arrow up

Веритас: У етнички очишћеним српским подвелебитским селима сада извршен и екоцид

Документационо-информативни центар “Веритас” упозорио је да је трагична судбина три српска подвелебитска села – Дивосело, Читлук и Почитељ, која су етнички очишћена и уништена у хрватској акцији “Медачки џеп” у рату, добила свој стравичан и срамотан наставак у миру, када је извршен екоцид, одлагањем опасног отпада. – Позивамо јавност, еколошка удружења и међународне институције да не жмуре пред овом мирнодопском трагедијом. Санација затрованог земљишта у Дивоселу није само еколошко питање, већ и питање елементарног поштовања према жртвама које су на тој земљи страдале – истичу из Центра “Веритас”. “Веритас” оцјењује да је историјски и људски парадокс потпун и застрашујући, јер је простор са којег је српско становништво прије више од

“Неки су страдали од каме и јаме, а неки од комшијског метка у леђа” Никола Пејаковић награду посветио страдалим Србима у Книну

Глумац Никола Пејаковић обратио се присутнима емотивним говором на затварању фестивала NAFFIT на Златибору, где је и награђен за своју улогу. Глумац Никола Коља Пејаковић награђен је за најбољу споредну мушку улогу, за лик Момчила у серији “Тврђава”. Приликом преузимања признања, Пејаковић се обратио присутнима речима које су привукле велику пажњу јавности: “Браћо и сестре, бићу кратак. Желим да се у име свих награђених захвалим жирију. Такође, осећам потребу да у своје име кажем пар речи. Желим да се захвалим организаторима и домаћинима овог националног фестивала, на коме се бије једна тиха, ровоска битка за душу српског народа, коме опет прети крезава и олињала југо-авет. Њој данас опет навлаче свилене хаљине, шминкају јој пропало лице,

ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У Источном Илиџи, 9. септембра почело је обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској током којег је 1995. године убијено и рањено више припадника Војске Републике Српске и цивила. На мјесном гробљу Грлица у Војковићима служен је помен и положено цвијеће на споменик првим цивилним жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву. Током НАТО агресије на Републику Српску од 30. августа до 14. септембра 1995. године убијено је 47 припадника Војске Републике Српске и седам цивила, док је рањено више од 100 војника и 21 цивил. НАТО операција “Намјерна сила” почела је 30. августа 1995. године у 2.12 часова, уз “објашњење” да треба Србе да “доведе за преговарачки

„ГЕНЕРАЛЕ, ОПСТАЋЕМО“ – ТВОЈА РЕПУБЛИКА СРПСКА

Драга браћо Срби, Генерал нам је у аманет оставио ове ријечи: „Никакве судове сем суда мога народа. Нити ми треба одбрана. За мене није битно колико ћу живети, већ ми је битно шта ћу за свога живота урадити за мој народ. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци, припадам своме народу. Опстаћемо!“ Слушајући и читајући комшијске медије, човјек понекад стиче утисак да је улога српског народа у рату у Босни и Херцеговини требало да буде једноставна — да стоји скрштених руку и дозволи да на његовом кућном прагу, на земљи на којој је вијековима живио, буде убијан, прогоњен, мучен и протјериван. Као да је требало да

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ – 33 године од масакра у Медачком џепу – злочин без праведне казне

Навршиле су се 33 године од изненадног напада Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Ова села, смештена јужно од Госпића у тзв. Медачком џепу, у тренутку напада су пуних 18 месеци била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР). У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примењена је тактика „спржене земље”, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом. У овој акцији страдало је укупно 87 Срба, а застрашујућа је чињеница да рањеника уопште није било. Резултати прегледа тела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру –

Срби са свих страна испратили генерала Ратка Младића

Срби са свих страна стигли су данас у Београд како би испратили генерала Ратка Младића. Од раних јутарњих часова грађани су пристизали у цркву Светог Луке на Видиковцу, а потом се велики број њих придружио поворци која је кренула ка Топчидерском гробљу, где је генерал сахрањен у породичној гробници, поред своје кћерке Ане. Из Београда, али и из других крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, људи су дошли да одају последњу почаст. Међу њима су били ветерани, породице, старији људи који памте ратне године, али и млади који су генерала упознали кроз приче својих родитеља и сународника. Од раног јутра испред храма су се смењивали људи који су палили

На земунском гробљу оскрнављена гробница Срба пострадалих у Прихватном логору Земун

Спомен плоча постављена подно Часног крста уз масовну гробницу не мање од 6.500 Срба, уклоњена је од стране непознатих лица. Скрнављењу спомен обележја цивилним жртвама рата и антифашистичким борцима на подручју Републике Хрватске, сведочимо од почетка 90-тих до данас. Последњи такав пример је разбијање Спомен плоче жртвама логора Слана и Метајна у ували Слана на острву Пагу, мање од месец дана након што је по четврти пут обновљена. Слично поступање на подручју наше Србије, у Земуну, недалеко центра наше престонице, нисмо могли да замислимо. Тај злочин представља болан преседан, увреду за жртве, њихове потомке и поштоваоце. Деценијама је скривана истина да у заједничкој гробници на гробљу у Земуну, на делу

