НЕДЕЉКОВИЋ: СТРАДАЊЕ СРБА У ДУБРОВНИКУ 1914.

После сараjевског атентата Франковци су опустошили Дом Душана Силног у Дубровнику, потопили друштвени  чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. У чланку „Непросвjећени и некултурни” коjи jе обjављен у листу „Српска Зора” од 1 (15) jула 1914. : „Иза одржатих задушница у суботу 4 о. мj. разбиjала jе и ломиларуља све што jе српско у Дубровнику …Разбиjачи су наjжешће наваљивали на опћину, а наjвећу су штету починили у Српском Соколу „Душану Силном”, гдjе су остали само голи оштећенизидови  а сав намjештаj, гимнастичке справеи друштвени чамац изломили су разбиjачи на комадиће“ (1). „Илустровани лист“ из Загреба обjавио jе 18 српња 1914. на насловноj страни 4 фотографиjе демолирања Дома Душана Силног под насловом „Демонстрациjе у Дубровнику“(2). У листу „Дубровник” о нападима на српске  школе : „Већ 4 jула 1914, шест дана након убиjства надвоjводе Франца Фердинанда, несвиjесна руља сваког олоша и догонскефукаре, нахуцкана од органа аустриjске воjне и цивилне власти, биjаше провалила и у локале српских школа, поломила  намjештаj, скрхала учила, раскидала jе, коjе jе 4 jула, када су биле задушнице за аустриjског наследника, удесила у Дубровнику фукара, натjерана од аустриjске полициjе, против добрих патриота а нарочито Срба, тако  га распалише (говорио jе у jедноj кафани, гдjе се jе од њих склонио, да ће пуцати на ту  руљу).“ (4)

Аустриjске власти вршиле су преметачине у Дубровнику. Ради тога дошло jе неколико детектива, комесара, жандарма и финанса са стране. Све су преметачине извршено истовремено. Ништа нису нашли, па су сви истог дана отпутовали натраг. Преметачине су извршене  код Мата Грацића у Лападу, у његовом стану; Др.Франа Кулишића у стану; Ђилда Јоба у стану; Јова Тошовића, у стану, књижари и магацинима; Антониjа Бенуси, благаjника Трговачке банке,  у стану и канцелариjи у стану и у благаjни;  Мите Пушибрка, чиновника „Српске Зоре”, у стану и у канцелариjи „Српске Зоре”; Криста Доминковића, у стану и у уредништву „Дубровника”. Вршење преметачина jе извршено по закону, само jе учињења изнимка код куће Доминковића. Пошто Доминковић ниjе био код куће, полициjа jе присилила стару слушкињу под претњом да ће jе одвести у тамницу, да им отвори. Са собом су довели jедног ковача, коjи jе отварао оно што jе било закључано. Доминковић jе у свом листу броj 22 од 23 jула 1914. коментарисао :  „Ако се jе мислило на Крагуjевачке бомбе, били би их jеднако нашли и у присуству домаћина као и у његовоj отсутности, а онако исто би пошли празних шака.”. Уочи рата затворено jе преко 60 талаца из Дубровника. (5)

