arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Потписан споразум између “Спомен-подручја Доња Градина” и “Меморијалног центра Старо сајмиште”

19. септембар 2026.

Велики број људи из подручја које гравитира ка Козари и Поткозарју депортован је у логор на Сајмишту, где су страдали. Меморијални центар “Старо сајмиште” и Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина” заједнички ће чувати сећање на жртве усташког злочина геноцида у НДХ, као и злочине над Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на читавој територији бивше Југославије. Ово стоји у Споразуму који су јуче потписале директорке “Старог сајмишта” и “Спомен-подручја Доња Градина” Кринка Видаковић Петров и Тања Тулековић, а документ је потписан Другог дана манифестације “Дани Српске у Србији”. Кринка Видаковић Петров рекла је да су два логора на простору сајмишта била повезана са Доњом Градином, јер је

САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА КОЗАРЧАНА У БЕОГРАДУ

19. септембар 2026.

На никада исцељене ране, Козарчанима, али и свима онима који баштине сећање на ове мученике, додата је нова доза соли. Непознати учиниоци су, сумња се, почетком овога месеца уклонили спомен плочу којом је обележено место на којем су похрањена тела око 6.500 жртава фашистичког терора, доминантно Срба, мучених и убијених у прихватном логору Земун у периоду од 1942. до 1944. године. Овај логор, за нас Козарчане, значајан је по томе што је велики део уморених, који нађоше своју вечну кућу на Земунском гробљу, доведен са терена Козаре и Поткозарја. На никада исцељене ране, Козарчанима, али и свима онима који баштине сећање на ове мученике, додата је нова доза соли. Удружење

Немања Девић: Четири услова за пописивање српских жртава геноцида

18. септембар 2026.

Док не обезбедимо све услове, нећемо имати могућност да се оваквом задатку посветимо као једном од примарних за српску историографију. „Јунацима палим за ослобођење и уједињење српства 1912-1919”, пише на спомен- плочи погинулим Шумадинцима, постављеној у манастиру Благовештење рудничко. Споменик су између два светска рата подигле њихове породице и ратни другови. Дирљив је, јер натпис на белом мермеру говори другачије о циљевима борбе тих војника, него што је то прокламовано у одлукама српске владе (Нишка декларација 1914) и чином уједињења 1918. године. У званичној политици јесте се говорило о „ослобођењу и уједињењу”, али без овог, за нове грађане нове државе, незгодног „српства”. Држава заборава Било би занимљиво прикупити већи број

КО НАС ЈЕ КЛЕО НИЈЕ ДАНГУБИО

18. септембар 2026.

Србину је гроб светиња и сви се боје да ће им гробове најмилијих неко оскрнавити те су се с тога одлучили да их носе на своју територију. Пише Станојевић Зоран Стојим пред кућом кад наилази Јовановић. Знам га заједно смо били у болници. Дан сунчан има и снијега који се топи. Јовановић је сав мокар и умазан блатом. Приђе ми, каже дај мало воде да се оперем да не идем кући овакав. Па гдје се тако упрља питам. Водим га до пумпе. Идем пријатељу са гробља замолили ме да помогнем при вађењу погинулих бораца. Мука жива друже мој, мука. Боље у рат још годину него ово радити. Сахраниш па опет

Саво Штрбац: Срби на потерницама да се не би враћали на огњишта? [Видео]

18. септембар 2026.

Проценат осуђених Срба пред регионалним судовима је драстичан. Може ли се математички и правно доказати да је на делу селективна правда, или је реч о организованој политичкој агенди? Док међународни и регионални судови тврде да перу историјске љаге, статистика неумољиво отвара питање: да ли су право и правда на Балкану постали селективни инструмент политике? Да ли се тајним оптужницама и пресудама у одсуству једном народу трајно забрањује повратак на вековна огњишта? Потрага за несталима? Идентификација? Поређење суђења пред Трибуналом и Специјалним судом за Косово (и Метохију). Извор: VERITAS

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

18. септембар 2026.

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца. Пише/Марко Лопушина Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске

Саво Штрбац: Потрага за истином о (само)убиству Јованке Ратковић

17. септембар 2026.

И поред свих ових доказа, систем је одлучио да случај експресно затвори као самоубиство Пише: Саво Штрбац У архиви Документационо-информативног центра „Веритас” налази се једна наизглед штура административна порука Међународног комитета Црвеног крста из септембра 1996. У њој се породица нестале Јованке Ратковић званично обавештава да је потрага завршена, јер је према подацима хрватске полиције „тражена особа починила самоубиство вешањем”. Кратко, бирократски, хладно и привидно коначно. Случај је за систем архивиран. Међутим, када се отворе оригиналне, деценијама скриване странице увиђајне и медицинске документације из ратног августа 1992, иза те званичне констатације почињу да израњају велике нелогичности на логична питања. Ова питања већ 34 године муче Јованкину породицу, а у мени

Ратна стаза Зековића с Романије

17. септембар 2026.