Ковчег са тијелом генерала Младића изложен у цркви Светог Луке (ФОТО/ВИДЕО)

Ковчег са тијелом генерала Ратка Младића изложен је у цркви Светог Луке у београдском насељу Видиковац, гдје ће од њега моћи да се опросте пријатељи и поштоваоци. Мимоход грађана је почео, а уз генералов одар су војници, као и син Дарко. На ковчегу је изложена шапка генерала Младића, а поред сви његови ордени. Од раних јутарњих часова код цркве је формирана велика колона грађана који желе да се опросте од генерала Младића. Уз саобраћајницу код храма су постављене кутије гдје грађани могу да упале свијеће. Мимоход је предвиђен до 12.00 часова када ће бити служено опијело некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске. Према протоколу сахране, долазак на Топчидерско гробље,

Бојан Вегара: Никада нећемо заборавити ко смо, одакле смо и ко су нам комшије

Сви, који нису имали или нису хтјели да слушају бабу и ђеда, завршили су деведесетих као Свети Петар Зимоњић, те 1941 године. Страдали су у логорима, јами Казани и на ко зна колико још стратишта. На крају рата кажу, да је фалило 8 000 душа српских у Сарајеву под комшијском контролом. Ми који смо имали и слушали бабу и ђеда, те знали за судбину митрополита Петра, дигли смо се на оружје и све што смо имали дали смо да створимо ово мало Српске. Нисмо се одрекли Господа, Крсне Славе и писма, а душмани су нас запамтили за сва времена, у оном рату против читавог свијета. Ми смо први звјер ранили

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

veritas.jpg

VERITAS: Поводом 33. годишњице страдања Срба у Мирловић Пољу

Шестог септембра 1993. године, у раним јутарњим часовима (око 6.30), у село Мирловић Поље код Дрниша упала је диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске (ХВ). Подручје се у том тренутку налазило под заштитом УН-а и контролом власти Републике Српске Крајине (РСК). У овом свирепом нападу измасакрирано је седам српских цивила. Село је пре рата било мешовитог хрватско-српског састава. Због близине линије фронта, већина становништва је раније избегла, па се у селу затекао углавном старији српски живаљ. Мештани су одлучили остати како би чували куће и стоку. На тај корак су се одважили охрабрени присуством УНПРОФОР-а, који је годину и по дана раније преузео улогу заштитних снага у сектору „Југ“. Међутим,

Ускочка шума - ексхумација

Предмет: Извештај о ексхумацији жртава усташког логора у Старој Градишци

Извештај Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини – Повереништво за округ Сремски у Земуну од 23. априла 1946.  Државној комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Београду, о резултатима ексхумације жртава усташког логора у Старој Градишки[1] ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини ПОВЕРЕНИШТВО ЗА ОКРУГ СРЕМСКИ У ЗЕМУНУ Број 397 Предмет: Извештај о ексхумацији жртава усташког логора у Старој Градишки[2] ДРЖАВНОЈ КОМИСИЈИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА БЕОГРАД Сматрајући за важно да се и пре почетка рада упознам са појединостима и свим предрадњама ове ексхумације одмах сам отпутовао, и 14. IV 1946. год. у 9 сати

Јадовничка прича о Милици и Кати

Пајо је направио дрвени сандук, свезао га на мотор и сам довезао мајчине кости на родни Кордун. На Црквишту, православном гробљу становника Војнића и околине, стоји спомен обиљежје породице Петровић из села Кнежевић Коса. Међу њима је и споменик Петровић Милици (1920-1941) и њеној мајци Петровић Кати (1896-1941). Ипак, Миличине кости не мирују на овом гробљу. Катине су кости пренешене овамо 1968. године из Лике. Ово је прича о њима… Прабаба по ћаћиној страни ми је из куће Петровића из села Кнежавић Коса. Павао Петровић “Пајо” је најстарији изданак те фамилије. Предсједник је, како то данас кажу антифашистичке и борачке организације (САБАХ) у Војнићу. Један од посљедњих бораца “онога” рата, у

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

Kроз логоре прошлог рата прошло је око 26 милиона мушкараца, жена и дјеце, а од тога их је убијено око 10 милиона Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташком концентрационом логору Слана и мањем логору (за жене и дјецу) у Метајни на отоку Пагу које су усташе основали половином липња и расформирали крајем коловоза 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Kарлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања

Очевидац Видас Радомир о страдалницима логора на Пагу

Видас Радомир из Новаље на Пагу, дао је слиједећу изјаву као свједок, у Команди мјеста Паг, 1945. год. ENGLISH »У седмом мјесецу 1941. године ишао сам кући на одсуство као домобран. Из Оточца сам прешао пеко Госпића за Паг. До Карлобага сам хтио да идем са поштанским аутобусом. Пошто тога дана аутобус није ишао морао сам потражити друго превозно средство. Тражећи дознао сам да иде усташки камион са заточеницима, који су за логор на Пагу. Неколико дана раније сам дознао да се је на Пагу основао логор, али ни из далека нисам помишљао на грозоте, које су се већ одигравале у том крвавом логору. Опазивши камион пожурио сам к њему,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.