Није САНУ Фонд за…

Владимир Костић има право на мишљење, какво год оно било. Да брани дефетистички став као принцип, да Косово види заувек (практично и правно) изгубљено за Србе и Србиjу, све има право али…

Нема ту ни зрна дилеме: Владимир Костић има право на мишљење, какво год оно било. Има право да буде песимиста, да брани дефетистички став као принцип, да Косово види заувек (практично и правно) изгубљено за Србе и Србиjу, све има право али… нема право да све то ради с позициjе председника Српске академиjе наука и уметности. Једно с другим не иде. Или, или. Председник САНУ ниjе председник Фонда за хуманитарно право. Оно што jе у овоj држави дозвољено Наташи Кандић, ниjе Владимиру Костићу. Бар би тако требало да буде, бар док jе Костић на челу САНУ.

Готово три децениjе од чувеног Меморандума, кад су српски и jугословенски комунисти изгледа заувек ућуткали САНУ, ова српска институциjа ниjе се оглашавала ни по jедном великом политичком, друштвеном, културном питању. Као да не постоjе. А онда се, пре два дана, огласио Костић, председник САНУ, с поруком Србима да Косово и Метохиjа нису у нашим рукама. Као да Срби то не знаjу.

Костић држи да jе у овом тренутку кључно пронаћи мудар начин да „с елементима достоjанства напустимо Косово“. Таква врста достоjанства, професоре, не постоjи. Ко jе, под присилом, с ножем испод грла, достоjанствено напуштао кућу у коjоj jе рођен? И много већи народи од српског, каже Костић, губили су основе. Коjи народи? Јевреjи? Они су две хиљаде година, расути светом, носили сећање и предање о Јерусалиму. Никада, таjно ни jавно, ниjедан Јевреjин ниjе затражио начин достоjанственог, вечног отклона од Јерусалима. И вратили су се у Јерусалим.

Нико разуман међу Србима не заговара повратак на Косово под оружjем, на тенковима, али разум, исто тако, не може поднети став да се само неколико година након окупациjе jедног дела Србиjе, истог тог дела одрекнемо. Како? Да спалимо катастарске књиге, мењамо уџбенике, кажемо деци да то ниjе наше? Ко нам jе, и да хоћемо, дао то право?

Многи међу Србима, ево и председник САНУ, подлегли су пропаганди (углавном кроjеноj у Београду) да jе окупациjа Косова и Метохиjе фактичко стање с коjим се морамо помирити. Такав став jе негациjа слободе, људскости, основне потребе човека, негациjа антифашизма. Како jе могуће славити Дан победе, а заговарати мирење с фактичким стањем? Председник САНУ Владимир Костић добио jе два пута (редак случаj) Октобарску награду града Београда, а та се, ако jе неко заборавио, додељуjе у знак сећања на ослобођење Београда од нацистичко-фашистичке окупациjе. Поjам окупациjа, а овде говоримо о Косову, не мења значење у зависности од имена окупатора: Вермахт или НАТО, учинак исти.

Не смемо у овом случаjу од председника САНУ да правимо издаjника, jер он то ниjе, као што он сам не сме себи да допушта „слободу говора“ и другима држи лекциjе бар кад jе о Косову реч. Веруjем да му jе позната она бесмртна епизода о повратку великог песника, академика Милана Ракића, на Косово, 1912. године.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић