НОВАКОВИЋ: 20 ГОДИНА НЕПРАВДЕ И НЕПОСТОЈАЊА БиХ

Обиљежавање 20 година од страдања воjника ЈНА у „тузланскоj колони“ уjедно jе и 20 година неправде и непостоjања БиХ, jер она нема ни тужилаштво нити институциjе коjе би процесуирале оваj злочин, изjавио jе Славко Новаковић, учесник колоне у коjоj jе рањен 15. маjа 1992. године.

„Једино могу бити поносан на чињеницу да jе ово 20 година Републике Српске“, рекао jе Новаковић и додао да у БиХ не постоjи нико ко би могао или желио да процесуира злочин над воjницима ЈНА у „тузланскоj колони“ коjи се догодио 15. маjа 1992. године.

Новаковић jе на конференциjи за новинаре коjу jе организовала Борачка организациjа општине Биjељина рекао да jе Тужилаштво БиХ „тромо и трапаво“, али да jе Тужилаштво Србиjе jош горе.

„Жалосно jе да ово тужилаштво ниjе могло ништа да учини у случаjу Илиjе Јуришића /коjи jе оптужен за напад на колону воjника ЈНА у Тузли/. Србиjа jе држава за себе и морала jе да води рачуна о људима коjи су тада били везани за ЈНА и СФРЈ“, рекао jе Новаковић.

Он jе нагласио да преживjели учесници колоне имаjу огромно повjерење у Владу Републике Српске и предсjедника Српске Милорада Додика jер захваљуjући њима преживjели учесници и породице страдалих у „тузланскоj колони“ већ трећу годину заредом могу да иду у Тузлу и на мjесту страдања одаjу пошту погинулим воjницима ЈНА.

Он jе, ипак, изразио наду да jе правда, иако спора, доступна. „Ово jе злочин какав се у новиjоj историjи ниjе догодио и вjеруjем да ће кад-тад бити процесуиран“, рекао jе Новаковић.

Новаковић jе истакао да одговорност за оваj напад, у коjем су мучки убиjени воjници, лежи на тадашњим властима општине Тузла коjе су гарантовале безбjедан излазак колоне ЈНА из града.

„Припадници ЈНА требало jе да се мирно повуку и БиХ, односно да Тузлу напусте до 19. маjа 1992. године. Команда ЈНА постигла jе раниjе споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбjедном напуштању града у правцу Биjељине“, подсjетио jе Новаковић.

Међутим, према његовим риjечима, приликом повлачења и договореног напуштања касарни и града Тузле 15. маjа 1992. године паравоjне формациjе такозване патриотске лиге, зелених беретки и jединица териториjалне одбране БиХ, мучки, из засjеде, напале су колону возила коjа jе у мирнодопскоj формациjи напуштала град.

Новаковић jе рекао да потврда да jе напад на „тузланску колону“ био организован лежи и у чињеници да jе тузланска региjа одмах послиjе овог напада очишћена од Срба, односно више од 120.000 Срба jе нестало из ове региjе.

Радоjица Илић, учесник колоне коjи jе рањен током напада, и коjи jе, како каже, преживио масакр на Брчанскоj малти 1992. године, каже да 20 година чека правду за све коjи су мучки побиjени, рањени…

„У овоj такозваноj БиХ заправо нема правде за `тузланску колону`, за `Добровољачку`, за Сиjековац… Ово jе испит коjи БиХ никада неће положити, jер jе истина она коjа jе почела у Тужилаштву Србиjе гдjе jе тачно речено да jе и до стотину људи побиjено, да jе исто толико људи инвалида…“, нагласио jе Илић, те поновио да преживjели страдалници „тузланске колоне“ никада неће дозволити да оваj злочин оде у заборав.

У организациjи Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске из Биjељине ће сутра на обиљежавање 20 година од злочина почињеног над колоном голобрадих и ненаоружаних младића, припадника ЈНА, коjи су мирно напуштали касарну у Тузли, кренути два аутобуса породица погинулих, несталих, бораца и сабораца, преживjелих учесника ове колоне.

У 8.00 часова испред зграде општине Биjељина предвиђено jе окупљање грађана коjи ће у 8.30 часова аутобусима кренути за Тузлу у коjоj ће на Брчанскоj малти, на мjесту страдања колоне, мирно прошетати са упаљеним свиjећама и цвиjећем. Предвиђен jе и кратак вjерски помен младићима коjи су убиjени из засjеде, а требало jе да се, према раниjем договору са тузланским власима, мирно повуку.

У нападу муслиманских снага на колону ЈНА у Тузли коjа jе, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти БиХ и пређе преко Биjељине у Србиjу, страдало jе 200 воjника, од коjих наjмање 50 смртно, док су остали били рањени или заробљени. Напад, коjи су извршили припадници екстремне организациjе „Патриотска лига“, уз помоћ локалних власти, директно jе преносила локална телевизиjа, на чиjим снимцима се видjело да се на колону пуца.

Због злочина над припадницима ЈНА у Тузли, у Специjалном суду за ратне злочине у Београду траjе поновљено суђење ратном челнику општине Тузла Илиjи Јуришићу. Према оптужници, у нападу на воjну колону убиjен jе наjмање 51 воjник, наjмање 50 их jе рањено, а уништен jе и већи броj санитетских возила.

Јуришић jе оптужен за напад на колону воjника ЈНА у Тузли, односно да jе као старjешина оперативне групе при Центру jавне безбjедности у Тузли издао наредбу за отварање ватре на колону ЈНА коjа се повлачила мирно и по постигнутом договору. Он jе првостепено био осуђен на 12 година затвора, али jе Апелациони суд у Београду 11. октобра 2010. године укинуо ту пресуду и предмет вратило на почетак. Јуришићу jе тада укинут притвор у коjем се налазио од 11. маjа 2007. године.

Тужилаштво БиХ обjавило jе у децембру 2009. године да jе прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случаjу „тузланска колона“. Хашки истражитељи, коjи су 2003. године предмет „тузланска колона“ уступили Суду БиХ, закључили су да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа, а за четири особе дали су ознаку „А“, што значи да jе на основу достављених доказа утврђено да постоjи кривично дjело ратног злочина и довољно доказа да те особе буду процесуиране.

Извор: