На Трибини у Kултурном и духовном центру ”Свети краљ Милутин”, изградња Пребиловачке куће у овом селу (коју планира подићи Удружење ”Јадовно 1941.”), као и приједлог Павла Булута да се формира Фонд за обнову сваке куће у насељу добили су пуну подршку.
У посљедње вријеме, посебно након прошлогодишњег свјештања храма Васкрсења Христовог, све је више знакова живота у овом српском насељу у којем је у августу 1941. године убијено преко 800 чељади а у потоњем рату свака од 118 кућа запаљена а имовина прогнаног народа опљачкана.
Од маја мјесеца до краја септембра, према ријечима пароха чапљинског јереја Марка Гојачића, храм Васкрсења Христвог и село Пребиловце посјетило је 5500 гостију из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Српске.
Љетос, захваљујући активности Српског националног друштва ”Пребиловци” обновљен је потпорни зид испред културног и духовног центра, обновљено степениште, чатрња (бетонска цистерна за воду), обезбјеђене двије капије на улазу у пространо двориште. То је, само на први поглед, скромна инвестиција. Уложено је око 10 000 КМ а посебна вриједност је у томе што је неопходна средства обезбједио велик број малих донатора и што се потврдило да је обнова овог мученичког села брига великог броја људи у васколиком српству.
28. септембра грађевинско предузеће ”Бишина” из Мостара започело је радове на обнови три куће у селу; Јована Лоле Ђурасовића, Душана Драгићевића и Душана Брњашића. Инвеститор је Министарство за расељена лица Републике Српске а радови треба да буду завршени у наредна три мјесеца.
Два дана касније у овдашњем Културном и друховног центру ”Свети краљ Милутин” одржана је Трибина на којој се разговарало о изградњи Пребиловачке куће коју планира у овом селу подићи Удружење ”Јадовно 1941.” из Бања Луке.
Аутор идеје да се формира Фонд за обнову сваке куће у Пребиловцима Павле Булут, у млађим данима. Писмо у којем је темељито објаснио потребу да се ради на обнови сваке куће у Пребиловцима, написао је као 89-то годишњак
Прије него се публици, а била је доста бројна- готово свих 65 повратника, обратио Душан Ј. Басташић предсједник удружења ”Јадовно 1941.” прочитано је писмо Павла Булута из Београда, савременика догађаја из 1941. године, када су злогласне усташе НДХ у Пребиловцима звјерски убиле више од 800 чељади у јами Шурманци и на још 48 мјеста у селу и његовој околини. Писмо које говори о обнови сваке куће у Пребиловцима прочитао је предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура.
Када су у питању Пребиловци и њихова обнова, активности и задаци, како их је видјео Павле Булут, разврстани су у 14 кратких поглавља. Наглашавајући да су у протеклом времену учињенивриједни кораци у обнови спаљених и порушених Пребиловаца средствима државе и донатора као и личним средствима појединаца те кроз рад Мјесне заједнице, Српског националног друштва Пребиловци (Београд) и СПЦ (Чапљинске парохије), Павле Булут се у писму заложио за формирање Фонда за обнову Пребиловаца. Могући донатори средстава били би, у првом реду, Пребиловчани потомци жртава којe су, од стране Светог синода СПЦ проглашенe светитељима али и други донатори. Указано је и на потребу одговорнијег односа Федерације БиХ, Републике Србије и Српске у обнови Пребиловаца.
Издвајањем средстава у Фонд за обновујош увијек чак 82 порушене куће у једном једнонационалном селу из Неретванско-мостарског кантона Федерација, односно БиХ би у пракси потврђивала колико се напредовало и колико се напредује на путу изградње толерантнијих међунационалних односа који афирмишу ову земљу на путу европских интеграција. Meђутим, према изјави коју је дао порталу Пребиловци-село на интернету српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, Пребиловци у којима је обновљено свега 36 кућа данас су ”један од доказа лицемјерне политике из ФБиХ. У том ентитету свакодневно, и институционално, али и од федералних политичара, можете чути инсистирање на мултиетничности, али искључиво ријечима, а скоро никада у дјелима”.
Образовање Фонда за који се залаже један од двојице данас живих Пребиловчана који су дочекали 75-ту годишњицу страдања народа и формирање Одбора од 5 до 7 чланова који би преузео бригу о координацији послова на обнови села- како кућа кључних за повратак тако и пољопривреде и његових природних ресурса није ништа друго него допринос изградњи и афирмацији мултиетничке БиХ.
На крају писма Павле Булут сугерише да ”задатке у обнови Пребиловаца, треба детаљно разрадити и усагласити на нивоу Мјесне заједнице, Српског националног друштва Пребиловци (Београд) и Парохије СПЦ на чијем подручју се налази село.” Тако усвојен програм обнове Пребиловаца требао би имати дугорочни карактер али и јасне годишње планове.Крај читања писма Павла Булута дочекан је аплаузом присутних повратника, што је најбоља потврда шта повратници мисле о иницијативама које је покренуо овај познати и у народу цјењени Пребиловчанин.
Са изузетном пажњом пропраћена је презентација пројекта Удружења ”Јадовно 1941.” из Бања Луке. Предсједник удружења Душан Ј. Басташић, на почетку, посветио је пажњу разлозима формирања удружења и његовом раду и циљевима, да би највише времена посветио пројекту Пребиловачке куће. Откупљена је једна од урушених кућа у селу, земљиште са порушеним објектима данас је у власништву Удружења ”Јадовно 1941.”. Припремљен је и идејни пројекат обнове куће као и изградња пратећих објеката који у основу треба да буду то што је замишљено, Меморијални центар.
Наглашавајући да је у Удружењу ”Јадовно 1941.” већ дуже времена присутна идеја да се негдје на подручју некадашње НДХ подигне један објекат који би својим садржајима доприносио његовању културе сјећања на страдале Србе у Другом свјетском рату, Душан Ј. Басташић је истакао како су Пребиловци од почетка били најпогодније мјесто за такав један објекат. У сарадњи са СНД Пребиловци пронашли смо кућу Милана Булута, јединог преживјелог члана из доста бројне фамилије. Страдали су Миланова супруга, два сина, двије кћерке и Миланова маћеха. Била је срећна околност да су послијератни корисници куће имали још једну кућу у Пребиловцима тако да ово удружење није допринјело да се фамилија покојног Жарка Булута нема гдје вратити. Напротив, обновом куће њеног првог власника у Пребиловцима ће бити обновљен један објекат више.
Предсједник Удружења ”Јадовно 1941.”, потом је говорио о садржајима које би Пребиловачка кућа требала имати. Идејно рјешење полази од обнове старе куће као и изградње још једног објекта у њеној близини. У централном објекту, гдје ће приликом изградње бити поштован његов ранији изглед, налазиће се етно просторија и галеријски простор за организацију изложби, књижевних вечери и промоцију филмова. Поред централног објекта планирано је подизање још једне зграде за смјештај гостију који би боравили у Пребиловцима. Рјечју, како је нагласио Душан Ј. Басташић, Пребиловачка кућа, кад све буде завршено, биће у прилици да организује различите садржаје чија реализација ће бити истински допринос његовању културе сјећања на страдале Србе у НДХ.
Учесници у расправи дали су пуну подршку пројекту Удружења Јадовно 1941.
Говорили су Бојан Екмечић, Мирјана Трипковић, јереј Марко Гојачић, Миладин Екмечић, Весна Андрић, предсједник удружења „Ћирилица“ из Требиња, Бранко Екмечић предсједник Мјесне заједнице Пребиловци и аутор овог прилога на завичајном порталу.
Текст: Ацо Драгићевић
Фотографије: Вељко Ђиновић