fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Највећа контроверза НОБ-А Ђилас: Зашто смо скривали да преговарамо са Немцима

“Гледајући из овог угла, сматрам да су преговори о примирју били грешка. Ја сам и тада, у вези с тим, осећао некакву нелагоду, нервозу, несигурност, али не могу да кажем да сам био против”, рекао је Милован Ђилас крајем осамдесетсетих година прошлог века о једној о највећих контроверзи НОБ-а: преговора партизана и Немаца о примирју у Загребу 1943. године.
Милован Ђилас
Милован Ђилас

Милован Ђилас у књизи “Револуционарни рат” помиње како је делегација партизана ишла у Загреб на преговоре са Немцима 1943. године. Та епизода ратовања на простору Југославије и тадашње НДХ, дуго је била једна од највећих контроверзи народно-ослободилачког рата. Милован Ђилас је био главни партизански делегат на тим преговорима, а уз њега су се тамо налазили и Коча Поповић и Владимир Велебит, пише “Недељник”.

Историчар Коста Николић писао је да су Велебит и Ђилас Немцима поручили да “немају никаквог разлога за ратовање против немачке војске, нити за изазивање штете немачким интересима у целој држави, било да су војне или економске природе”. “За то не захтевамо никакву противуслугу. Треба само да нам омогућите прилику да се боримо против четника и ми ћемо их ликвидирати”.

Према овом аутору састанцима су присуствовали и представници власти НДХ. Ђилас и Велебит су то негирали у својим мемоарима.

Преговори су се одвијали за време Битке на Неретви, а партизани су желели да добију времена да пређу Неретву и да се “посвете” борби са четницима.

Крајем осамдесетих година (1989), Милован Ђилас је у интервјуу за загреначки “Старт” појаснио ћутање партизанске историографије о овом догађају.

– Да, то се скривало ради савршеније, лепше слике, ради наше тоталне чистоте, ради ратне непомирљивости, а посебно због идеализоване слике о самом вођству. Разуме се, ако гледате са једног чисто прагматског политичког гледишта, ту нема никаквог греха. У рату се сви туку и сви преговарају. Нама се такођер десило да смо у једној тешкој ситуацији покушали да нађемо некакав привремени излаз. Данас, гледајући из овог угла, сматрам да су преговори о примирју били грешка. Ја сам и тада, у вези с тим, осећао некакву нелагоду, нервозу, несигурност, али не могу да кажем да сам био против. Уосталом, рекао сам вам да су то била времена у којима су се потирале све наше сумње, слабости, страхови и неверице. То је могуће доживети само у ратовима”, рекао је Ђилас.

Извор: blic.rs

Везане вијести:

Загреб 1943. – преговори Ђиласа и Глеза фон Хорстенауа …

Сусрет са историјом: Тито хтео да се преда Немцима у Дрвару …

ПРИЈЕКИ СУД САВЕ КОВАЧЕВИЋА: Породицама жртава …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: