Почетком марта дански продуценти одговорили су на питања ХРТ о 12 спорних детаља у филму. Првих пет се односи на српског генерала Милета Новаковића, који се у филму појављује као наратор, а једно од њих гласи: „Зашто у филму није споменуто да је Новаковић на дан масакра, спасавајући опрему своје војске, тенковима прегазио избегличку колону властитог народа?“

Одговор на сва питања о Новаковићу могу се сажети у мисао да се овај филм фокусира на оно што се догађало 8. августа 1995, када се догодио масакр у школи у Двору, а што су поједини актери учинили пре или после овог инцидента припада неком другом филму.

Да ли је генерал Новаковић заиста тенковима прегазио избегличку колону сопственог народа?

Кључни доказ за ову тврдњу јесте снимак о наводно прегаженој колони цивила код Двора на Уни, који је први пут емитован на ХРТ 12. августа 1995, а репризиран безброј пута. На снимку се виде прегажена возила и разноразни предмети међу којима доминира одећа и чују се коментари да је заједно са тим возилима прегажено стотине људи.

Снимак је приказан и у фебруару 2009. пред Хашким трибуналом у предмету „Готовина и др“ за време сведочења Жарка Пуховског, бившег председника Хрватског хелсиншког одбора, који је на питање одбране да ли зна да су српски тенкови прегазили цивиле у колони, одговорио да је од колега из Хелсиншког одбора Републике Српске у пролеће 1996. добио податке да се ради о „инциденту где су страдала 82 српска цивила“. (ХОРС се никад није огласио на ове околност иако га је „Веритас“ одмах по сведочењу Пуховског замолио да то учини.)

Снимак са ХРТ лично сам видео још када је први пут емитован и одмах ми је запало за око да на њему нема нити једног леша. А да их је било неколико стотина или 82, све да их је неко у међувремену покупио, лице места би другачије изгледало – барем би у прегаженим возилима било лешева или неког дела тела, а на асфалту крви, јер без видљивог трага лешеви нису могли бити уклоњени. А ништа од тога на снимку као крунском доказу нема.

Одмах после првог емитовања овог снимка „Веритас“ је спровео и своју истрагу и, у разговору са учесницима у том инциденту, укључујући и генерала Новаковића, утврдио:

Новаковић је 7. августа те 1995. ујутро рано са Кордуна кренуо у Нови Град да припреми одбрану комуникације Глина – Двор, пошто се очекивало да ће тим путем сав народ са војском са Кордуна, делом и Баније и Лике, изаћи кроз Двор и преко моста на Уни прећи у Републику Српску. У поподневним сатима истог дана, док је био у Новом Граду у друштву генерала Мркшића и Миловановића и локалних функционера, стигла је вест да хрватска војска јачине једне чете од Костајнице иде према Двору палећи и уништавајући све пред собом. Пошто у вечерњим сатима више нико није прелазио преко моста, генерал Новаковић је, са групом од 12 Крајишника, кренуо у извиђање. На раскрсници у Двору, дочекала их је паљба из аутоматског оружја са свих страна, што их је и натерало на повлачење.

Наредног дана, ујутро око 4 часа, Новаковић је са једним пратиоцем поново кренуо према Двору, одакле се више ништа није чуло. Код бензинске пумпе у Матијевићима наишли су на заклану жену наслоњену на жутог фићу, а у близини и на прекланог, али још живог мушкарца. Због свега тога, а знајући и да је пуно људи остало на цести од Глине до Двора, одлучио је да одбаци хрватске снаге од главне комуникације.

Истог дана, између шест и седам, Новаковић, са деловима 13. бригаде СВК прикупљеним из колоне, оклопним батаљоном СВК, који је већ претходног дана стигао до Матијевића, и једним водом из Бањалучке бригаде милиције, без помоћи добровољаца, који су током ноћи, „на нечији позив“ отишли за Србију, успева одбацити хрватску војску од комуникације.

А затим је, са осам тенкова из оклопног батаљона СВК, деблокирао и комуникацију испред Двора. Том приликом су тенкови прегазили празна возила, која су људи претходне ноћи, уз асистенцију добровољаца, напустили и пешке, заобилазним путем, прешли у Нови. Након тога је заустављена колона поново кренула кроз Двор и преко моста за РС, а комуникацију су штитили тај и наредни дан горе поменуте јединице све док сви нису прешли мост, којег је 10. августа у 13 сати минирала војска РС.

На чувеној изјави др Гебелса да „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“ темељи се и истина о „домовинском рату“. Ко не верује, нека погледа поменути снимак о наводном гажењу цивила сопственог народа.

Саво Штрбац, документационо-информациони центар „Веритас“

Извор: НОВОСТИ