Никола Росић: Србију ће спасити њена деца

Косово jесте члан УНЕСКОа. Заjедно са Метохиjом, српским манастирима, краљевским кивотима, фрескама, народом, и земљом коjа ће и нама и њима бити последње судилиште. Чињеница да део међународне заjеднице нема дилему по питању приjема криминално – терористичке организациjе у тело коjе се бави заштитом светске културне баштине, више jе разлог за забринутост него за радост. Оно што jош можемо извући као закључак из овог гласања jе чињеница да Србиjа има рачунати на све мањи броj држава коjе ће подржати наше дипломатске напоре око очувања Косова и Метохиjе.

Али на кога може рачунати?

На своjу децу. На нас.

Времена коjа су пред нама од нас захтеваjу одважност и храброст, способност да будемо корак испред своjих џелата, могућност да предупредимо догађаjе, смелост да сами крчимо пут ка националном jединству. Јучерашња дипломатска вратоломиjа у Паризу праћена рововском борбом у медиjима и на друштвеним мрежама, jе показала да за тако велике и озбиљне националне послове Србиjа има омладину. И небитан jе њихов броj све док има оних на коjе може да рачуна.

Кампања коjу су српски студенти скоро сами водили у медиjима, у светским престоницама, испред зграде УНЕСКОа, и на друштвеним мрежама, била jе битна подршка српскоj дипломатиjи да се избори са противравним захтевима албанских терориста. Награду за то нико од њих ниjе тражио. Њихова наjвећа награда jе њихова добиjена битка. Ипак, грех jе да их данас, када у Србиjи, по обичаjу, наjвише славе они грађани коjи су наjмање дали, нико ниjе поменуо, нико им се ниjе захвалио. Ако ништа, а онад бар на времену и труду коjе су утрошили у нашу заjедничку битку.

У Косовоскоj Митровици jе претходних пар недеља била организована канцелариjа у коjоj су српски студенти са разних српских Универзитета водили своjу борбу. Њима не могу рећи да су само причали – jер њихова дела говоре о њиховоj вољи. Они нису седели код куће – били су тамо где jе наjпотребниjе. Они нису ламентирали над своjом судбином – урадили су све да победе. Они су и даље доле. Постављаjу темељ. Темељ из кога ће нићи нова снага, нова идеjа, нова енергиjа. Темељ из кога ће нићи самопоуздање, коjе ће бити камен темељац свих наших будућих победа.

Смутљиваца, песимиста и критичара jе било и увек ће бити. Они ће критиковати и кад наша деца буду поново мирно шетала Призреном. А шетаће.

Захвалност заслужуjу и сви они дискретни хероjи коjи су чинили све да осуjете захтев Приштине. Захвалност дугуjемо и нашем професору Дарку Танасковићу. Захвалност дугуjемо и Борису Малагурском и Сави Јањићу. Захвалност заслужуjу сви они за чиjа дела ће се знати тек на исходишту наших живота.

Од коца до невидљивог челичног борца, српски народ jе учио да трпи, да се бори и да сања. Од Цера и Колубаре, до Солуна и Драча проливена jе крв српских слободара, коjи нису ни мање волели своjе девоjке, маjке и сестре, коjи се ништа мање нису боjали смрти, коjи нису слободу љубили мање од нас. А ипак су своj живот дали за оне чиjе очи никада нису видели, чиjи дечиjи плач никада нису дочекали, за оне коjи су их у пеленама и крви чекали далеко, у земљи у коjа jе било изгубљено све осим наде. Они су своjу слободу скупо платили, а наши очеви jефтино продали. Наше данашње битке нису само залог нашим потомцима, већ и враћање дуга нашим прецима. Права на саможивост и песимизам немамо.

Краj ове битке jе неизвестан, али jе почетак jасан. Онa почиње тамо где су почели наши дедови – на Косову, на Газиместану, поред кивота Стефана Дечанског.

Наше битке тек предстоjе.

Никола М. Росић, апсолвент на Правном Факултету Универзитета у Београду

Извор: ИСКРА

Везане виjести:

Прихватам у име спорта и Србиjе: Дивац се сложио са приjемом Косова у МОК

Знак да се успоставља нови свjетски поредак

Лавров о Косову: Неприхватљиво политизовати Унеско