Не могу нам покрасти сјећања

Загрепчанка Татjана Вуjичић Влачић покренула jе акциjу те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године

Акциjом jе освjежен циjели простор споменика

Свако зло за неко добро, каже народ. Слично би се могло рећи и за оно што се у посљедњих десетак мjесеци догађало око споменика за 525 српских жртава усташког масакра у Вељуну, почињеног од 6. до 9. маjа 1941. године, коjи се налази код школе у том кордунашком мjесту у склопу града Слуња. Споменик jе посљедњих пар мjесеци био два пута мета лопова, сакупљача племенитог метала. Подсjећамо, наjприjе jе украдено двадесетак плоча са именима невиних жртава, а онда су скинуте и однесене и остале плоче, више десетака њих. Други пут су се лопови са плочама убрзо стровалили у jедан одрон на путу и одмах су пронађени. Једино ниjе пронађено двадесетак плоча украдених први пут. У њиховоj обнови и враћању на споменик знатно jе финанциjски и на сваки други начин помогла загрепчанка кордунашких кориjена Татjана Вуjичић Влачић.

– Када сам сазнала да су 28. септембра 2014. украдене све брончане плоче са именима жртава усташког злочина на вељунском споменику те 8. октобра присуствовала медиjском обиљежавању тог немилог догађаjа, дошла сам на идеjу како таj простор освjежити, промиjенити стару и искидану жичану ограду, обоjити споменик и жељезне ступове, сталке за заставу… Окупила сам драге приjатеље са Вељуна, Сноса, Бандиног Села и Кршље па смо се 13. октобра окупили и извели наведене радове. Моj отац Душан и брат Огњен су купили жицу за око хиљаду куна, jа сам купила боjу за споменик и ступове за око 600 куна, скухала сам ручак да се након акциjе мало и дружимо. Ову акциjу jе са 200 долара суфинанцирала Мирjана Благоjевић Нинковић – каже нам Татjана Вуjичић Влачић.

Татjана jе рођена 1967. у Загребу, док jоj jе отац Душан рођен у оближњем Лаповцу. Дипломирана jе политологиња и сада завршава магистарски специjалистички студиj из психосоциjалног приступа у социjалном раду. Ради као замjеница равнатељице у jедном загребачком приватном дому за стариjе и немоћне особе. Приjе двиjе године преминуо jоj jе супруг и то jе, како сама каже, био окидач да се врати старим стазама свог дjетињства на Кордуну и риjеци Корани. Почела jе тада фотоапаратом сликати Кордун, села коjа сада одумиру, мjеста и људе… Тиме jе, каже Татjана, жељела показати и поручити да живот на Кордуну постоjи те да заслужуjе много боље него што сада има.

Живот на Кордуну постоjи, каже Татjана Вуjичић Влачић

Моj дjед Милош, његов брат Ђуро и моj стриц Момчило били жртве тог страшног масакра и њихова су се имена налазила на украденим плочама

Контактирала jе хисторичара Ђуру Затезала коjи jоj jе обjаснио све о вељунском злочину. Нађене плоче након друге крађе биле су враћене у мjесни одбор Вељун и у договору са предсjедником мjесног одбора Доjчином Мркаљем и карловачким дожупаном Синишом Љубоjевићем, Татjана их jе своjим аутом превезла у загребачку љеваоницу Уjевић на обнову и рестаурациjу.

– Главни разлог због коjег сам се на то одлучила jе чињеница да су моj дjед Милош, његов брат Ђуро и моj стриц Момчило били жртве тог страшног масакра. Њихова су се имена налазила на украденим плочама. Жељела сам да се плоче пред овогодишњу комеморациjу врате и поставе на споменик како би се комеморациjа што достоjанствениjе обиљежила и одржала – каже Татjана.

Трошкови обнове, без постављања непронађених плоча, били су заиста велики, више од 50 хиљада куна. Циjена се односи на исправљање, чишћење плоча, постављање штифтова, доставу, монтажу и уградњу. Татjана jе одлучила преузети трошкове исправљања више десетака плоча у износу од 14 хиљада куна. ВСНМ Карловачке жупаниjе jе одобрио шест хиљада куна помоћи, а Татjана каже да jоj централа СНВ-а jош ниjе одобрила средства, али да су и тамо обећали. Плоче су постављене уочи овогодишње комеморациjе, она jе купила виjке под инокса, приjатељ Никола Вучковић jе набавио грађевинско љепило и поставио већину плоча, уз помоћ Милана Маслића. Судjеловали су такођер Татjанин отац Душан и сестрична Сњежана те Доjчин Мркаљ, Гоjко Гоjсовић, Милош и Нада Вуковић те jе 49 плоча 3. маjа било враћено на своjе мjесто.

– Све jе ово био само дио моjих акциjа уназад двиjе године. Два пута сам организирала чишћење споменика жртвама фашизма на Цвиjановић брду, на Вељунском крижу, организирала сам чишћење вељунске школе, први међународни одбоjкашки турнир на пиjеску уз Корану, имала сам пет самосталних изложби фотографиjа посвећених Кордуну и Корани. И даље ћу радити на промоциjи Кордуна и Коране. Почетком септембра имам изложбу у Карловцу, у Књижници за младе, под називом ‘Кордун моj понос’, гдjе ћу изложити преко 30 фотографиjа Кордуна, Коране, природе и људи. У познатом ресторану Савић у Крњаку jе сада постављена моjа изложба фотографиjа са пеjзажима, а веселим се и скорашњем завршетку изградње моjе дрвене Кордунашке куће у Лаповцу код Вељуна – прича нам Татjана.

Каже да планира и други међународни одбоjкашки турнир уз Корану. Странци jоj наилазе ‘ко у причи’, али их нема гдjе примити и смjестити. Планира низ изложби о љепотама овог краjа, осигурат ће пар мjеста за шаторе да се могу поставити ако jоj нетко ненаjављен дође. Главни jоj jе задатак прикупити информациjе и добити статус парка природе. То би преосталим људима, а можда и онима коjи ће се у будућности вратити, осигурало какву-такву егзистенциjу од продаjе домаћих аутохтоних и еколошких пољопривредних производа.

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ

Везане виjести:

Оружано и бирократско насиље – Jadovno 1941.

Два лица Олуjе у Ракитићима – Jadovno 1941.

Усташе свjедоче о злочину у Хрватском Благаjу над Србима Кордуна 6. маjа 1941.

Овдjе (не) почива Илиjа Жегарац

Кордун – Јадовно 1941.