Значај Сребренице за политику Запада

Теза о геноциду у Сребреници послужила jе на глобалном нивоу и jедном идеолошком циљу коjи се често превиђа. Била jе потребна да би се jавно мњење заварало лажним траговима и да би се пажња одвратила од правог злочина. У августу 1995, користећи фактичку подршку УН и Запада, Хрвати су из Книнске Краjине прогнали око 220 000 Срба, убили више од 2 000 особа и сравнили са земљом српске градове

Под условима озбиљног (мада не коначног) подривања система међународних односа коjи jе био установљен на конференциjама одржаним на Јалти и у Потсдаму, новом систему послератне трансформациjе jужног Балкана успостављеном уз доминантно учешће иностраног фактора недостаjао jе легитимитет. Теза о геноциду у Сребреници у jугословенскоj кризи се претворила у посебан фактор коjи jе требало да послужи задацима идеолошког утемељења и учвршћења нових стварности на Балкану.

По уверавању средстава масовног извештавања, догађаjи у Сребреници представљаjу наjвећи воjни злочин у Европи после Другог светског рата. Међународни трибунал за бившу Југославиjу jе ту новинарску тврдњу претворио у „чињеницу“, коjа jе затим добила додатну потврду пред Међународним судом правде.

У Босни и низу европских земаља почело се са предлагањем и усваjањем закона коjи предвиђаjу кривичну одговорност за „порицање чињенице геноцида коjу су утврдили међународни судови“. Чему би тако нешто требало да служи ако су два стуба међународног правосуђа заиста „утврдилa“ чињеницу геноцида у Сребреници? Управо ту почињу да се нижу занимљиви „детаљи“.

ПОТКУПЉЕНИ СВЕДОЦИ

Пре свега, у Хашком трибуналу чињеница геноцида била jе утврђена у само jедном предмету, генерала Радислава Крстића. Међутим, у предмету Р. Крстића ниjе утврђено ко jе планирао геноцид и ко га jе спровео у дело. Генерал Крстић jе био осуђен за саучествовање у геноциду коjи jе осмишљен од стране непознатих лица, а при томе не знаjући ништа о планирању и извођењу тог деликта.

У осталим судским процесима ниjедан од оптужених ниjе био проглашен кривим за геноцид.

Што се тиче Међународног суда правде, он се уопште ниjе бавио околностима догађаjа у Сребреници, већ се просто ослонио на „чињеницу“
коjу jе утврдио Хашки трибунал.

Другим речима, ни Хашки трибунал ни Међународни суд правде нису утврђивали никакве „чињенице“ о геноциду. Упркос томе, сада се о тим „чињеницама“ износе тврдње као да jе у питању нешто општепознато што jе (под претњом кривичног гоњења) забрањено оспоравати!

На пример, официр Воjске Републике Српске Момир Николић, кога jе Хашки трибунал поткупио, у свом сведочењу надахнуто jе лагао описуjући поjединости заузимања Сребренице. Пажљиво читање његових исказа очитуjе буjну машту аутора и потпуни разлаз са стварношћу зато што никакви материjални докази не поткрепљуjу наводе коjе износи.

„Босански Срби су заузели Сребреницу 11. jула увече“, каже Николић. „Одлука о уништењу неколико хиљада муслимана и депортовању десетина хиљада жена, деце и стараца тада jе већ била донета. За непуну недељу дана, требало jе учинити много тога: пронаћи камионе и аутобусе, набавити гориво, организовати превоз хиљада људи, припремити места привременог притвора, изабрати места погодна за погубљење и дотерати екскаваторе и булдожере коjима ће се копати jаме за масовне гробнице и затим лешеви затрпавати земљом.“

Николићево лажно сведочење jе до сада добило широк одjек без обзира на то што нема никаквих снимака или изjава особља УН, коjи би потврдили да су се на подручjу Сребренице догодила масовна погубљења уз присуство екскаваторско-булдожерске технике. Једини видео-снимак коjи се данас третира као доказ масовног убиства мушкараца у Сребреници приказуjе „Шкорпионе“ како стрељаjу шесторицу заробљених муслимана, и то у Трнову (jугоисточно од Сараjева) две недеље пре пада Сребренице и више од 100 километара одатле.

За Хашки трибунал фалсификати овакве врсте су – норма. То изнова ставља под знак питања целокупну делатност Хашког трибунала. На то треба да се усмери пажња међународне jавности и организациjа а уjедно би требало покренути питање изрицања пресуде самом Трибуналу, као инструменту за манипулисање свешћу људи.

ИДЕОЛОШКА БАТИНА

Новинари из целог света су похрлили у Босну у потрази за људским телима. Екипе Си-Ен-Ена, Си-Би-Еса, Би-Би-Сиjа, ТВ Франс 2, италиjанског ТГ 1, холандске телевизиjе и других медиjа поjавиле су се на терену током августа 1995. Међутим, пронашле су мало тога. Неке од екипа се нису ни трудиле да пронађу фудбалско игралиште где су наводно били смештени заробљеници, зато што су новинари
закључили да, заправо, никаквих масовних укопавања тамо ниjе ни било. Разишли су се празних руку а њихови извештаjи са терена састоjали су се од исфабрикованих података.

Закључак jе прост. Балкан jе потребан Западу у геополитичком, воjностратешком и економском смислу. Теза о наводном геноциду у Сребреници jе идеолошка батина коjа се користи ради вршења притиска, уцењивања и понижавања Србиjе. Да не би могла да подигне главу, и да би се жртва претворила у џелата. А зна се да jе џелату место–у затвору. Слепо пристаjање Србиjе на службену конструкциjу о Сребреници и надаље ће производити jош теже последице.

Подjеднако jе важно и питање о значаjу Сребренице за правдање воjних интервенциjа у свету.

За решавање либиjског, а затим сириjског проблема изабран jе управо jугословенски сценарио, коjи предвиђа изазивање страшног крвопролића. Такав приступ обележаваjу безгранична нељудскост, бесмислена свирепост и режирање масовних жртава у редовима грађанског становништва. Кривица за све се сваљуjе на страну коjа не одговара Западу и одмах затим покреће се питање о неопходности воjног мешања са стране. Парола о кршењу „људских права“ претвара се у основни изговор за инострану воjну агресиjу.

Међутим, теза о геноциду у Сребреници послужила jе на глобалном нивоу jош jедном идеолошком циљу, коjи се често превиђа. Била jе потребна да би се jавно мњење заварало лажним траговима и да би се пажња одвратила од правог злочина. У августу 1995, користећи фактичку подршку УН и Запада, Хрвати су из Книнске Краjине прогнали око 220 000 Срба, убили више од 2 000 особа и сравнили са земљом српске градове, села, гробља и цркве. Западно jавно мњење jе у почетку било прилично шокирано видео-кадровима где су приказиване колоне српских избеглица из Краjине, коjе су у налетима рафалном ватром гађали хрватски авиони. Ти кадрови се нису уклапали у слику о „српским убицама“, коjу су пре тога, између 1991. и 1995. године, западни медиjи успешно утиснули у свест jавности. Било jе потребно предузети неку ванредну меру. И 10. августа 1995. Мадлен Олбраjт, као мађионичар коjи из шешира вади зеца, на затвореноj седници Савета безбедности УН показала jе „сателитске снимке масовних гробница у околини Сребренице“. Запад jе одахнуо са олакшањем. Све се вратило на своjе место – Срби су поново постали „убице.“

Снимци су, наводно, показивали пут, шумске површине и поље са траговима свеже преврнуте земље, што jе–по тврдњама америчке амбасадорке у УН – представљало доказ о укопу „2 700 несталих муслимана“. Сви светски медиjи затрубили су о томе, одвлачећи пажњу jавности од геноцида извршеног над краjишким Србима. Истовремено, потиснути су извештаjи коjи су се поjавили у неколико западних гласила, где се напад на Краjину поредио са злочинима усташких хорди за време Другог светског рата.

ЗАМЕНА ТЕЗА

На делу jе била манипулативна замена теза. Пажња jе била скренута са понашања међународних организациjа, западних држава и хрватске стране.

То jе била вишеслоjна, нелокална, унапред испланирана и добро спроведена операциjа неколико специjалних служби.

У Сириjи се догодила иста ствар. Сукоб се распламсао и на „међународну заjедницу“ jе вршен притисак да нешто предузме. Обjављено jе да „Асад убиjа своjе грађане,“ али без доказа. Затим се догодило нешто изузетно и неочекивано. Неки западни новинари почели су да износе истину о изворима сукоба, о правим мотивима антисириjске западне пропаганде и о стварном понашању опозициjе у Сириjи. Немачки лист „Франкфуртер алгемаjне цаjтунг“ jе саопштио да покољ у граду Хула нису организовале Асадове снаге (на чему су инсистирали западни пропагандисти) него терористи из редова опозициjе, коjе подржава НАТО. Службена верзиjа jе морала бити жртвована. Нестало jе морално покриће за свргавање Асада, зато што jе почивало на лажи. Сада су сви коjима jе до тога било стало могли видети да отворену агресиjу против грађана Сириjе изводи сурова пешадиjа НАТО.

Све то потврђуjе значаj подухвата да се истина о Сребреници утврди и пренесе српскоj и рускоj jавности.

Утицаjни западни медиjи су изгубили монопол на пропагирање „стварности“ како њима одговара. У ствари, „меjнстрим“ новинари су одавно изгубили сваку везу са стварношћу.

Службеноj лажи jе бачен изазов, покопана истина опет jе угледала светло дана, обjективна стварност опет се поjавила у целовитом виду.
Трикови су раскринкани.

Алтернативни масовни медиjи су показали да западна верзиjа, коjу подржава бошњачка страна и „освештана“ jе пресудама међународних судова, опстаjе на лажи.

Запад паразитира на емоциjама и племенитим побудама, изиграва обjективност, и на краjу се немилосрдно обрушава на циљане земље, богате ресурсима.

Један од примера успешног раскринкавања jе научни скуп о Сребреници, одржан у Москви у априлу 2009. године.

У Институту за славистику Руске академиjе наука, под покровитељством Центра за изучавање савремене балканске кризе и Историjског проjекта Сребреница, одржана jе међународна конференциjа о Сребреници. Учествовало jе преко 30 научника из разних земаља. Први пут су правници, историчари, форензичари, демографи и истраживачи разних профила проанализирали податке, указали на противуречности званичне верзиjе, изнели методологиjу истраживања броjа жртава, све догађаjе су поставили у одговараjући историjски оквир и отворили нове аспекте догађаjа коjи мењаjу општу слику. То jе омогућило да се тема Сребренице разматра на други начин и да отпочне преиспитивање службене верзиjе.

После тога, почели су да се поjављуjу документи и материjали где се приказуjе различита верзиjа узрока пада Сребренице и коригуjе броj жртава. Проговорили су учесници догађаjа, обjављуjу се документи специjалних служби неколико држава, спроводе се озбиљна аналитичка истраживања, између осталог и од стране западних научника и публициста.

То су нови аргументи коjи побиjаjу службену верзиjу о геноциду над муслиманским народом у Сребреници.

Пише: Ана Филимонова

Аутор jе главни уредник Фонда стратешке културе, научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академиjе наука

Извор: Печат