Ратна историја Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину сјеверне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском на Солунском фронту, и дочекао да још дуго поживи у слободи некад поробљене отаџбине. Титов исписник je пет година пред крај свог овоземаљског вијека (1978) свом сину Млађену, који данас живи у Чачку, у магнетофон до појединости опричао како све то бјеше. Ево нечега од тог, скоро невјероватног, збитија… Младог сељачића из Бјелосављевића на обронцима Романије у данашњој општини Соколац, царске власти раселиле су послије атентата на Фердинанда у Српску Крајину, као и многе завичајце да би их што више одвојили од

Данас Свети Петар Дабробосански

17. септембар 2026.

Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског. Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.  Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије. По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло

Почивај у миру Никола, брате наш јадовнички

17. септембар 2026.

Прошло је шест година како се упокојио Никола Лончина, најстарији члан нашег удружења Јадовно 1941. Рече ми његова супруга да је лежећи у кревету са високом температуром, затражио да му обуче бијелу кошуљу. Недуго након тога је уснуо и убрзо издахнуо. Са нама је био 22. августа 2020 године у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланицима, на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2020. Мада је био дубоко загазио у 87 годину, није му било тешко да пође са нама и не спава двије ноћи. И тако од 2010. до 2020, једанаест година за редом. Када би нам се обраћао, слушали би га са пажњом. Говорећи јасно и гласно о

Године њихове и моје

16. септембар 2026.

Њихове године теку без њих, а моје са мном. Пише: Цвијета Радић Бројне прођоше. Њихове године одавно теку без њих. Све их је пресекао исти дан. Јованов четврти. Четврти му био од рођења. Нису му се имали кад дани преметнути у године. Као ни Милану. Он једва месец саставио. Први. Од тог дана, четвртог Јовановог и тек навршеног првог месеца Милановог, свима им се броје само године без њих. Сви нанизали једнак број. По томе су вршњаци. Моје године се још броје самном од оне прве кад свет плачом поздравих. Тада су се среле наше године и од тада теку заједно. Загрљене. Спојио их праотац наш коме имена нико не

ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: 45 ДАНА ОД СОЛУНА ДО БЕОГРАДА

16. септембар 2026.

15. септембра 1918. године српска војска кренула је у пробој који ће за само 45 дана довести до ослобођења отаџбине. После Албанске голготе, повлачења преко Албаније, опоравка на Крфу и готово две године проведене на Солунском фронту, српска војска дочекала је тренутак који је чекала. 15. септембра 1918. године почео је пробој Солунског фронта. За српске војнике то није био само почетак једне офанзиве. Пред њима је био пут кући. Пут ка Србији. Од голготе до новог јуриша Српска војска се од децембра 1916. године налазила на утврђеним положајима у области Могленских планина. После свега што је преживела, није престала да постоји као војна сила. Напротив. Током 1917. и прве

Хроника темељно припреманог злочина

16. септембар 2026.

Јасеновац је место које је постало синоним националне трауме. Али без сећања и на жртве на осталим стратиштима, будуће генерације неће моћи да сагледају трагедију и размере злочина над Србима у НДХ Пише: Марко Лакић Јасеновац је најстрашнија српска реч. То је била фабрика смрти на балкански начин. Брутална и примитивна. Потпуна супротност немачкој индустрији смрти која је била педантна, административна и хладна. Јасеновац је био сушта супротност. Тамо је све било лично. Злочине су вршили појединци. Они су жртве гледали у очи. Такмичења у клању, маљеви, будаци, бајонети… Због тога је то место постало синоним националне трауме. Али, бавећи се Јасеновцем и одбраном обима трагедије на том месту, коју

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА КОРДУНА: СТРАДАЊЕ ПЕЦКЕ И ПЕРНЕ У ЈЕСЕН 1941. ГОДИНЕ

14. септембар 2026.

У рану јесен 1941. године простор Кордуна био је поприште систематског затирања православног српског становништва. Усташке снаге Независне Државе Хрватске, састављене од хрватских и муслиманских јединица са подручја Вргинмоста, Глине и сусједне Велике Кладуше, спровеле су масовне казнене експедиције кроз српска села, остављајући иза себе спаљена огњишта и стотине звјерски побијених цивила. ПОКОЉ И ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА ПЕЦКА Страдање мјештана села Пецка започело је у љето 1941. године, када су усташе 3. августа побиле 56 српских сељана. Нови, још суровији талас погрома услиједио је од 13. до 17. септембра исте године. Током ових пет дана убијена су 43 православна српска становника, махом жене, дјеца и старци који нису успјели на

Српска православна црква прославила Свете новомученике јасеновачке

14. септембар 2026.

Српска православна црква је 13. септембра прославла Свете новомученике јасеновачке, у знак сећања на Србе и друге жртве страдале у систему усташких логора Јасеновац током Другог светског рата. Јасеновачки новомученици су међу најбројнијим страдалницима које Српска православна црква литургијски прославља. Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао их је 2010. године, а њихов празник установљен је за 31. август по јулијанском календару, односно грегоријанском 13. септембра. Централна прослава празника одржава се у манастиру Јасеновац, где се служи Света архијерејска литургија и одржава помен жртвама. Систем усташких логора Јасеновац постојао је на подручју тадашње Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. У њему су заточени и убијани Срби, Јевреји, Роми и припадници других

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА