта биле су савезници Србије у Првом светском рату и помогле Србији и српском народу. Стотине лекара и медицинских сестара пружале су као добровољци помоћ Војсци Србије и српском народу у тим тешким временима, наводи се у саопштењу. Неколико болница у Србији добило је имена по британским и шкотским лекарима и медицинским сестрама након рата.

На Ратном гробљу Комонвелта налазе се посмртни остаци војника Комонвелта који су пренети са више од шездесет мањих гробаља и других локација широм бивше Југославије. Највећи број донет је са војног гробља у Милни и Краљевског морнаричког и лучког гробља на острву Вису, где се налазила војна база.

Међу сахрањенима на Ратном гробљу налазе се и пребегли ратни заробљеници из Италије и Грчке. Међу сахрањеним цивилима су један рударски техничар, професор енглеског језика, новински дописник, члан особља британске амбасаде и дете другог члана особља амбасаде. Сви они су били сахрањени или поново покопани на гробљу уз дозволу специјалне Комисије Комонвелта.

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Дан примирја у Првом светском рату

Спомен-плоча „мухамеданском батаљону“ који је бранио Београд

Дан примирја у Првом свјетском рату