Николић: Холокауст је најсрамнија појава у историји човека

Холокауст наjсрамниjа и наjгнусниjа поjава у целокупноj људскоj историjи, изjавио jе председник Србиjе Томислав Николић

Председник Србиjе Томислав Николић поручио jе данас на комеморативноj церемониjи одавања почасти поводом обележавања 27. jануара – Међународног дана сећања на жртве холокауста, да jе холокауст наjсрамниjа и наjгнусниjа поjава у целокупноj људскоj историjи и да Србиjа никада неће заборавити злочине над своjим и приjатељским jевреjским народом.

Председник, коjи jе уз воjне и државне почасти положио венац на Старом саjмишту подсетио jе окупљене да се ове године обележава jедан значаjан заjеднички jубилеj – 70 година од победе над фашизмом.

“Пре 70 година срушене су жичане ограде логора за уништење jедног народа. Иза зидова су били људи коjи су, да би преживели, зид изградили у себи, људи коjи више нису веровали да jе живот могућ, да jе слобода могућа. Седамдесет година траjе напор да се откриjе истина о страдању у Холокаусту и да се што више људи упозна истину. Да ли ће истина остати у памћењу будућих поколења, зависи од напора сваког од нас“ рекао jе Николић.

Зато jе, подвукао jе он, инсистирање на обележавању jубилеjа победе над фашизмом данас значаjниjе него икад.

Председник jе подсетио и да jе пре Другог светског рата само у Србиjи живело око 35.000 Јевреjа, да су за време окупациjе пролазили кроз дискриминациjу, обесправљење и пљачке до краjњег циља – масовног уништења.

Тако jе, додао jе Николић, на териториjи целе Краљевине Југославиjе убиjено више од 67.000 Јевреjа и 650.000 Срба.

“Старо саjмиште, на коме се сада налазимо, jедно jе од стратишта коjе нас подсећа и на трагичне судбине недужних људи коjе нису забележене, jер су заувек ућуткана уста страдалника. Да ли постоjе речи коjе могу да дочараjу патње, да ли можемо да докучимо оно што се одвиjало пред очима жртава и њихових крвника?“, упитао jе председник Србиjе.

Подсетио jе и да jе у Другом светском рату, „због кога ћемо се овде окупљати док траjе Србиjа, утиснут печат огољеног зла“, истакавши да jе у том рату страдало више од 55 милиона људи, „а jедан народ jе био пред истребљењем“.

“То jе храбри и поносни народ Израиља“, казао jе председник Србиjе.

Он jе истакао и да се нажалост, данас поново могу чути забрињаваjуће пароле великог броjа ултрадесничара: „Немачка Немцима, хоћемо историjу без претеривања немачке кривице за ратове“, и захтеви за равномерну поделу одговорности за узроке и последице ратова.

“Велика jе и посвећена слободи данашња приjатељска Немачка. Ослонац Европске Униjе, удружена са целим светом у борби за свет праведних и jеднаких. Зато се бори да не васкрсну идеjе коjе су претиле да сломе човечанство отпочињањем Другог светског рата“, указао jе Николић.

Он каже и да данашња Србиjа, коjа jе страдала у два рата, а у коjоj живе броjни „приjатељи припадници jевреjског народа, народа чиjа jе крв помешана са српском натопила ову земљу, неће учествовати у безумним разарањима, ни по коjу цену“.

“Учинићемо све, да не постанемо колатерална штета у остваривању било чиjих интереса“, истакао jе Николић.

Он jе нагласио и да нас градjански немири широм Европе, све већи броj екстремистичких покрета као и сукоб у Украjини, опомињу да се сетимо страдања српског, jевреjског, ромског и других народа током Другог светског рата.

Страхоте Првог и Другог светског рата, како каже, коjе су промениле ток цивилизациjе и оставиле неизбрисив траг у историjи човечанства треба изнова посматрати из различитих углова, а то jе, како jе подвукао, важно не само зато што су по своjоj суштини и последицама катастрофалне, већ да бисмо отклонили сличне или исте узроке из коjих би опет могле да настану такве последице.

“Холокауст jе наjсрамниjа и наjгнусниjа поjава у целокупноj људскоj историjи. На начин jединствен по фанатизму и свирепости, за кратко време, угашен jе немерљив броj људских живота, и то никада не сме да буде заборављено. А време пролази без одговора на питање: да ли jе ћутање о злоделима последица одобравања или страха? На то питање, нажалост, одговор jе све удаљениjи“, рекао jе председник Србиjе.

Једно jе сигурно, додаjе, и поручуjе да ако смо људска бића, не смемо да дозволимо да време замагли истину и промени однос према овом светском злу.

“Да умањуjући броjке и мењаjући фактографиjу, гураjући тудjу патњу у наjзабачениjе делове нашег срца, заборавимо да су то били људи коjи су имали име, лице и животе“, рекао jе Николић.

Србиjа, поручуjе Николић, истиче приврженост Изjави Медjународне алиjансе за сећање на холокауст из децембра прошле године.

“Холокаустом се децениjама баве правници и историчари. Једни у настоjању да се оствари правда и казне починиоци и саучесници, а други трагаjући за истином коjа ће одговорити на питања, отклонити недоумице и обjаснити узроке и циљеве злочина. Сумња у чињенице и доказе ниjе могућа ни допустива, али трагање за обjашњењем, истраживање суноврата морала и помрачења човековог ума, се наставља“, казао jе председник Србиjе.

Он jе рекао и да jе фашизам дисциплином увео људе у извршење неопростивог злочина и мобилисао широке народне масе да крену ка аутодесктрукциjи, те да jе успео да споjи неспоjиво – интерес крупног капитала, политичаре и сиротињу.

“Хитлерова идеологиjа и пропаганда биле су концентрисане на jедноставности и jеднозначности теза: наjпре изрећи лаж, па jе непрекидно понављати. Заводио jе масе у кабаретском наступу даjући сугестивни и хипнотички зачин своjим говорима“, обjаснио jе Николић.

У идеологиjи нацизма, истакао jе, окосница свега jе био надчовек, ариjевац божанских атрибута, без много мисаоних елемената, они су били задати унапред, а да су том идеолошком протону, улогу електрона имали Јевреjи као неприjатељи.

“Зашто баш они? Можда jе опасна посебност те мањине била у томе што jе она била превише заступљена у престижним професиjама, посебно у области уметности, финансиjа и науке“, рекао jе Николић.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

одржана комеморациjа поводом сjећања на жртве холокауста

Николић: Арчибалд Раjс jе био jедан од нас – Jadovno 1941.

Аушвиц – 70 година од ослобођења наjвећег логора смрти …

Путин ниjе позван у Аушвиц – Jadovno 1941.

Бартош Бартизел: Државни музеj логора Аушвиц-Биркенау нису …