(Не)усаглашени пописи несталих

Двадесет година по завршетку рата, нико више не гаjи илузиjу да би неко од њих могао бити жив. Породице траже њихове посмртне остатке

ПОСЛЕ дводневног састанка српске и хрватске комисиjе за нестала лица, одржане у Београду 2. и 3. jуна ове године, скоро сви медиjи у региону своjе извештаjе са конференциjе за штампу председника комисиjа Вељка Одаловића и Ивана Груjића обjавили су под насловом „Хрватска и Србиjа усагласиле пописе несталих у рату. Трага се за 1.606 особа са подручjа Хрватске“.

То би требало да значи да су окончане бурне полемике о броjу несталих, коjе су биле подстакнуте изjавом српског премиjера Вучића да на
списковима несталих има више Срба него Хрвата, датом након састанка са новоизабраном хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић на дан њене инаугурациjе, у коjу су били укључени и поменути председници обе комисиjе.

Био сам присутан на поменутом састанку комисиjа и одговорно тврдим да на њему нису усаглашени пописи несталих у рату деведесетих на подручjу
Хрватске и бивше РСК. Усаглашен jе само принцип по коjем се прави попис несталих за четврто издање књиге несталих на подручjу Хрватске.

Наиме, стране су се jош раниjе усагласиле, а на том састанку договор потврдиле, да ће се и за четврто издање књиге спискови правити по правилима Међународног Црвеног крста, а то значи да ће се у новоj књизи, као и у претходна три издања, наћи само имена оних особа за коjе су чланови њихових породица код надлежног Црвеног крста (међународног или националног) поднели захтеве за тражење, односно захтеве за тражење њихових посмртних остатака, што и даље искључуjе спискове и владиних и невладиних организациjа.

Дакле, на београдском састанку комисиjа, хрватска страна jе изнела податке о оба пописа припремљених за нову, четврту по реду, књигу несталих, и то 1.606 са списка несталих и 424 са списка захтева за предаjу посмртних остатака, коjе jе предала српскоj страни, коjа ће их тек анализирати и евентуалне примедбе доставити уредницима књиге како би их могли уврстити у њу.

Хрватска страна jе дала и одговоре на списак од 742 особе коjе се нису налазиле у трећоj књизи несталих, а коjи им jе српска страна предала у децембру 2013. Судбина мањег броjа jе разjашњена административно, али за судбине већине са тог списка одговора нема. У нову књигу несталих неће ући све док неко из њихове породице у надлежном Црвеном крсту не отвори захтев за тражење или за предаjу посмртних остатака.

Ево како то иде у пракси: ако члан породице у надлежноj организациjи Црвеног крста, приликом отварања захтева, изjави да има информациjу да му jе члан породице смртно страдао, сврставаjу га у категориjу захтева за тражење посмртних остатака, а ако изjави да му jе непозната његова судбина, сврставаjу га у категориjу несталих особа. Притом нема никаквих додатних провера о истинитости дате изjаве.

Између те две категориjе, са позициjе српске стране, о чему се и те како разговарало на београдском састанку, ни у правном ни у процедуралном смислу, нема суштинске разлике из простог разлога што jе краjњи циљ да се пронађу посмртни остаци и jедних и других и предаjу њиховим породицама ради сахране и коначног решења потраге. Хрватска страна, пак, сматра да између ових двеjу категориjа постоjи суштинска разлика, а на
питање каква, одговараjу „па тако ради цели свет“.

Па, ако већ постоjи нека разлика, српска страна инсистира да се у jавности спомињу оба списка, као што jе на поменутоj конференциjи за штампу председник српске комисиjе и урадио истакнувши да се тренутно, по правилима МЦК, „1.606 особа води као нестало, а за 424 особе се траже посмртни остаци“, што даjе броj од 2.030 особа чиjа ће се имена наћи у новом издању књиге несталих за подручjе Хрватске. Но, броj тражених посмртних остатака, као и укупан броj тражења, „изгубио се у преводу“ коjега ниjе ни било.

Колико jе бесмислено правити разлику међу тим категориjама, показуjе и позив хрватске стране за идентификациjу за 1. април ове године, на коjем
jе међу укупно 16 идентификованих лица било шесторо са овог другог списка.

На „Веритасовоj“ листи несталих Срба на подручjу Хрватске и бивше РСК у рату деведесетих на дан састанка било jе 1.886 лица, од тога 70 одсто цивила и 27 одсто жена. „Веритас“ их интерно води у три групе: „нестали“ (нема података ни да jе жив ни да jе мртав), „погинули“ (постоjи информациjа да jе мртав, али не и о посмртним остацима) и „покопан“ (постоjи информациjа и да jе мртав и где се налазе посмртни остаци).

Без обзира на то коjоj групи припадаjу, породице траже њихове посмртне остатке. Двадесет година по завршетку рата, нико више не гаjи илузиjу да
би неко од њих могао бити жив. Колико их jе ушло у нову књигу несталих, знаћемо када извршимо анализу спискова коjе нам jе предала хрватска страна. Остали ће и даље бити предмет разних полемика.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

КОМИСИЈЕ ЗА НЕСТАЛЕ О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ – Jadovno …

дефинисати препоруке за побољшање тражења несталих

нема правних препрека за идентификациjу посмртних остатака