Никола Кобац: Писмо Предсједнику Републике Српске

И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате

Поштовани Предсjедниче Републике Српске, циjењени Милораде,

Са дужном пажњом примих виjест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посjетити госпођа Китаровић – предсjедница Републике Хрватске. Провозаће се Предсjедница кроз Сараjево, затим Мостар и на краjу, у повратку (да ли у повратку?) посjетиће и Бања Луку.

Ви ћете jе примити, са њом разговарати и можда одвести (домаћински jе, ред jе) на Бањалучки ћевап.

Приjе наjављене посjете, морам Вас подсjетити г. Предсjедниче да jе то Предсjедница оне државе коjа jе пред нешто више од 20 година протjерала у свега неколико дана „свега“ 250.000 (двеста педесет хиљада) своjих грађана српске националности и православне вjероисповиjести.

Да jе то наставак оне државе коjа jе проглашена приjе 74 године као „пука потреба хрватског народа“. Држава у коjоj jе „никао“ комплекс логора Јадовно – Госпић – Паг, затим Сисак, Јастребарско, Јасеновац…

Она држава коjа jе уз благослов католичког клера пунила jаме и кланце српским душама на просторима коjе jе оцртала као границе Независне Државе Хрватске. Да jе г-ђа Колинда предсjедница оне државе коjа jе мjесто на коме jе била православна црква у Глини, мjесто незапамћеног злочина у историjи цивилизациjе, прогласила Хрватским домом.

Знам да све ово знате, знам да сте свjесни да наша Комшиница – Предсjедница у себи и на себи носи „лик и дjело“ Првог (да ли Првог?) предсjедника Неовисне Хрватске, Фрање Туђмана.

Да jе то њено полазно и завршно политичко одредиште, да jе у неким детаљима надмашила учитеља, да jе храбриjа од њега (ниjе била у партизанима) за запjевати „бjеж’те псине преко Дрине… или повикати „За дом спремни“.

Али опет будите опрезни!

Ово моjе „отворено писмо“ ниjе имало намjеру ни Вас ни Колинду подсjетити на прошлост.

Једноставно ми Срби из Хрватске jе немамо – отели су нам jе. Немамо ни садашњост jер jоj нису дали да одрасте.

Дакле, моjа jе намjера али и велика молба да Ви Предсjедницу подсjетите да jе Република Српска удомила, збринула и прихватила више од 30.000 грађана Хрватске.

Да jе, захваљуjући Босни и Херцеговини, Република Српска наjвећем броjу Хрвата са ових простора вратила имовину коjу jе додиjелила тих ратних и поратних година Србима из Хрватске. А Србе оставила на милост и немилост будућности.

Будућности коjа не долази.

Да њихова имовина у Хрватскоj остаде на кориштење (па и у власништву) Хрватима из Републике Српске коjи данас имаjу и хрватску повиjест, и српску историjу, и своjу будућност и своj ентериjер и своjе двориште.

Поштовани Предсjедниче Републике Српске,

Ја знам да немам мjеста у делегациjи, а нема ни делегациjе Срба из Хрватске, коjа jе требала послиjе Вас разговарати са „своjом“ Предсjедницом.

Делегациjе коjа jе требала приупитати Предсjедницу „њихове домовине“ што да чине. Да ли да непродана имања поклоне избjеглицама из Сириjе, Ирака, Либиjе и да тако ураде две добре ствари.

Везане виjести:

„(х)историjа осушене збиље“ – о стратегиjи „ножа и крижа“

УОЧ’ ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ 2015. – Jadovno 1941.

Nikola Kobac: Pismo Ministru odbrane Republike Hrvatske …