Нису ово ни избеглице ни мигранти, ово је пресељење читавих народа

Пише: Милош Кордић

Ово што већ мјесецима тече из Азије и Африке и улива се у Европу као у своје спасоносно море, у свој толико жуђени океан, нису ни избјеглице ни мигранти. То нису ни хиљаде ни стотине хиљада њих, то су сада већ милионска ријека народа.

То су добро планирани, организовани и у дјело прецизно и стручно спровођени план и програм пресељења тог народа. Или, рјечником данашњих глобалиста речено: на дјелу је пројекат, односно остварење једног од бројних лукаво осмишљених и перфидно оствариваних пројеката тих истих глобалиста. Европи отворено „уваљених“ пројеката. Првенствено намијењен, тај пројекат, Европској унији. А уз чланице Уније ево већ мјесецима од те ријеке, која све жешће пробија бране и насипе и плави и поплављује, страдавају и Турска и Србија. А оне су на неодређеном и давно „заказаном“ чекању за пријем у ту њихову Унију.

Земље чланице Европске уније одавно су „прокљувиле“ о чему је ту у ствари ријеч. И шта је „писац“ и аутор тог пројекта, те прецизно исписиване књиге сеоба, хтио да каже. Не леже ту разлози, сада, ни у Сирији ни у тзв. Исламској држави. А не леже ни у било каквом и било чијем тероризму.

Али, сад је цака у томе што ниједна од њих, па ни Турска и Србија такође, не смије да зуцне име и презиме аутора тих сеоба, тог плана, тог програма, тог пројекта пресељења народа са азијских и северноафричких простора на европске просторе.

У свог оца и своју мајку у једном, двополном бићу, још се ниједна од њих не усуђује да директно упре прстом и да каже: Е, то нам ви радите. Па престаните већ једном. Оставите нас на миру.

То је незамисливо да се догоди. Да ли би то могла Њемачка, као најмоћнија „еуропредводница“? Не би. Не смије. Велика Британија ни под разно. Француска послије Де Гола и није више ни налик оној Француској… А оне, ипак, истина, гунђају, али у себи – наглас не смију. Оне се као противе, оне предузимају мјере, у питању им је и Шенген, довлаче се двометарске бодљикаве жице на границе, постављају се војске и полиције да чувају границе…

Не, нико се не усуђује да каже Сједињеним Америчким Државама да су оне тај писац, тај перфидни аутор те отворене књиге што се већ мјесецима листа, слива и прелива путевима и свиле, и злата, и зачина, и чајева, и ебановине, и дроге… Не, нико њима не смије било шта од тога да каже. Јер можда то и нису оне. Сједињене Државе. Можда нису. Али најсумњивије јесу.

И шта сад?

Ништа. Ћути Европо, подноси и примај улив, прилив ријеке народа који пресељава. И досељава. А шта ћеш с њим, тим толиким народом, твоја је брига.

Размислите само о овом: за неколико деценија, по рачуници демографских стручњака, у САД ће већину становништва чинити црнци. Сви континенти, осим Аустралије, имају и бијеле, и црне и жуте. Само је Европа са ово мало црних и још мање жутих на својим просторима.

Е, не може то тако.

Или све то, то пресељење, а не избјеглиштво и миграције, „писац“ чини због давно планираног „бжежинсковљевског“ похода на Русију, Кину… И све кроз Азију – до Јапана. Па кад стигне, ту ће да се заустави, да предахне. Јер опасао је „писац“ свет, стиснуо га у свој чврст загрљај.

Ако до тада тај „писац“ уопште и буде жив. Јер, по свему судећи, како и шта чини – није немогуће да се то и тако деси. Овај свијет је ипак мали за толико хаоса, силе, оружја, ратова, за толико глупости, мржње, пљачке, израбљивања, неједнакости, глади, отрова, дроге, ријалитија…

А о судбини тог малог нашег свијета, на његову жалост, често се догађало и догађа да одлучују мали људи а велике силеџије! Као у новије вријеме папа Јован Павле ИИ, Реган, Горбачов, Клинтон, Буш, Блер, Мадлен Олбрајт, Кол, Геншер, Ширак, Обама… на примјер.

Стога, нису то ни избјеглице ни мигранти, то је на дјелу организовано пресељење народа.

Уз стару српску, од Вука записану: Не казује баба шта јој се снило, него како јој је мило.

Извор: Intermagazin

Везане вијести:

10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице