НАСТАВАК СУЂЕЊА ОПТУЖЕНИМ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

САРАЈЕВО, 24. МАЈА /СРНА/ – Суђење осморици оптужених за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу општине Хаџићи биће настављено данас у Суду БиХ,када ће браниоци оптужених унакрсно испитивати свjедока Ђорђа Андрића.

Оптужница терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за злочине против српских цивила и ратних заробљеника почињене у логору „Силос“ и другим обjектима на подручjу општине Хаџићи.

У оптужници се наводи да су они од 1992. до 1996. године учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату, у оквиру коjег су починили злочине против цивила и ратних заробљеника српске националности.

Према оптужници, Бећир Хуjић jе био управник, као и замjеник управника логора „Силос“, а исте функциjе обављао jе и Халид Човић. Нермин Калембер jе, наводи се у оптужници, био стражар у „Силосу“, док су остали оптужени, такође, обављали функциjе уцивилним, воjним или полициjских структурама локалне власти.

Суђење jе почело 17. маjа свjедочењем Ђорђа Андрића, коjи jе описао сурови живот заробљеника у логору „Силос“, гдjе jе био заточен пет мjесеци.

Андрић jе рекао да се од средине маjа 1992. године ниjе могло слободно кретати те да су у Тарчину (општина Хаџићи), гдjе jе живио с породицом, полицаjци свакодневно долазили и од српског становништва тражили оружjе.

Он jе навео да jе 6. jуна 1992. из породичне куће у Тарчину, заjедно с браћом и оцем, одведен наjприjе у Друштвени дом у Пазарићу, гдjе су их испитивали о наоружању, а потом jе њега извjесни Калгари одвео у логор „Силос“.

„Кад сам дошао у ћелиjу, био jе мрак. У пола ноћи дошло jе шест полицаjаца питаjући ко jе тек дошао. Извели су ме и прегазили испред ћелиjе“, рекао jе свjедок.

Он jе испричао да jе сутрадан пребачен у другу ћелиjу, гдjе се сусрео с братом и jош неким мушкарцима коjи су били претучени и крвави.

Према његовим риjечима, током боравка у „Силосу“ сви затвореници су били пребиjани, а извjесни „Калембер Буба“ их jе наjвише тукао.

„Кад бисмо унутар ћелиjе галамили,стражари су нам знали рећи да ушутимо или ће нам позвати Калембера“, присjетио се свjедок, додавши да њега лично ниjе никада тукао.

Описуjући услове у логору, Андрић jе навео да су они били катастрофални,да се за пет мjесеци боравка нико никада ниjе окупао, а да су нужду вршили у канти коjа се налазила у ћелиjи.

Он jе рекао да су у логору дневно добиjали jедну кору хљеба, а након што су сви добили дизентериjу, супу су им сипали у jедну здjелу уз коjу би подиjелили три-четири кашике.

Извор: