Наш одговор на „Домовински рат“

Књига „Срби и распад Југославије“ разјашњава догађаје уочи и након распада СФРЈ и објективно осветљава улогу свих народа

Ново светло на догађаје уочи распада СФРЈ и ратове деведесетих година баца недавно објављена књига „Срби и пропаст Југославије“. Према речима једног од аутора, социолога проф. др Зорана Аврамовића, овај приручник посебно је важан у контексту упорног настојања да се Срби ставе на оптуженичку клупу и да се сва кривица пребаци на српски народ.

Публикација је специфична и по томе што су аутори из различитих дисциплина – историчари, филозофи, социолози, правници, војни стручњаци и медиолози. Сваки је из свог угла анализирао улогу Срба у ратним догађајима, као и однос према југословенском питању.

– Крај југословенске државе и политички процеси после њеног слома предмет су свакојих разговора, од улице и ресторана до научних скупова. Заједничка нит свих разговора је борба за тумачење свих чинилаца ратног краја те државе – каже Аврамовић. – У бившим југословенским републикама, данашњим државама, интелектуалне и политичке елите у највећем броју бране своје истине о узроцима, токовима и крају југословенске државе. Приручник „Срби и пропаст Југославије“ представља покушај да се на објективан начин осветли улога српског чиниоца у разбијању југословенске државе.

Ово издање представља својеврстан одговор аутора на хрватски приручник „Домовински рат“, писан за наставнике историје основних и средњих школа. Та публикација, објављена пре две године, изазвала је много коментара, због изношења спорних чињеница о догађајима деведесетих.

– Наш приручник разликује се по ауторском приступу, научним референцама и томе што нема пропагандистички набој којег има превише у „Домовинском рату“, који је заснован на релацији „српска агресија и хрватска жртва“ – анализира наш саговорник. – Таква слика ратног односа Срба и Хрвата је припрема деце у Хрватској за деценијску нетрпељивост а и мржњу према Србима. „Домовински рат“ избегава да проблем постави као однос Срба у Хрватској, однос непристајања Срба да остану у Хрватској 1991. године. Србија није била агресор, као ни распадајућа ЈНА. „Домовински рат“ ту чињеницу сакрива. У нашем приручнику, приказ догађаја и анализа актера је дата објективно, на темељу чињеница.

Приручник доказује и да су Срби највише радили на развоју демократских установа у СФРЈ, а на крају су доживели погром. Анализиран је и међународни чинилац слома СФРЈ, као и веома штетна улога страних медија по српски народ. Аутори објашњавају и религијски фактор и положај Срба изван Србије. Војно-ратни догађаји приказани су хронолошки, са мноштвом чињеница. Осветљена је и улога Хашког трибунала.

Аутори српског зборника о ратовима деведесетих су, осим Аврамовића, др Чедомир Антић, Александар Маринковић, др Миша Ђурковић, проф. др Зоран Јевтовић, др Александар Раковић, др Радован Радиновић, др Јован Ћирић и академик Љубодраг Димић. Издавачи су Завод за уџбенике и „Службени гласник“.

ДОПУНА ЗНАЊА

– Приручник је намењен пре свега средњим школама и факултетима – напомиње проф. Зоран Аврамовић. – Изузетно је важно да у школама наставници који предају друштвене предмете унапреде и допуне своја знања. У разбијању југословенске државе учествовали су интереси и страсти са домаће сцене, али и из иностранства. За ученике и студенте важно је да добију научно утемељену интерпретацију ратног распада Југославије и улогу српских чинилаца. Уместо идеолошко-политичког говора о Србима и рату, овде се препоручује научна слика догађаја.

Аутор: И. МИЋЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Антропологија зла: Понављање мрачне историје

Дисциплиновање српске историографије

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!