Nevladina organizacija „Globalna mreža — Zaustavite trgovinu oružjem“ nedavno je objavila izveštaj u kojem tvrdi da je Nemačka, uz Tursku, učestvovala u genocidu nad Jermenima, a Osmanskoj imperiji pružala ideološku podršku i isporučivala joj oružje.
Prema navodima te nemačke nevladine organizacije, nemački oficiri, koji su služili u tursko-osmanskom vojnom štabu, vršili su pojedinačna ubistva.
„Veliki broj agresora je bio opremljen puškama nemačke fabrike oružja ’Mauzer‘. Nemački oficiri su bili očevici masovnih ubistava i slali su svojim porodicama pisma sa detaljnim opisima užasa koje su videli“, stoji u izveštaju. Kako se ocenjuje, Nemačka je pružala Osmanskoj imperiji ideološku podršku, plašeći se da se Jermeni ne pridruže „neprijateljskoj Rusiji“.
„Jermeni, zbog zavere sa Rusima, biće u manjoj ili većoj meri uništeni. To je složen zadatak, ali je korisan“, citira nevladina organizacija reči člana nemačko-turskog oficirskog korpusa Hansa Humana, koji je bio blizak prijatelj vojnog ministra Osmanske imperije Envera Paše.
Francuski stručnjak za evropska pitanja Žorž Estevenar, naučni saradnik Instituta perspektiva i bezbednosti u Evropi, u intervjuu za Sputnjik je izrazio mišljenje da je učešće Nemačke imalo za cilj da u praksi isproba tada novu militarističku ideologiju, koju su kasnije preuzeli nacisti.
Autor izveštaja tvrdi da je upravo fabrika lakog naoružanja „Mauzer“, koja je nemačku vojsku snabdevala tokom oba svetska rata, Osmanskoj imperiji isporučila milione komada različitog vatrenog oružja. Takođe, druga nemačka fabrika „Krup“ poslala je u Osmansku imperiju stotine topova.
Osim tih isporuka naoružanja, Nemačka je zapravo postavila „ideološke temelje“ za kasniji genocid, piše u izveštaju.
Estevenar smatra da „čak i ako Nemačka u to vreme nije razmišljala o genocidu, odnosno ako nije imala u vidu konkretno Jermene, ipak nije zanemarljiv podatak da je Osmansku imperiju snabdevala oružjem.
„Nemačka je takođe pokušavala da pridobije Osmanlije i uključi ih u svoju koncepciju ratovanja tokom oružanih konflikata. Smatrali su da nije dovoljno samo saveznički ratovati, već da treba ići i korak dalje. Totalitarne vojne teorije su već tada postojale u Nemačkoj, a kasnije ih je primenio Hitler.“
Naš sagovornik smatra da ovaj izveštaj ne bi trebalo smatrati nekakvom senzacijom, jer je Bundestag usvojio rezoluciju 21. maja 2016. godine u kojoj Nemačka prihvata i priznaje svoju istorijsku odgovornost za genocid. Pa ipak, izveštaj nemačke organizacije je interesantan jer obelodanjuje neke dokaze iz tog vremena, konkretno svedočanstva nemačkih vojnika koji su prisustvovali i vršili zločine.
„Podaci koje možemo naći u izveštaju svedoče da je postojao jak savez između tadašnje Nemačke i Osmanskog carstva, a kasnije, tokom Prvog svetskog rata, ta alijansa je postala još očiglednija, kada su zajednički ratovali protiv Antante. Iz izveštaja možemo videti i da je Nemačka vršila jak uticaj na Osmanlije, želeći da prisvoji brojne ekonomske koristi iz ovog političkog saveza“, zaključuje Estevenar.
Izvor: SPUTNjIK
Vezane vijesti:
Izrael ne priznaje genocid nad Jermenima | Jadovno 1941.
One Response
Turci,Švabe i Englezi nešto za što nemam komentara