arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: 45 ДАНА ОД СОЛУНА ДО БЕОГРАДА

16. септембар 2026.

15. септембра 1918. године српска војска кренула је у пробој који ће за само 45 дана довести до ослобођења отаџбине. После Албанске голготе, повлачења преко Албаније, опоравка на Крфу и готово две године проведене на Солунском фронту, српска војска дочекала је тренутак који је чекала. 15. септембра 1918. године почео је пробој Солунског фронта. За српске војнике то није био само почетак једне офанзиве. Пред њима је био пут кући. Пут ка Србији. Од голготе до новог јуриша Српска војска се од децембра 1916. године налазила на утврђеним положајима у области Могленских планина. После свега што је преживела, није престала да постоји као војна сила. Напротив. Током 1917. и прве

Хроника темељно припреманог злочина

16. септембар 2026.

Јасеновац је место које је постало синоним националне трауме. Али без сећања и на жртве на осталим стратиштима, будуће генерације неће моћи да сагледају трагедију и размере злочина над Србима у НДХ Пише: Марко Лакић Јасеновац је најстрашнија српска реч. То је била фабрика смрти на балкански начин. Брутална и примитивна. Потпуна супротност немачкој индустрији смрти која је била педантна, административна и хладна. Јасеновац је био сушта супротност. Тамо је све било лично. Злочине су вршили појединци. Они су жртве гледали у очи. Такмичења у клању, маљеви, будаци, бајонети… Због тога је то место постало синоним националне трауме. Али, бавећи се Јасеновцем и одбраном обима трагедије на том месту, коју

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА КОРДУНА: СТРАДАЊЕ ПЕЦКЕ И ПЕРНЕ У ЈЕСЕН 1941. ГОДИНЕ

14. септембар 2026.

У рану јесен 1941. године простор Кордуна био је поприште систематског затирања православног српског становништва. Усташке снаге Независне Државе Хрватске, састављене од хрватских и муслиманских јединица са подручја Вргинмоста, Глине и сусједне Велике Кладуше, спровеле су масовне казнене експедиције кроз српска села, остављајући иза себе спаљена огњишта и стотине звјерски побијених цивила. ПОКОЉ И ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА ПЕЦКА Страдање мјештана села Пецка започело је у љето 1941. године, када су усташе 3. августа побиле 56 српских сељана. Нови, још суровији талас погрома услиједио је од 13. до 17. септембра исте године. Током ових пет дана убијена су 43 православна српска становника, махом жене, дјеца и старци који нису успјели на

Српска православна црква прославила Свете новомученике јасеновачке

14. септембар 2026.

Српска православна црква је 13. септембра прославла Свете новомученике јасеновачке, у знак сећања на Србе и друге жртве страдале у систему усташких логора Јасеновац током Другог светског рата. Јасеновачки новомученици су међу најбројнијим страдалницима које Српска православна црква литургијски прославља. Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао их је 2010. године, а њихов празник установљен је за 31. август по јулијанском календару, односно грегоријанском 13. септембра. Централна прослава празника одржава се у манастиру Јасеновац, где се служи Света архијерејска литургија и одржава помен жртвама. Систем усташких логора Јасеновац постојао је на подручју тадашње Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. У њему су заточени и убијани Срби, Јевреји, Роми и припадници других

ТРАЈНИ ПЕЧАТ ИСТИНЕ О ЗЛУ: Снима се филм “Огњена Марија Ливањска” о усташком покољу 1.587 Срба у селима око Ливна 1941. године

11. септембар 2026.

Зло које су усташе починиле на почетку Другог светског рата у селима око Ливна у БиХ, када су у јаме бацили 1.587 Срба – мушкараца, жена и деце, биће “записано” и на филмској траци. Окрутне злочине, кроз разговоре са преживелим сведоцима, први је описао новинар и публициста Будо Симоновић у књизи “Огњена Марија Ливањска”. Сада РТС снима документарно-играни филм истог назива, по сценарију Наташе Дракулић и у режији Саше Габрића. Тако ће усташко зло из двадесетак јама, из којих је необјашњивим чудом жива изашла неколицина страдалника, добити још један, трајни печат истине. Усташко зло у Ливањском пољу расцветало се већ у пролеће 1941, чим је формирана Павелићева НДХ. Како пише

Момир Радић: „ЛОКАЛНИ ГЕНОЦИД“ намењен само Србима

11. септембар 2026.

Неколико дана по оснивању Хашког трибунала, по налогу тадашњег председника СР Југославије Добрице Ћосића, Савету Безбедности Уједињених нација (СБ УН) предат је „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињеним против српског становништва од априла 1992. до априла 1993. године“(1)             Убрзо затим, Резолуцијом од 6.10.1993. СБ УН је основао КОМИСИЈУ ЕКСПЕРАТА  са председником Мухамедом Шерифом Басијунијем, коју је обавезао да буде НЕПРИСТРАСНА. Циљ Комисије био је да испита и анализира све информације и доказе у вези злочина на подручју БиХ и да о томе СБ УН поднесе извештај са закључцима.             Почетком наредне године, Комисија је СБ УН предала ИЗВЕШТАЈ са

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

11. септембар 2026.

Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, ал’ Васкрс не бива без рана. Дочека ме јутрос дренов цвет, На северу земље лала Оте се суза прађедовска заувек. Зна и она да дрен није само дрво, да дрен није само цвет. Кажи сузо, зашто сама падаш, Ко још плаче на цветање рано? Онај ком је преклан свет, Ко не памти родну кућу, Ни изнад ње птице лет. Не плачем то ја од туге, Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, Ал’ васкрс не бива без рана. Када вам понекад страх дође, Коме се помолите Ви, Којима је (одувек) прадедовски занат био србосјек. И не пишем

Циганска је туга преголема

11. септембар 2026.

Сећање Гаврила Винчића (94), јединог живог сведока одвођења 97 Рома из породице Фамилић из Моловина у лето 1942. године. Пише: Роберт Чобан Јутро 17. јуна 1942. На ивици шуме на крају сремског села Моловин налазиле су се куће од черпића и земље у којима су живели Роми чувени по најбољим тамбурашким бандама које су свирале у целој Југославији. Сви су носили једно презиме – Фамилић. “У том њиховом насељу био је један велики дебео орах поред којег су они свако вече свирали, а ми Срби, момци и девојке из села одлазили смо тамо да учимо да играмо! Јако смо лепо живели са њима и дружили се!”, док седимо у винарији његовог

КАЗИВАЊЕ СИМА БОЈБАШЕ ИЗ ГЛУШАЦА: У Јасеновцу су ми страдали мајка Боса, баба Мара, брат Милорад, сестра Даница и тетка Милица

11. септембар 2026.

Село Глушци се налази у општини Метковић, у долини ријеке Неретве, на самој граници са Херцеговином. То је једино чисто српско село на простору од црногорске границе на Дебелом Бријегу, па све до Задра, Шибеника и Книна. Пред Други свјетски рат бројало је преко 200 становника, а сада их тамо има око 40. У логору Јасеновац страдало је 90 житеља овог мјеста, претежно жена и дјеце. Породице које тамо живе су: Бојбаше, Пуцари, Вуковићи, Арнаути, Ликићи и Станићи, а у засеоку (које припада Херцеговини) су Брстине. Нема никакве разлике, у менталитету, обичајима и свим осталим карактеристикама ових људи, са осталим Србима из Херцеговине. Ја сам, као дијете, доживио оно што

Веритас: У етнички очишћеним српским подвелебитским селима сада извршен и екоцид

10. септембар 2026.

Документационо-информативни центар “Веритас” упозорио је да је трагична судбина три српска подвелебитска села – Дивосело, Читлук и Почитељ, која су етнички очишћена и уништена у хрватској акцији “Медачки џеп” у рату, добила свој стравичан и срамотан наставак у миру, када је извршен екоцид, одлагањем опасног отпада. – Позивамо јавност, еколошка удружења и међународне институције да не жмуре пред овом мирнодопском трагедијом. Санација затрованог земљишта у Дивоселу није само еколошко питање, већ и питање елементарног поштовања према жртвама које су на тој земљи страдале – истичу из Центра “Веритас”. “Веритас” оцјењује да је историјски и људски парадокс потпун и застрашујући, јер је простор са којег је српско становништво прије више од

“Неки су страдали од каме и јаме, а неки од комшијског метка у леђа” Никола Пејаковић награду посветио страдалим Србима у Книну

10. септембар 2026.

Глумац Никола Пејаковић обратио се присутнима емотивним говором на затварању фестивала NAFFIT на Златибору, где је и награђен за своју улогу. Глумац Никола Коља Пејаковић награђен је за најбољу споредну мушку улогу, за лик Момчила у серији “Тврђава”. Приликом преузимања признања, Пејаковић се обратио присутнима речима које су привукле велику пажњу јавности: “Браћо и сестре, бићу кратак. Желим да се у име свих награђених захвалим жирију. Такође, осећам потребу да у своје име кажем пар речи. Желим да се захвалим организаторима и домаћинима овог националног фестивала, на коме се бије једна тиха, ровоска битка за душу српског народа, коме опет прети крезава и олињала југо-авет. Њој данас опет навлаче свилене хаљине, шминкају јој пропало лице,

ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

9. септембар 2026.

У Источном Илиџи, 9. септембра почело је обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској током којег је 1995. године убијено и рањено више припадника Војске Републике Српске и цивила. На мјесном гробљу Грлица у Војковићима служен је помен и положено цвијеће на споменик првим цивилним жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву. Током НАТО агресије на Републику Српску од 30. августа до 14. септембра 1995. године убијено је 47 припадника Војске Републике Српске и седам цивила, док је рањено више од 100 војника и 21 цивил. НАТО операција “Намјерна сила” почела је 30. августа 1995. године у 2.12 часова, уз “објашњење” да треба Србе да “доведе за преговарачки

„ГЕНЕРАЛЕ, ОПСТАЋЕМО“ – ТВОЈА РЕПУБЛИКА СРПСКА

9. септембар 2026.

Драга браћо Срби, Генерал нам је у аманет оставио ове ријечи: „Никакве судове сем суда мога народа. Нити ми треба одбрана. За мене није битно колико ћу живети, већ ми је битно шта ћу за свога живота урадити за мој народ. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци, припадам своме народу. Опстаћемо!“ Слушајући и читајући комшијске медије, човјек понекад стиче утисак да је улога српског народа у рату у Босни и Херцеговини требало да буде једноставна — да стоји скрштених руку и дозволи да на његовом кућном прагу, на земљи на којој је вијековима живио, буде убијан, прогоњен, мучен и протјериван. Као да је требало да

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ – 33 године од масакра у Медачком џепу – злочин без праведне казне

8. септембар 2026.

Навршиле су се 33 године од изненадног напада Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Ова села, смештена јужно од Госпића у тзв. Медачком џепу, у тренутку напада су пуних 18 месеци била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР). У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примењена је тактика „спржене земље”, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом. У овој акцији страдало је укупно 87 Срба, а застрашујућа је чињеница да рањеника уопште није било. Резултати прегледа тела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру –

Срби са свих страна испратили генерала Ратка Младића

8. септембар 2026.

Срби са свих страна стигли су данас у Београд како би испратили генерала Ратка Младића. Од раних јутарњих часова грађани су пристизали у цркву Светог Луке на Видиковцу, а потом се велики број њих придружио поворци која је кренула ка Топчидерском гробљу, где је генерал сахрањен у породичној гробници, поред своје кћерке Ане. Из Београда, али и из других крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, људи су дошли да одају последњу почаст. Међу њима су били ветерани, породице, старији људи који памте ратне године, али и млади који су генерала упознали кроз приче својих родитеља и сународника. Од раног јутра испред храма су се смењивали људи који су палили

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА