Година 2013. била jе одређена за папину посету Србиjи, али та посета ниjе могла да буде остварена из два кључна разлога: папа Јован Павле Други jе од 1979. године покушавао да посети Српску православну цркву, али да заобиђе Јасеновац, а затим jе беатификовао Алоjзиjа Степинца, воjног викара усташке воjске и члана државног сабора НДХ, као и Ханса Ивана Мерца, оснивача крижарских братстава коjа су постала jезгро усташког покрета. И папа Бенедикт Шеснаести jе посетивши Загреб 2011. указао велику почаст „блаженом Алоjзиjу“, што jе преградило његов пут ка Патриjаршиjи у Београду.
Антониони: Можда би папа могао да се извини кад дође у Србиjу
Пошто папска нога, бар кад су у питању православне земље, ниjе крочила само jош на тле Србиjе и Русиjе, стратегиjа се мења. Њен гласноговорник као да постаjе надбискуп Орландо Антониони, коjи, у „Политици“ 3. маjа 2012. изjављуjе: “Полако се схвата да jе усташки режим починио злочине у име католицизма, уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори папа уколико би дошао у Србиjу“.
Изгледа да jе постигнут неки интерни договор између српских екумениста и Ватикана да папа упути формално извињење Србима, можда чак и за Јасеновац, а да заузврат буде позван у посету СПЦ.
Папи ниjе тешко да се извињава на све стране, само ако то одговара интересима просторно наjмање светске велесиле, каква jе римокатоличка интернационала.
Како изгледаjу папино „извињење“
Године 2001, претходни папа jе, упркос огромном противљењу пуноте Грчке цркве и Свете горе, дошао у посету Грчкоj (на „ходочашћу стопама Светог Павла“), и срео се са атинским архиепископом Христодулом, екуменистом и модернистом ЕУ-типа. Том приликом jе, наравно, причао о jединству хришћанског Истока и Запада, и „извинио се“.
Ево како: “За све случаjеве, у садашњости и прошлости, у коjима су синови и кћери Римокатоличке цркве згрешили, случаjно или намерно, према своjоj браћи православцима, нека нам Господ опрости“. И, то jе то: циљ jе постигнут, Грчка jе „освоjена“, а коштало jе само неколико неодређених „покаjничких“ фраза.
Ватиканско искуство дипломатских трикова ниjе мало: не заборавимо, Павелићева НДХ никад од стране папе ниjе била призната de jure, али jе била призната de facto, о чему jе сведочио опат Марконе, специjални опуномоћеник римског папе у Загребу, коjи jе присуствовао свим свечаностима усташке квазидржаве и имао све симпатиjе за њу. Степинац jе понекад долазио у сукоб с Павелићем, али се свим силама борио за НДХ, о чему сведочи његов меморандум папи писан 1943. као и учешће у прекрштавању 250.000 православних Срба.
Искористи за прљав посао, па одбаци
То jе познати метод Ватикана: увек бити с jачим, а ослободити се онога ко ти обави прљав посао, и то тако што се оградиш од дотичног, иако си га претходно подржавао. До 1943. папа Пиjе Дванести се уздао у нацизам и фашизам, а 1944. jе склопио савез са Вашингтоном, коме jе помагао у американизациjи Западне Европе после Другог светског рата (тзв. „Маршалов план“).
Тако jе кардинал Кухарић подржавао Туђмана док Срби 1995. нису протерани са своjих вековних териториjа (Лика, Кордун, Баниjа, Книнска Краjина, Славониjа, Барања, Западни Срем), а затим jе осудио поjедине воjничке „непоћудности“ приликом напада на САО Краjину августа 1995.
Папа jе учинио све да се Словениjа, Хрватска и Босна и Херцеговина признаjу у авноjевским границама и да се Југославиjа распадне онако како су србофоби НАТО-империjе хтели.
Ватикан jош увек, формално-правно, ниjе признао тзв. Косово као независну државу, иако jе утицаj римокатолицизма међу шиптарским „државотворцима“ врло осетан (сетимо се: чим jе из Призрена протерана православна српска богословиjа, основана jе jезуитска гимназиjа „Игнациjе Лоjола“).
Нова игра
Дакле, почиње нова игра: ограђуjемо се од Павелића да бисмо дошли у Патриjаршиjу у Београд.
Хрватска jе сад у ЕУ, Срба тамо више нема (осим стараца коjи умиру и нешто млађих, коjи се католиче и „кроатизираjу“), па неко формално „Извињавамо се, много се извињавамо“ неће бити на одмет.
Извор: srbel