НЕРИЈЕШЕНО ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

БРИСЕЛ, 27. ОКТОБРА (СРНА) – У Хрватскоj jош ниjе риjешено 1100 случаjева ратних злочина, поготово када су жртве Срби, а починиоци хрватске снаге безбjедности, „са забринутошћу“ су у Европском парламенту констатовали њемачки посланик из странке „Зелених“ Франциска Брантнер и холандски посланик Мариjа Коренелисен.
Дописник Срне из Брисела jавља да се, у jедном од више од стотину амандмана коjи су поднесени на нацрт Резолуциjе о Хрватскоj, тражи од Владе у Загребу да знатно поjача финансирање и пружи пуну политичку подршку како би биле проведене истраге и риjешени приоритетни случаjеви ратних злочина.
Извjестилац за Хрватску Ханес Свобода поднио jе извjештаj 26. октобра, а посланици Европског парламента о резолуциjи ће гласати 30. новембра и она ће имати савjетодавни, а не обавезуjући карактер.
Парламентарци, углавном из странке Зелених и Либерала, али и Демохришћана, желе да у резолуциjу о Хрватскоj буду уврштене и одредбе о наставку потпуне сарадње са Хашким судом и укидању стања некажњивости када jе риjеч о ратним злочинима.
Група европских посланика, међу коjима jе бивши румунски министар правосуђа Моника Маковеи, тражи да сарадња са Трибуналом остане обавеза Хрватске.
Већина поднесених амандмана односи се на jачање мањинских права и заштиту избjеглица, посебно Срба.
Група социjалистичких посланика, Словенац Иво Ваjгл, Италиjан Николо Риналди, Бугарин Станимир Илчев, Ниjемац Александар гроф Ламбсдорф, позиваjу Владу Хрватске да дозволи да повратак избjеглих и прогнаних буде омогућен на наjбољи начин и да се посебна пажња при смjештаjу, запошљавању и социjалном збрињавању поклони српским повратницима.
Одвоjена група посланика, углавном пољских и мађарских, сматра да хрватска Влада треба да побољша услове за живот и рад, те тражи да буду примиjењени и други „економски и социjални проjекти опоравка“, да би се олакшао повратак.
Амандман француског посланика Первенш Берес, коjи jе навела у име Комитета за запошљавање и социjална питања Европског парламента, позива хрватску Владу да настави са проjектима обнове да би били побољшани животни и радни услови осjетљивих категориjа, посебно избjеглица.
Када jе риjеч о правима мањина, захтиjева се потпуна истрага о насиљу за вриjеме „Параде поноса“ коjа jе у jуну одржана у Сплиту и кажњавање починилаца.
Посланици Европског парламента углавном су тражили да се Хрватска обавеже на наставак борбе против корупциjе на свим нивоима и да настави реформу правосуђа.
Неки амандмани коjе су подниjели Словенци Јелко Кацин и Иво Ваjгл, Бугарин Станчев и Британац Ендрjу Даф, позиваjу Хрватску да риjеши билатерална питања са сусjедним земљама приjе чланства, у наредних годину и по, а посебно се истиче граница са Србиjом.
У нацрту резолуциjе упозорава се Хрватска да риjеши питања граница са сусjедним земљама, као и реституциjу своjине и питања избjеглица, те наглашава да билатерална питања не смиjу кочити напредак кандидата и потенциjалних кандидата других земаља западног Балкана.

Извор: