fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

НЕДЕЉКОВИЋ: ПРОСЛАВА 25-ГОДИШЊИЦЕ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ 1937 ГОДИНЕ

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“. Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом трикилометра. (1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (2)

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/nedeljkovic-kumanovska..jpg

Краjем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побjеде и ослобођења Скопља. Лист Срба католика „Дубровник” од 23 октобра 1937. подсетио jе да jе тог дана и наредног (23 и 24) 25-годишњица  битке на Куманову. Подсетио jе да jе 90.000 српских бораца извоjевало победу одлучну за исход целог рата на македонско-косовском боjишту. Командант I српске армиjе био jе престолонаследник Александар.  Лист „Дубровник” истакао jе значаj те победе за Приморjе : „Кумановска побjеда силно jе била одjекнула и све нас испунила чврстом надом ослобођења од мрске туђинске власти, те и уjедињења са нашим славним  Пиjемонтом хероjском Србиjом. Сад нам обнавља успомену оне големе радости и одушевљења коjе jе онако силно било обузело у оно доба Дубровчане, а коjе сада испуња срца наjдубљим поштовањем и захвалношћу прерано отргнутоj наjвећоj нашоj узданици, непрежаљеном Витешком Краљу нашем Александру I Уjединитељу. … те и сачувати прекрваву нашу течевину од свих унутрашњих и вањских душмана и злотвора !”(3)

У своjим сjећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Давно, jош пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посjету многи угледни Србиjанци. Ми, ондашњи дjечаци, у њима смо гледали Србиjу Краља Петра, коjа има да поведе крваво коло ослобођења. … Међутим Павле ниjе долазио у Дубровник jедино због нашег Архива. … Долазио jе он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник Стоjановић, Фабрис, Пасарић, … Од млађих jе двоjицу нарочито волио. Били су то Франо Кулишић и Перо Колендић. … Када сам му казао да сам дошао да наставим школовање на београдском универзитету, било му jе риjетко мило:,,Нека и овдjе код нас неко буде из дубровачке гимназиjе”! … Наиме београдски универзитет jе већ био прикупио доста велики броj Сриjемаца, Личана, Босанаца и Херцеговаца, а да и не помињем доста jаке групе оних коjи су долазили из Старе Србиjе и Маћедониjе”. Студент Влад. М. Вукмировић jе на препоруку Ђилда Јоба и Јовице Перовића приман у Народноj Одбрани  са наjвећим повjерењем.  У своjим сjећањима обjављеним у листу ,,Дубровник” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Долазе људи из свих краjева данашње Југославиjе на виjећање, савjетовање. Курири, нарочито из jужних краjева, долазе и одлазе. Капетани Милан Васић и Милан Прибићевић врше даноноћно дужност секретара. Потребно jе свакога примити. … Као и све раниjе, и ову сам одлуку донио брзо. … И за то jеднога дана саопштим капетану Васићу да сам мишљења да би било потрбно да и jа напустим Београд и да се пребацим у Стару Србиjу, пошто бих, приjе тога свршио потребни курс ,,баратања оружjем” у Врањи”. Вукмировић jе хтео да се поздрави са своjим професором Павлом Поповићем. О том разговору : ,,Нимало се ниjе зачудио када сам му казао гдjе идем. ,,Знам, казао ми jе том приликом, ако скоро не кренемо доље, пола ће нам универзитета опустjети!”.(4)

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/nedeljkovic-obilic-mostar.jpg

У листу „Дубровник” Вукмировић jе писао о прослави:„Тако jутрос, када сам из царског Скопља преко Куманова стигао на Сртевицу да обиђем гробове мртвих другова и да им са сродницима запалим воштаницу сjећања,…као да сам их jуче посљедни пут био посjетио, док jе међутим пуних двадесет и пет година од дана када смо баш ту сачекали били напад Кара-Саид пашиних армиjа, тукли их и потукли…. на Сртевици, гдjе jе легендарни Воjвода Вук са своjим, неумрлим у слави, четницима сачекивао нападе турских табора и сам прелазио у напад, без предаха 36 сати,… пjевале пjесму наше младости: „Крвав се барjак развио, Маћедониjо!”… велебни споменик коjег бивши ратници подигоше мртвим друговима на Зебрњаку….. Зебрњак и споменик на њему, види се из даљине од неколико десетина километара. Зебрњак већ jе сав прекриљен од народа. Сва села кумановска и она из Скопске Црне Горе слегла су се jутрос ту…. „Здраво, живо !” — jедини jе поздрав jутрос.” (5) Козjачки одред Воjина Поповића (воjвода Вук) формиран jе од старих четника и локалног српског становништва. У одлучуjућем тренутку борбе у Кумановскоj битци четнички одред се нашао на Сртевици. Услед покушаjа Турака да jачим снагама обухвате лево крило Прве армиjе, одред jе био принуђен да води огорчене борбе заjедно са снагама 7 пука како би спречио покушаj обухвата. Своjом борбом jе обезбедио успех операциjе. У тим борбама одред jе преполовљен. Упркос губицима одред jе наставио борбу као претходница Прве армиjе. Вршио jе извиђање, чишћење терена  и обезбеђење важних обjеката све до Елбасана. Након тога одред jе враћен у Скопље ради одмора и попуне.(6) Вукмировића jе рат 1912. затекао на терену. Његов одред jе формирао претходницу Прве армиjе. Водили су борбу на Куманову, први ушли у Прилеп, прегазили Црну Реку, ушли у Битољ и оданде кренули у Албаниjу. Са своjим одредом борио се  у Првом светском рату. После Сувобора, при гоњењу аустриjских трупа, срео се са своjим професором Павлом Поповићем коjи му jе рекао:  ,,До виђења у Дубровнику, али овога пута сигурно.” (7)

Споменик на  Зебрњаку, подигнут у спомен Кумановске битке, саградио jе архитекта  Момир Коруновић а осликао га jе сликар Живорад Настасиjевић, члан Друштва уметника „Зограф“. Кула-обелиск (48,5 м) на Зебрњаку било jе наjзначаjниjе Коруновићево дело. Настасиjевић jе осликао фреске и на другим Коруновићевим грађевинама Мачковом камену, Спомен цркви у Крупњу и Соколском дому „Матица“ у Београду.(8)

Године 1895. Момир Коруновић ступио jе у подмладак друштва „Соко“, чиjи ће члан и истакнути првак бити до краjа живота. Био jе уредник „Соколског гласника Душан Силни“ од 1910. и председник грађевинско-уметничког одсека Савеза Сокола Краљевине Југославиjе. Студираjући у Прагу био  jе 1911. изабран за  старешину Соколске секциjе „Српског академског друштва Шумадиjа”. Од 1907. па до 1947. архитекта Коруновић био jе службеник Министарства грађевина у коме, захваљуjући преданом раду напредуjе до звања генералног инспектора Архитектонског одељења. Током рада у државноj служби проjектовао jе преко 40 jавних и државних грађевина (министарства, поште, храмова, школа, конака и споменика) као и 24 соколска дома и вежбаонице. Његове наjпознатиjе грађевине у Београду су Пошта код Железничке станице, Министарство пошта у Палмотићевоj улици и Соколски дом „Матица“. Проjектовао jе православне цркве у Београду, Љубљани, Марибору, Цељу, на Сушаку код Риjеке, Прилепу, Брзану, Крупњу, Делиграду, Кленку и на острву Вису. Коруновић jе проjектовао (по правилу без накнаде) спомен-обележjа (Зебрњак, Мачков камен, Текиjа на Дунаву, Светозарево, Охрид, …), и соколске домове у Београду, Обреновцу, Куманову, Јагодини, Бjељини, Високом, Јаjцу, Ужицу, Ћуприjи и тд. Моравски стил може се сматрати извором на основу кога jе Момир Коруновић створио своj особени израз у обликовању простора и украшавању грађевина маштовитом стилизациjом народних мотива. Стваралаштво Коруновића заснивало се на вери у нераскидиву повезаност архитектуре и националне културне баштине : „У соколском неимарству ми морамо бити своjи … каже се да треба да будемо савремени, модерни … али у архитектури соколскоj и jедног народа не може бити моде; у народносноj архитектури и грађевинскоj делатности jедне државе, …може се применити само оно што jе своjствено духу народа коjи живи у тоj држави…“. Александар Кадиjевић своjе дело „Момир Коруновић“ почиње реченицом : „У српскоj архитектури двадесетог века готово да нема значаjниjег и оригиналниjег ствараоца од архитекте Момира Коруновића“. (9)

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/nedeljkovic-projekat-djurdjevic.jpg

Проjекат споменика, риjешење  Стаменка Ђорђевића

Лист „Дубровник” пренео jе из листа „Аграрна Мисао” из Београда опис прославе у Скопљу : „Велика, … поворка нашег живља из Јужне Србиjе сутрадан у Скопљу, била jе достоjан наставак оног духовног славља на Куманову. Огромна jе то била поворка омладине, ветерана, инвалида, четника, жена са дjецом на грудима, сокола, младих дjевоjака у народноj ношњи …”.(10)

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/nedeljkovic-sokol-skoplje.jpg

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским  V покраjинским слетом у Скопљу. На слету су учествовали соколи из целе Југославиjе. Лист Срба католика „Дубровник” истакао jе значаj Кумановске победе за Приморjе. Обjавио jе сjећања  В. М. Вукмировића на Балкански рат.  Споменик на  Зебрњаку, подигнут у спомен Кумановске битке, саградио jе архитекта  Момир Коруновић.

 

Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

  1. „Прослава 25-годишњице ослобођења Вардарске бановине”, ,Дубровник”, бр.23, Дубровник, 3 Јули 1937, стр.3;

2. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 57;

3. „Сjетимо се”, „Дубровник”, бр. 39, 23 Октобар 1937, Дубровник, стр.3;

4. В. М. Вукмировић, ,,Сjећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 2 септембра 1939, стр. 3, 4;

5. Влад. М. Вукмировић:„На младом Нагоричану послиjе двадесетпет година”, „Дубровник”, бр. 43, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.2,3;

6.Мр. Николаj Ђ. Марческу, “Потпуковник Воjин Поповић-воjвода Вук”, “Добровољачки гласник”, Децембар 2004, бр. 24, Београд, стр. 98;

7. В. М. Вукмировић, ,,Сjећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр.36, Дубровник, 9 септембра 1939, стр.3; 8.Зоран М. Јовановић, „Друштво уметника Зограф“, Београд, 1998, стр.85;

9. Мр.сци.арх. Тихомир Обрадовић, „Момир Коруновић – соколски архитекта и архитекта сокола“, „Око Соколово“, бр.33-34, децембар 2009, Београд, стр.13,14; Л.П. „Српски Соко у Прагу”, „Српски Соко”, бр. 8, 12 (25) Јуниjа  1911, Сремски Карловци, стр.128;

10. „Прославе у Куманову и Скопљу”,„Дубровник”, бр. 43, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.2;

 

Везане виjести:

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: