Ne shvataju oni o čemu je Kusturica juče pričao!

Vidim da ni ova godina ne može mirno početi. Čim se u daljini naslućivalo da nam dolazi Sveti Stefan, odmah su dežurni psi počeli lajati.

Obično psi laju kako bi obavestili da neko ide, ali više zbog toga što se plaše onoga koji nailazi. Međutim, ne smem tvrditi zbog čega su lajali, s obzirom na to da postoje psi koji laju tek onako, jer im je takva priroda. Zbog čega god da je neko lajao, dođe Stevan i prođe. Dok je bio tu, nije bilo lajanja, ali pre njegovog dolaska i posle njegovog odlaska, lavež ne prestaje.

Zašto ponovo nekome smeta obeležavanje Dana Republike Srpske? Koje im je to, tačnije, čije im je to koske neko mogao baciti i gde je mogao pse vezati kako bi ih napujdao na Svetog Stefana i na Republiku Srpsku? Hajde dežurni psi kao što su pudlice i maltezeri što su lajali, ali šta je sa nekim visokim zvaničnicima? Do kada planiraju da sabotiraju Republiku Srpsku i zbog čega?

Već vidim kako se po ćoškovima priča o tome kako je Dodik prekršio sve moguće zakone, kako zemaljske, tako i nebeske. Čujem u daljini koliko se trude da kažu kako je Kusturica bio oštar, a nisu ni shvatili o čemu je pričao! Već vidim suze zbog toga što se srpski narod juče smejao. Kao da se naslućuje da će Sveti Stefan, ako već nije, postati najoklevetaniji svetac među svim svecima. Očekuje se novi talas optužbi na račun Republike Srpske, kao i nova saznanja o ratu o kojem svi misle da nešto znaju, ali se jedino Srbima ne priznaju njihovo znanje i žrtve. Odzvanjaju negde tamo pitanja kako to da su se intonirale himne i zbog čega je u Srbiji televizija prenosila, a narod pratio svečanu akademiju. Pitanje nad pitanjima će biti zašto određeni pukovi marširaju ulicama na Dan Republike Srpske. Naslovi u novinama biće nemilosrdni i govoriće o tome kako se bliži novi sukob.

Bude to tri dana, pa prođe. Znaju ti koji to misle, govore, pitaju i pišu da ono juče nije bilo ništa opasno, prevejano, podrivačko i provokatorsko. Prosto, sakupili se Srbi da proslave svoj dan. Znaju svi da je jučerašnji dan bio dan ljubavi, ponosa i sećanja. Sve ono što se doda tome, to je suvišno i nadasve netačno.

Ne bi jučerašnji dan i svetac bili sporni da su to strani sveci i ljudi sa zapadnih strana, ali kad god su Srbi tu, to mora biti neki problem. Za sve one koji kad čuju reč „Srbin“ i pomisle „koljač“, „izrod“, „mrzitelj“, „okupator“, „divljak“, „nevernik“ i tome slično, neka se zapitaju kako to može biti onaj koji je najviše klan, koji je najomraženiji, koji je najviše puta okupiran, jedan od pitomijih, najverniji i sve anti onome što pomisle oni koji su sami to što kače nama.

Juče sam samo ponovo video da biti Srbin znači imati ljubavi za sve, praštati, verovati, ponositi se i biti slobodan. Jedina razlika između Srba iz Republike Srpske i Srbije, a obe su moje države, jeste što su Srbi iz Srpske mnogo ponosniji na to što su, a verujem da će posle jučerašnjeg dana, to biti i svako od nas iz Srbije, jer smo isti narod, pa ne ide da rasparujemo.

Ono što ja videh juče jeste da je svima pružena ruka mira, ali je problem što čovek u tome vidi nadu, a pas vidi kost.

Autor: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Govor Emira Kusturice na proslavi dana Republike Srpske

Šaranova jama | Jadovno 1941.

Sabor novomučenika jasenovačkih | Jadovno 1941.

Ko će te ljude pamtiti ako mi nećemo? | Jadovno 1941.