СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/- Једнострана слика ратних збивања и страдања, према коjоj су Бошњаци жртве у Сребреници, а Срби агресори, и даље се пласира у свиjет – а годишњице обиљежавања бошњачког страдања постале су посебна прилика да се таква политика двоструких аршина поново афирмише.
Када Срби из Сребренице помену многоброjна убиства сународника и паљење њихових села 1992. и 1993. године, за шта jе одговорна злогласна 28. дивизиjа под руководством Насера Орића, онда обично услиjеди одговор да су одговорни за то страдали у jулу 1995.
Значи ли то да су у Поточарима сахрањени сви злочинци и да нико од њих ниjе преживио? Да ли онда међународни званичници сваке године масовно долазе 11. jула у Поточаре да одаjу почаст њима?
Недавно су омладински амбасадори ОЕБС-а из Њемачке, Италиjе, Албаниjе, Русиjе, Србиjе, Велике Британиjе и Данске разговарали са члановима Омладинског савjета из Сребренице о стању у овоj средини, раду младих у постконфликтом периоду и могућностима њиховог укључивања у рjешавање послиjератних конфликата.
Новинара Срне на конференциjи за медиjе вербално jе напао омладински амбасадор БиХ у ОЕБС-у Арнеj Мисирлић када му jе постављено питање – да ли ће амбасадори посjетити и неко од српских стратишта.
Мисирлић jе грубо рекао да jе то питање „тенденциозно и неумjесно“ и да се „у Сребреници десио геноцид“, одбивши да даље разговара?! Овакав наступ Мисирлића довољно говори о томе како он „представља“ БиХ.
Службеник ОЕБС-а Даница Пелемиш – Суботић признала jе да ниjе предвиђена посjета неком српском стратишту или спомен-обиљежjу, нити разговор са неким од породица српских жртава?!
Претходних дана у овом мjесту у вишедневноj посjети била jе група младих студената из Аустралиjе, у оквиру такозваног „Љетног унивезитета“ коjи већ пет година у Сребреници организуjе професор Хариз Халиловић, коjи живи и ради у Аустралиjи.
Студенти су у Мемориjалном центру Поточарима гледали филмове и изложбе фотографиjа, те присуствовали часовима историjе и сjећања о страдањима Бошњака у jулу 1995. године.
Свратили су и у спомен-собу погинулим српским борцима и за кратко вриjеме испричан им jе само мали дио из обимне грађе о српском страдању на подручjу Сребренице. И то jе била све што су моги да чуjу о масовним страдањима Срба из овога краjа.
Они, као и наjвећи броj других посjетилаца, нису могли да се увjере у етничко чишћење и уништавање села и свих српских обиљежjа на овом
подручjу од априла 1992. до jула 1995.године. У том периоду убиjено више од 1.300 Срба.
Многи коjи долазе из разних краjева свиjета да чуjу истину о Сребреници нису добили прилику да сазнаjу ко jе опљачкао и попалио Виогор,
Ковачице, Ораховицу и jош стотињак српских села и заселака у сребреничкоj и братуначкоj општини.
Нису чули ни ужасна свjедочења о спаљивању живих Срба у Гниони, Осретку, Ристановићима… Нису сазнали да су у jедном дану у Ратковићима убиjена 24 Србина, неколико дана касниjе у Брежанима 32 Србина, па у Крњићима 24, на Петровдан jе убиjено 69 лица у два сребреничка и два братуначка села…
Гости нису имали прилику да виде спомен-обиљежjа са именима погинулих и убиjених на Залазjу, Брежанима, Карну, Подравању, Факовићима, Бjеловцу, Кравици, Скеланима и другим српским стратиштима и да са спомен-плоча сазнаjу колико су српских жена, дjеце и стараца побиле муслиманске снаге.
Од девет хиљада Срба из сребреничке општине – протjерано jе осам хиљада, а више од 500 их jе убиjено. Нико за то ниjе одговарао. Као да се ништа ниjе десило?!
Поставља се питање шта jе циљ посjета разних делегациjа коjе организуjе ОЕБС и друге међународне организациjе ако не желе да сагледаjу
обjективно злочине коjи су почињени и не помогну да се сви починиоци злочина процесуираjу пред судовима?
Како очекивати од таквих „амбасадора“ да се заиста заузму да се обjективно сагледа ратна прошлост на овим просторима и да искрено и обjективно помогну у превазилажењу ратних посљедица и изградњи помирења?
Пише: Миро ПЕЈИЋ
Везане виjести:
Значаj Сребренице за политику Запада
СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ СРБЕ
ДАНАС У БРАТУНЦУ ЦЕНТРАЛНИ ПОМЕН УБИЈЕНИМ СРБИМА