Подигнута jе оптужница 1922. против поjединих становника као разбиjача српских кућа у Риjеци Дубровачкоj на почетку Првог светског рата. Окружни суд у Дубровнику донео jе пресуду коjом jе жупника дон Мату Добуда осудио на месец дана затвора а шест сељака ослободио оптужбе. Жупник jе осуђен да jе био духовни вођа и покретач. Да jе 6 jула 1914. звоњењем звона сакупио масу од око 100 сељака, дао им црквени барjак, под коjим jе руља ишла, напио руљу ракиjом, дао jоj да се бацаjу каменицама на прозоре, где не нађу истакнуту црну заставу и што jе некима  претио, да ако не учествуjу у демонстрациjама, да ће им куће попалити. Руља jе провалила у кућу Божа Кнежевића и починила му више штете. Од лечилишта руља jе тражила српску заставу, коjу jе поцепала. У селу Затону сељаци су провалили у обртничку задругу и бацали каменице на куће Срба. Лист  „Слога” истакао jе да jе и судски утврђено да су неки свештеници наjвећи узрочници зала и неслоге међу сељацима. (6) По  обjави  рата  Србиjи  1914.  делатност  Матице Српске у Дубровнику обустављена   jе,  а  прегаоци  затворени (7). О страдању дубровачких Срба од обjаве рата Србиjи 1914. у листу Дубровник: „Још приjе него jе званично рат био обjављен, подузела су се поjединачна и скупа хапшења свих искрених народних људи, коjи су и по свом друштвеном положаjу и по свом патриотском раду уживали углед у народу. У прогонима коjе су власти проти њима предузеле узели су отворено и без зазора учешћа и лоше слуге горег господара, од коjих нам jе пок. Аустриjа намрла приличан броj и коjи и дан данас кукаjу за њом и понекад циjене да им се пружа прилика да обнове 1914 годину.” Прегаоци из Дубровника спроведени су у тамницу у Шибеник. Као носиоци великосрпског покрета предати су као таоци воjничким заповjедницима. Приликом укрцавања на брод у грушкоj луци руља jе по хрватско-клерикалном листу у Дубровнику „Права Црвена Хрватска” викала : „ …у море с њима, утопите их, доље Бона, … доље Србиjа, живjела Аустриjа, живjела Хрватска, живjела воjска”. Иста руља се окупила пред општинском зградом на вест да jе општина распуштена кличући : „Тако треба ! Више jе вриjеме ! Нећемо да с нама Срби заповиjедаjу! Доље српска застава!” Одстрањени су сви натписи и табле писане ћирилицом као и стегови у боjама српске заставе на српским друштвима. Руља jе са одобравањем гледала скидање натписа. (8) Марин Папи, посjедник из Комолца био jе ухапшен и са осталим првацима Србима дубровачким превезен у Шибеник, па у Задар, гдjе jе дуже био затворен у тамницама и као талац. (9)  Сликар Марко Мурат ухапшен jе и до 1916.  затворен у логору Нежидер у Мађарскоj. (10) Једног радника упитали су у тамници : „Је ли ти тешко?“. Радник jе одговорио : „Како ће ми бити тешко кад сам међу госпарима ?“ (11) Игњат Јоб ухапшен jе у лето 1914. У затвору су остали затвореници као Васо Пипер морали да му помажу због душевних сметњи. Из затвора jе, захваљуjући приjатељу породице, пребачен у душевну болницу у Шибенику. Његов брат Цвиjето Јоб погинуо jе као добровољац српске воjске у Првом светском рату.(12) По обjави рата Србиjи др. Франо Кулишић био jе ухапшен и одведен са осталима у шибенску тамницу као “политички сумњив”. Држан jе у затвору до 3. 12.1914. као талац, и ако ниjе било никакве тужбе ни истраге против њега. Тог дана он и Луко Бона били су пуштени на “слободу”, али су морали ићи у мало место у горском краjу Горње Аустриjе. Ту су живjели у друштву са Ивом Грисогоном и његовом супругом Невенком Трипаловом. (13) У дворишту грушке домобранске касарне обешен jе Милош Маржан као „примjер Дубровнику” 1914. Био jе обешен као црногорски шпиjун. У чланку „Свечани спровод мученика” у дубровачком листу  „Рад” истакнуто jе : „Не треба заборавит на jедну саблазан коjа се jе том приликом десила : Неки црно-жути куповали су од крвника комадиће ужета „за срећу”  … ваjда очекуjући да ће им због тога захвална Аустриjа обjесити на кукавне груди – колаjну за слуге.” Посмртни остатци Маржана пренесени су 1919. са воjног на православно гробље у Дубровнику. Службу jе одржао Архимандрит Бjелов. На гробу су говорили проф. М.Радуловић и Ј. Перовић.(14) У Дубровнику су после ослобођења и уjедињења jош биле свеже успомене из Првог светског рата. Поводом смрти Ива Ђуровића у воjноj болници и његове сахране Балдо Мишковић упутио  jе 8.5.1921. писмо дубровачком српском листу ,,Народ”. У писму jе описао догађаjе са почетка Првог светског рата. У његовоj радњи септембра 1914. радили су Иво Ђуровић, Тодор Чорбић и Коста Нардози. Почиваjући преко ручка Ђуровић jе извадио из џепа дописнице на коjима су биле насликане српске тробоjнице, мачеви, пушке и српске комите. Нардози и Чорбић украли су при раду из џепа ђуровићеве хаљине дописнице и однели их Народноj Стражи (коjа jе онда била под звоником) и тужили Ђуровића да jе велеиздаjник и да jе њима говорио против Аустриjе, а хвалио Србе, и да се дописивао са српским комитама. Тог дана (четвртак) су затворили Ђуровића. Мишковић jе о томе дознао у суботу и оба два их jе одмах отпустио из радње. Оптужени су  Мишковића оптужили да jе велеиздаjник и наброjали су 4 оптужбе.  Мишковић jе затворен 8. септембра 1914. али се добро бранио и имао добре сведоке и зато jе био ослобођен након 21 дан затвора. Иво Ђуровић jе био од аустриjског воjног суда у септембру 1914. осуђен на 12 година тамнице, jер ниjе био у годинама да буде обjешен. Та два шпиjуна су живела после рата у Дубровнику. Нардози иако страни поданик радио  jе у државноj радњи у Дубровнику. (15) У дубровачком српском листу „Слога” истакли су : „Али унутра у души остало jе ипак оно, што се лако не брише, остала jе бол с jедне стране а с друге брутовски цинизам. Кад jе jедан ц.к. маjор држао говор 1914. некоjи су људи акцептирали његове идеjе и пошли су у „свечаном обходу” градом. Мржња jе доминирала, ругоба каинске душе диктирала jе и они су рушили своj град, домове своjих приjатеља, уништавали су милионе. Смеjали су се. Уживали су и плесали као дивљаци са Истока проматраjући своjу жртву, како се окреће на ражњу. „Побеђени” су ћутали. … 29. октобра ! „Непобедиви” су побеђени ! Потлачени пред 4 године постаjу господари ситуациjе. И свак зна шта се догађа. Три поломљена прозора и пар боца. Никоме ни влас са главе ниjе пала ! “. (16)

