Nikola Jović: Sram te bilo, Arno!

Dragi Arno, za početak, nadam se da mi nećeš zameriti što ti ne persiram. Svojim prijateljima, ma koliko godina imali, ne persiram. A tebe smatram za prijatelja. Štaviše, za jednog od najboljih i najvećih prijatelja. Jer, neko ko je (toliki) prijatelj srpskog naroda, samim tim mora biti i moj prijatelj.

Pišem ti ovo „pismo“ jer želim da navedem što više razloga zbog kojih treba da te bude sramota. Oprostićeš mi ako izostavim koji razlog.

Pa, da krenem;

-Sram da te bude što potičeš iz francuske porodice čiji su članovi u prošlosti zajedno sa pripadnicima mog naroda ratovali na Solunskom frontu.

-Sram da te bude, što si se tokom bombardovanja SRJ, drznuo da se, makar koliko i zapitaš zašto Francuska i ostale srpske saveznice iz oba svetska rata, bombarduju svoju saveznicu Srbiju, umesto da kao sav normalan svet podržiš taj humani poduhvat.

-Sram da te bude što si isto to mislio i osećao tokom martovskih pogroma nad preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji.

-Sram da te bude što si se drznuo da prodaješ kolače i od toga daš prvu pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.

-Sram da te bude što si hiljadama kilometara, hiljadama puta, istim putevima, dovozio kamione sa humanitarnom pomoći Srbima na jugu Srbije.

-Sram da te bude što si širio istinu o životu Srba u enklavama „Republike Kosovo“ , nad čijim bi uslovima života suzu pustili verovatno i crnci iz Južne Afrike u doba aparthejda.

-Sram da te bude što si naučio srpski jezik i što ga pričaš bolje i pravilnije od 90% mojih sunarodnika.

-Sram da te bude što si se trajno nastanio u Srbiji, u Beogradu.

-Sram da te bude što si oženio Srpkinju.

-Sram da te bude što si prešao u pravoslavlje.

-Sram da te bude što sa svojom suprugom, Srpkinjom, imaš ćerku.

-Sram da te bude što si to dete krstio u pravoslavnoj crkvi.

-Sram da te bude što si omogućio da stotine dece iz enklava prvi put vidi more i makar na kratko zaboravi koncentracioni logor u kom žive, koji je za njih jednostavno „dom“ .

-Sram da te bude što si napisao knjigu „Svi moji putevi vode ka Srbiji“ .

-Sram da te bude ako stvarno svi tvoji putevi vode ka Srbiji.

-Sram da te bude što si mi tu knjigu poklonio uz ćiriličnu posvetu kad smo se upoznali još pre nekoliko godina u Subotici, posle jednog tvog javnog nastupa.

-Sram da te bude što držiš javne nastupe u kojima govoriš o onome čime se baviš i još bitnije, o onima kojima pomažeš.

-Sram da te bude što nikada nisi bio član nijedne stranke.

-Sram da te bude što si pre mnogo godina podržavao kratko jedan pokret iz Francuske koji više ne postoji.

-Sram da te bude što ne znaš da je to neraskidivo povezano sa tvojim potonjim pomaganjem Srba na KiM.

-Sram da te bude jer ne znaš da zbog toga ne treba da ikada ikome pomažeš, naročito ne Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima imaju, znamo svi, bolje socio-ekonomske uslove života od Skandinavaca.

-Sram da te bude što si sa jednom srpskom organizacijom, čiji nisi nikada bio član, pešačio od Beograda do Kosova i Metohije.

-Sram da te bude što nisi dozvolio kulturnoj novinarki (zaposlenoj na „sestrinskoj“ televiziji CNN-a, u vlasništvu bivšeg CIA agenta Dejvida Petreusa) da te isprovocira.

-Sram da te bude što te nije isprovocirala.

-Sram da te bude što si se posle toga još pravdao i izvinjavao.

-Sram da te bude što si primao pisma podrške od hiljada ljudi.

-Sram da te bude što sad i mene teraš da pišem ovaj tekst i nabrajam za šta sve treba da te bude sramota.

-Sram da te bude što Srbija nema more.

-Sram da te bude što ne cenimo dovoljno tvoju pomoć.

-Sram da te bude što prema Srbima nemaš odnos kakav imaju vlasnici, urednici i gledaoci televizije čija te je novinarka pokušala isprovocirati.

-Sram da te bude što se ne mogu trenutno setiti još razloga zbog čega svega treba da te bude sramota.

Nas Srbe, naravno, ni za šta ne treba ikada i igde da bude sramota. Ali mene, iako sam Srbin, ipak jeste. I to naročito sada. Naročito jer si ti u pitanju. Naročito jer si takvu neprijatnost doživeo u mojoj državi. Naročito jer si od nas to najmanje zaslužio. Naročito jer ne znam kako da ti se izvinem, iskupim iako znam da nisam kriv, iako znam da i ti to znaš i to nam nikada nećeš zameriti. Takav si ti. I takvi smo mi.

I za kraj, moram da navedem još jednu tvoju sramotu, koje sam se setio u međuvremenu;

-Sram da te bude, što uprkos svemu, ostaješ uporan i istrajan u svojoj nameri i delovanju, koje ničim nismo „izazvali“ , niti zaslužili. Hvala ti. Hvala ti do neba. Hvala ti od Kosova i Metohije do Grenobla u Francuskoj, iz kog si nam došao. Hvala i Bogu koji nam te je poslao. Da nemam nijedan drugi dokaz da i dalje On nije definitivno „digao ruke“ od nas Srba, taj dokaz bi bio ti, Arno Gujon.

Srdačno, s poštovanjem, naklonom i neizmernom zahvalnošću,

Autor: Nikola Jović, Vidovdan

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Neprijatna pitanja za Arnoa Gujona na TV N1: Morao da se pravda zašto pomaže Srbima na Kosovu!

Arno Gujon: Grlo mi se steglo kada mi je devojčica na KiM rekla …

„Otac me je učio da nije tačno sve što čujem o Srbiji“ | Jadovno …