Ни вриска ни писка

Логор jе имао и кожару

Сате и сате убиjа се и мало и велико, ћутке, иза угла, глуво и немо, да нико не осети, не успеjу ни да викну.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. новембра  2015. године.

У ветеринарскоj амбуланти болничар jе био наш стари друг, сељак Вранчић из Чазме, коjега сам jош приjе познавао, а долазио jе некоћ и моjоj кући. Он jе требао бити стриjељан, али jе остављен као jедини ветеринарски болничар све до коначне ликвидациjе Јасеновачког логора, кад jе и он био ликвидиран.

Друг др Иво Дражанчић, као jаблан високи Дубровчанин, обављао jе ветеринарску дужност живећи заjедно с благом у стаjи. С њим jе радио одличан друг, студент ветерине. Већ тада смо говорили о устанку у Јасеновцу и припремали се.

Економиjи су припадали jош кожара, постоларска радионица, кроjачница, „сатлераj” у Јасеновцу. „Групник” Економиjе био jе загребачки адвокат др Рафо Маестро.

При самоj Ланчари основана jе и „умjетна бравариjа”, коjу jе водио познати Загрепчанин Јуре Пандић, са jош три радника. Пичили jе свом силом хтио присилити Пандића да му израђуjе жељезне конструкциjе за утврђења, али се Јуре измотавао како он то не разумиjе. Та се групица радника, Разум и Шинкић, на челу с Јуром Пандићем, врло чврсто држала у доба наjгорег терора 1942. Он ме тада питао, какве лиjекове треба добавити из Загреба, од куће, коjе му jе његова супруга слала. Те jе лиjекове сакривао под мотор и даље нам предавао за заточеничку болницу.

Добављање хране вршило се на разбоjнички начин дивљих хорди. Усташе су то вршиле управо на звjерски начин. Наjприjе би инсценирали „пуцање” на усташку „опходњу”; усташке хорде из Јасеновца, већ приправљене на то, доjуре, стjераjу нагло сав народ из села у гомилу, при чему оне коjи се супротставе на мjесту убиjаjу. Сву ту гомилу одводе из оближњих села у Јасеновац. Док големе колоне чекаjу с ове стране на цести, да се скелом превезу преко Саве у „село” Градину, дотле тупим предметима изненада убиjаjу партиjу од 70 до 100 људи, жена и дjеце и одмах их слажу, као сардине, у голему раку. С ове стране Саве нитко ништа не види нити чуjе. Убоjства се врше вjешто. Људи пролазе иза угла тараба, гдjе чека сакривен Циганин с великим дрвеним маљем. Кад они ступе и почну гледати зачуђено локве крви, Циганин тресне свом снагом тешким маљем по глави и здроби им лубању. Ни вриска ни писка! Одмах их други бацаjу у jаму. Сате и сате се убиjа и мало и велико, шутке, иза угла, глухо и ниjемо, да нитко не осjети.

Они не успиjу ни викнути, jер им ударац здроби центре за координациjу кретњи гласница.

Приjе тих масовних убоjстава рекну им редовно, да се мораjу „дезинфицирати” и „окупати”. Свлаче их до гола. Одиjела, рубље и ципеле оставе усташама. Звjерско разбоjништво не позна таква примjера, осим њемачких фашиста, усташких учитеља. Поjавила се нека врста, да тако кажемо, „бестиjално-параноидног” рационализма. (Ниjемци су мљели људске кости своjих жртава у Маjданеку и употребљавали их за индустриjске сврхе и за умjетно гноjиво. Ниjе невjероjатно, да су од људског меса правили сапун или давали заробљеницима за храну. Ништа то ниjе страно за звjерски параноидни мозак фашистичких бандита.)

Познат jе био проjект инжењера Пичилиjа, по коjем jе он требао правити сапун од мртваца – заточеника. Неки су тврдили да су машине и кемикалиjе дошле у Јасеновац, а неки, да се правио заиста сапун. Сапун се правио у Циглани код циклонске коморе. Тамо су се ноћу ложили велики казани.

У Градини, шест километара далеко од десне обале Саве у правцу Међеђа, на крчевини званоj „Шиб”, нађеноjе послиjе биjега злочинаца 8. маjа 1945. дванаест големих казана, неке кемикалиjе и сода. Сељаци причаjу да се ту „варио” сапун из људских лешева, коjе су у тим казанима кухали одмах послиjе убиства. Та jе претпоставка веома вjероjатна, jер аморални мозак фашиста не преза ни пред каквим злочинима. Таj су рецепт и налог добили од своjих људождерских господара, jер давно приjе нацистички „учењак” професор Шпанер, руководи приређивањем сапуна од људскога меса у индустриjском размjеру у Анатомском институту у Данцигу, камо су се одашиљале лешине Пољака и Жидова из логора уништења у Пољскоj.

На Нирнбершком процесу пуковник Црвене армиjе Смирнов, 19. фебруара 1946. показао jе сапун од људског меса, одвратна мириса, коjи се jе правио по точноj емпириjскоj формули: пет килограма људског меса (по могућности масна ткива), 10 литара воде, 500 до 1.000 грама каустичке соде, што се све скупа куха, охлади и сапун jе готов.

И то прављење сапуна из људских лешева у Јасеновачком логору показуjе да су усташке слуге, упркос њиховом отпору због одвратности посла, морале слушати своjе господаре људождере.

Наставиће се

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од  издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; саjт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, понедjељак 21. септембар 2015., стр. 23

Везане виjести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (5)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)

Никола Николић: Јасеновачки логор (11)

Никола Николић: Јасеновачки логор (12)

Никола Николић: Јасеновачки логор (13)

Никола Николић: Јасеновачки логор (14)

Никола Николић: Јасеновачки логор (15)

Никола Николић: Јасеновачки логор (17)

Никола Николић: Јасеновачки логор (18)

Никола Николић: Јасеновачки логор (19)

Јасеновац – Јадовно 1941.