Лист „Рад” водио jе борбу против утицаjа католичких клерикалаца. У чланку „Народна Свиjест” саботира народну државу” истиче се : „Знали смо да „Народна Свиjест” у Дубровнику баштинила од злогласне „Праве” и слова и папир и штампариjу. Знали смо да jе „Народна Свиjест” покренула, она иста подземна и подмукла средовjечна организациjа коjа jе кроз „Праву Црвену” … убризгавала у мозак и у срце нашег народног организма, кроз године и године,  црно-жути отров. Знали смо и то да иза редакциjе „Народне Свиjести” скриване стоjе и таjно jу подупиру оне исте мрачне силе коjе су  „Правом Црвеном Хрватском” рушиле систематски, перфидно и рафиновано, основице свега националног, … нашу живу жељу за ослобођењем и уjедињењем. Све смо то знали, али ми ниjесмо могли ни замислити да ће ти исти људи, црне и тужне прошлости, … да ће ти исти грдни типови имати толико криминалне дрскости да, свиjесно и бесавjесно, наставе са своjим демонски деструктивним дjеловањем.” (17)

После Уjедињења Радићеве присталице изазивале су сукобе у Дубровнику. У листу „Слога” писали су о Радићевим плановима  са Дубровником: „… а нарочито се устремио на наше Приморjе, вођен ваљда идеjама згажене аустриjске аждаjе – одсеци их од мора, не даj им дисати – а тамо му jе опет наjдража Дубровачка област. … Заради братске слоге и љубави прегорели су у великоj своjоj широкогрудости и денунциjе, и тамнице, и таоштва, заборавили и вешала и коце и џелате ! … Зар за то да данас слушаjу по улицама складног Дубровника наjувредљивиjе повике : „На хрватском териториjу не сме бити српског смрада”, „доле одрпане Влашине”, „доле влашки Краљ, „доле српске кукавице – платићете ви нама” — сервирано од носиоца хиљадугодишње културе, коjи су 1914. разбиjали и денунцирали по Дубровнику не само Србе, него и остале поштене грађане. … А вама браћо Дубровчани, Конављани, Жупљани, Риjечани и сви остали Приморци Дубровачке Области на срце стављамо да чувате оне не само просте приjатељске, него и дубље кумовске везе, коjима сте кроз векове били повезани са своjом браћом православне вере из оближње Херцеговине, Боке и Црне Горе, jер ви наjбоље знате, колико су вам оне увек драгоцене биле, а данас су jош драгоцениjе, па да одбиjете од себе свакога онога коjи хоће да уноси пометње у те везе, не желећи добра ни себи ни вама. … зато носите на себи велики дио одговорности зато, да отклоните многи неугодни сукоб, коjим би, … могао да уроди оваj  и овакав рад Радићевих апостола, коjи су поплавили ваше домове. … Аустриjа jе дотучена мачем и jуначком десницом српског воjника, дотуците и ви Радића, њена наследника, не мачем ни jуначком десницом, него мудрошћу и бистрим умом своjим, коjим сте се увек одликовали ради среће и ваше и наше и свиjу нас, да не би Бог нас од тога чувао, мач и десница морали да кажу своjу.”(18)

После  сараjевског  атентата  Франковци су разбиjали  и  ломили  све  што  jе  било српско  у   Дубровнику. Аустриjске власти вршиле су преметачине и хапшења. Прегаоци из Дубровника спроведени су у тамницу у Шибеник. Као носиоци великосрпског покрета предати су као таоци воjничким заповедницима. Општина jе распуштена.  Одстрањени су сви натписи и табле писане ћирилицом као и заставе на српским друштвима. Заседао jе воjни суд. После Уjедињења  Срби се нису светили. Вођени су судски процеси против поjединих организатора демонстрациjа. После Првог светског рата клерикалци и Радићеве присталице изазивале су сукобе у Дубровнику.У листу „Слога” упозоравали су на могућност обнављања сукоба у Дубровачкоj области.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. „Непросвjећени и некултурни“, „Српска Зора“, бр. 9, Год.VIII, 1(15) jула 1914, Бокешка штампариjа у Котору, стр. 3;
2. „Демонстрациjе  у  Дубровнику“, Илустровани  лист, бр.29, Год. I, 18 српња 1914, Загреб, стр. 1;
3. Јовица  Перовић, „Српске школе у Дубровнику за вриjеме рата 1914-1918.”, „Дубровник”, 25 маjа 1940, бр.21, стр.3, Год XXVII, Југословенска Штампариjа – Дубровник;
4. А.Б. „Перо Будмани”, стр. 1-2, бр. 51,  „Дубровник”, 23.децембар 1939, Дубровник;
5. „Преметачине”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29 jула 1939, бр. 30, стр. 3,4; ,,Gospara Lamba s Jejevice povrh Dubrovnika Gospođi Mari poslanica”, (4)„Dubrovnik”, Dubrovnik, 8 jула 1939, бр. 27, стр. 3;
6.  „Дон Стиjепо Кусиjановић”, „Народна Свиjест”, Дубровник 11 jула 1922, бр. 28, стр. 2; „Политички процес из 1914. г. пред судом”, „Слога”, Дубровник, 19. Априла 1924, бр. 7-8,  стр. 3;
7. К. Милутиновић, „Матица Српска у  Дубровнику“, Југословенски књижевни  лексикон, Матица  Српска, 1971, Нови Сад, стр.313;
8. „Након 25 година”, бр. 30, „Дубровник”, 29 jула 1939, стр. 4; „Пред 25 година”, Ј.П. „Одстрањене ћирилске табле”, бр. 31, „Дубровник”, 5 августа 1939, Дубровник, стр.2, 3, 4;
9. Јовица Перовић, „Успомени Марина Папи, посjедника из Комолца (Риjека дубровачка)”,стр.2-3, „Дубровник”, бр. 47, 26 новембра 1938, Дубровник;
10. В. Петровић, „Мурат Марко”, „Народна Енциклопедиjа”, II књига, Загреб, стр. 919;
11. „Дубровник након 19-те годишњице ослобођења”, „Дубровник”, Дубровник, 27. новембар 1937, бр. 44, стр. 1;
12. Љубица Миљковић, „Игњат Јоб”, Београд, 2013, стр. 3, 24;
13. Милан Решетар, „Из писама пок. Франа Кулишића”, „Дубровник”, Дубровник, 24 Децембар 1937, бр.48, стр. 1,2;
14. „Поштуjући хероизам и жртву пионера наше Слободе”, „Дубровачка трибуна”, Дубровник, 19. септембра 1934, бр. 262, стр. 1; „Свечани спровод мученика”, „Рад”, Дубровник, 22. новембра 1919. бр. 1, стр. 3;
15. „Žrtva austrijskih špijuna : Todora Čorbića i Kosta Nardozzi”, „Народ”, Дубровник, 11. Maja 1921. br. 19, str.3;
16. И. П. „1914. -1918.-1925.”, „Слога”, Дубровник, 19. Децембра 1925, бр. 21, стр. 1;
17. „Народна Свиjест” саботира народну државу”, „Рад”, Дубровник, 6. децембра 1919, бр. 3, стр. 1;
18. Травуњанин, „Озбиљан глас понижених и уређених !”, „Слога”, Дубровник, 29. Октобра 1924, бр. 21, стр. 1;

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику