НЕБОЈША МАЛИЋ: СРБИ, „МАРШ НА ДРИНУ“ И ВЕЛИЧАЊЕ МРАКА

Можда jе то последица дугогодишњег испирања мозга, али чини ми се да jе мало ко схватио пуне размере произведеног скандала поводом извођења „Марша на Дрину“ у УН пре две недеље. Па чак ни они коjи су га произвели уз помоћ медиjских саучесника, jер jе њима историjа почела од деведесетих.

Разлог што се прича о „геноцидноj србонационалистичкоj песми“ тако лако примила у западним медиjима, међутим, могао би да има врло мало везе са догађаjима из деведесетих, а много више са jедном фикс-идеjом коjа у последње време прожима академске кругове на Западу: да су за Први светски рат криви Зли Словени.

Према тоj причи, да нису зли ратоборни Срби испровоцирали мирољубиву и надасве културну и цивилизирану Аустро-Угарску и да се зли Руси нису потпуно без разлога супротставили тоj истоj Аустро-Угарскоj када jе сасвим оправдано кренула да неутралише „реметилачки фактор“ на Балкану (ако ово звучи познато, то jе зато што jесте), до Великог рата не би ни дошло а Белле Епоqуе би jош траjала.

ПРАЊЕ БИОГРАФИЈЕ Оваквих фантазиjа jе било и раниjе, али су последњих година опет постале помодне, захваљуjући Наjлу Фергусону и његовим истомишљеницима. Овакве „реинтерпретациjе“ историjе све више освићу на страницама западне штампе како се примиче стогодишњица рата.

Додуше, могло би се легитимно рећи да званична историjа, написана већ у Версаjу 1919 – према коjоj су за све криви искључиво Немци – ниjе поштена jер потпуно занемаруjе жељу и вољу Британиjе и Француске да крену у рат. То jе, дабоме, и била сврха „победничке историjе“. Приметићете да се Аустро-Угарска ту много не спомиње, ваљда зато што се дотад већ распала. Тек после Другог светског рата, када су се победници и побеђени нашли у заjедничком фронту против Злог Комунизма, постаjу популарне тезе попут оне Барбаре Такман да jе рат био малтене спонтана, природна поjава, резултат таjних алиjанси и погрешних процена. Нико ниjе крив, jе ли – осим Злих Словена.

Прање биографиjе преко леђа других ниjе непознат феномен. Чинили су то Немци деведесетих, када су сатанизациjом Срба себе ослободили да Луфтвафе опет може да бомбардуjе, а Бундесвер да ратуjе по свету. Чинили су то што хабсбуршки што Хитлерови савезници из оба светска рата кроз краљеву и Брозову Југославиjу. Пошто су се сто година касниjе сви учесници Великог рата – осим Руса и Срба, jе ли – нашли под истом заставом, оном Атлантске Империjе, сасвим jе логично да граде заjедништво и ваде флеке преко архетипских Иних.

„СРПСКИ ТЕРОРИСТА“ Када jе пре две године преминуо последњи хабсбуршки принц, сахрањен jе као да jе био прави аустроугарски цар, уз воjне параде, хабсбуршке заставе и униформе. Нико се ниjе нашао реч да каже о томе како су Хабсбурзи католичанством мотивисаном патолошком мржњом према Србима одвели западноевропску цивилизациjу у пропаст.

Зато нимало не изненађуjе што британски Би-би-си средњошколце учи да су у Балканским ратовима „Срби осваjали турску земљу“ и да jе „моћна Србиjа претила Аустро-Угарскоj“, док Гаврила Принципа назива „српским терористом“. Па онда jош поставља питања коjа с правом могу да се протумаче као да су Немци, Аустриjанци и Турци малтене почели рат у легитимноj самоодбрани од „великосрпске агресиjе“.

Је ли сад мало jасниjе како jе новинар „Њуjорк Таjмса“ пре две недеље могао Церску битку даопише као„озлоглашену“ (инфамоус)? У причи где су за Први светски рат криви Срби и Руси, док су Немци, Турци, Аустро-Угарска, па чак Британиjа и Француска малтене њихове невине жртве то не само да jе могуће већ jе и логично.

И онда са тако поремећеним и у пуном смислу те речи избезумљеним светом Србиjа – односно оно што од ње остане кад се сви вампири намире – треба да се „интегрише“? Аман!

Кажу да jе сер Едвард Греj, британски министар иностраних дела, у сутон 3. августа 1914. рекао: „Светла се гасе широм Европе. За наших живота неће се поново упалити“. Скоро сто година касниjе, jедино што се променило jе да његови сународници величаjу мрак

Извор: НОВИ СТАНДАРД