Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Нејач на живој ломачи

Датум објаве: понедељак, 25 априла, 2016
Објављено у Подриње
Величина слова: A- A+

На месту где је пре 74 године, 27. априла 1942, била штала Које Ристановића из села Осова код Рогатице и у њој жива ломача у коју су усташе из Црне легије Јуре Францетића убациле 94 српске деце, жена и стараца из околних села издвојених из збега српског становништва које је бежало из општина Соколац и Пале према ријеци Дрини и Србији, служен је парастос и прислужене су свеће.

Помен зверски умореним Србима  Фото: Тањуг
Помен зверски умореним Србима Фото: Тањуг

У пламену су тада у најгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други.

Милован Бојат каже да је на овом месту страдало много чланова његове фамилије, а сведок овог ужаса била је и његова сестра која је, као чобанче, чувала стоку, видела све, али је са још двоје деце успела да побегне и нађе спас преко Дрине у Србији где је касније и живела.
Реч је о Гојки Бојат Зорановић, која је пре три године написала књигу о томе како је случајно остала жива и избегла усташки покољ.

Милован Бојат прича да нико није смео на стратишту, до отаџбинског рата 1992-1995. године, онде где је била ломача, ни да запали свећу, па је оно било зарасло у шикару и растиње.

– Свећу мојим настрадалим сам, да се не би неко из власти досетио, палио на гробљу у селу Осову на Задушнице, али и на овај дан – испричао је Бојат.

На спомен-обележју у Осову поред имена настрадалих и изгорелих у запаљеној штали је и име, како ту пише, јединог сведока злочина, Персе Зековић Савчић, тада 13-годишње девојчице коју је из групе жена и деце спремних за незапамћену егзекуцију извукао један усташа и спасао је.
Тек 62 године након усташког злочина у Осову подигнуто је спомен-обележје, али сва имена нису могла на њему бити уписана јер се нису ни знала.

Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац каже да је су на овом месту нељуди убили људе и да је дошло време да се о томе и пише и говори, да се прислуже свеће и одржи парастос.

– Много је оваквих места у рогатичком крају где су усташе дивљале над српском нејачи као што је и на брду Црквинама и у Кадаревом долу. Младе генерације се морају окренути будућности, али не смеју заборавити шта се дешавало њиховим дедовима и прадедовима – додао је Пухалац.

Угљенисани у мајчином крилу
Мештанин Ристо Росић прича да су му његови причали да су кад су стигли на згариште нашли угљенисане костуре жена у седећем положају и деце у њиховом крилу.

– Тачно је да је овде била Францетићева војска, али злочинци су били локални муслимани, комшије, који су се њима придружили – додаје Росић.

У време комунистичке Југославије власти су прикривале овај, као и низ других злочина над Србима и о том догађају се није писало, нити је спомињано у историјским списима, а података нема ни у монографији Рогатице.

Аутор: Р. Тасић

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top