Хашки трибунал jе мртав. Он 16. новембра 2012. ниjе умро, него jе угинуо. Понекад и наjвеће неправде донесу нешто добро. Страдалницима и мученицима у наjтежем часу остаjе истина. Србиjа jе данас – три дана после пресуде жалбеног већа Хашког трибунала коjом су Готовина и Маркач ослобођени сваке кривице за убиство 1,980 Срба, углавном цивила, и изгон четврт милиона грађана Хрватске за само стотинак сати, што jе наjвеће етничко чишћење у Европи од средине 20. века до данас – jош увек у шоку. Подсећа на човека коjи jе у саобраћаjноj несрећи изгубио руку и сада преживљава оне jезиве тренутке коjи га деле од мрачног али спасоносног самозаборава несвести. Међу осуђенима Хашког трибунала

Желим да изразим своjе посвемашње задовољство ослобађаjућом пресудом за фискални рачун Готовине и Чермака.   Ко год се озлоjедио, насикирао и разљутио оваквом одлуком, треба озбиљно да се забрине. Љутња би значила да jе таj неко сматрао како у Хагу заиста стануjе некаква правда. Такав поjединац jе насjео на читаву ту лажну конструкциjу, да jе направљен како би се распетљало клупко злочина, да би се остварило помирење. Сад би неко морао бити глуп да то jавно каже. Хвала им, али заиста им хвала што су укинули ту jедну малу и биjедну пресудицу, историjски анонимним људима, чиjа jе jедина сврха била да привремено замлаћуjе Србе како таj суд има и трунку

Новости истражуjу – гробови српских воjника расути су на 676 места у чак четрдесет држава. За хитне санациjе у 2013. години потребно 85, планирано свега 15 милиона динара       ПОСМРТНИ остаци српских и jугословенских воjника расути су на 676 локациjа у чак 40 држава, а процењуjе се да у овим хумкама почива и до 300.000 покоjника. О великом броjу воjних гробаља и мемориjала држава годинама ниjе водила бригу, па су многа у лошем стању. Иако jе само за хитне санациjе ових обjеката планиране за 2013. потребно 85 милиона динара, предлог буџета за следећу годину предвидео jе пет пута мањи износ. Иако су потребе вишеструко веће, за одржавање гробова

У петак, 09.11.2012. г. у светосавском културном клубу  у Бањалуци настављен jе циклус предавања „Страдање Срба у 20. виjеку“  Јереj мр. Драган Шућур  одржао jе предавање на тему „Страдање српског православног свештенства у НДХ“     Послушаjте предавње jереjа мр. Шућура   Срспска православна црква достоjна у свим нашим страдањима  заjедно са своjим народом преживjела jе тешке дане геноцида у НДХ. Системско и свирепо сузбиjање православља 1941-1945 на овим просторима подразумjевало jе обрачун са архиjереjима и свештеницима СПЦ.  Сурова убиства, прогони, малтретирања  само су дио онога о чему се мгло чути током предвања. Више од двиjе стотине побиjених свештених лица од коjих трећина у систему логора смрти Независне  Државе Хрватске,

Растроjена грађанским ратом и све дубљим међусобним поделама, влада професора Јовановића jе историjски изазов из Москве, о воjничкоj сарадњи, глатко одбилаУ времену у коме доминираjу кризе (дневно-политичке, економске, моралне, криза система вредности) не изненађуjе што jе у општим медиjским халабукама, готово неприметно, прошла изjава професора др Бориса Анатољевича Старкова, шефа Катедре за двадесети век на Универзитету у Петербургу, да jе Дража Михаиловић био сарадник воjне совjетске обавештаjне службе. Да се за тренутак вратимо професору Старкову. Он jе jе jош у време Горбачова био члан комисиjе за рехабилитациjу ЦК СССР-а и због природе посла био упућен на таjне архиве Совjетског Савеза. Пре десетак година изабран jе, да с групом млађих историчара,

Мемориjални центар “Јад Вашем” у Јерусалиму додиjелио jе медаљу “Праведник међу народима” и Повељу части Нуриjи и Девлети Поздерац, због спасавања Јевреjа у Другом свjетском рату, саопштила jе данас Амбасада Израела у Београду. Нуриjа и Девлета Поздерац су прадjеда и прабака предсjедаваjућег Генералне скупштине УН Вука Јеремића, а висока одликовања додиjељена су им због храбрости и племенитости коjу су исказали, спашаваjући Јевреjе упућене у усташки концентрациони логор Јасеновац. Група Јевреjа коjа jе одбjегла из транспорта за Јасеновац, покуцала jе на врата породице Поздерац у Цазину, у западноj БиХ, а захваљуjући њиховоj помоћи, преживjела jе нацистичку окупациjу Југославиjе и холокауст, наводи се у саопштењу. Амбасадор Израела у Србиjи ЈосеФ Леви поздравио

Одговор историчару М. Бjелаjцу, поводом текста „Историjи не треба ни додавати ни одузимати” Иза текста историчара М.Бjелаjца криjе се jедна лако уочљива теза: како квислиншке власти Милана Недића не сносе никакву или минималну одговорност за трагедиjу српских Јевреjа (и не само Јевреjа). Горан Паскаљевићу своме интервjу jесте учинио jедан лапсус када jе рекао да jе страдало тридесет хиљада Јевреjа у Београду. Таjподатаксе односи на укупан броj Јевреjа у Србиjи. То суштински ништа не мења на ствари– укупанброj страдалих српских Јевреjа ближи се броjуод деведесет одсто. Остале цифре како их износи Бjелаjац нису спорне, спорно jе само његово запостављање улоге српске квислиншке владе Милана Недића у доприносу решавања„jевреjског питања”. Уместо да

Фестивал у Њуjорку траjе од 14. до 28 августа – казуjе даље Данко Васовић, творац филма о Курту Валдхаjму са коjим jе закуцао на велика врата ове светске смотре документарног филмског стваралаштва. – Моj филм jе, међутим, већ другог дана, након помпезне наjаве, гурнут у запећак, али се о њему, захваљуjући свему што га jе пратило, писало и причало више него о свим осталим остварењима, тако да jе цео фестивал, у ствари, текао у сенци тог скандала. Таjне понео са собом: Курт Валдхаjм УВИДЕЛИ ГРЕШКУ И онда, кад сам већ био изгубио сваку наду, изненада, онако како jе и скинут са репертоара, организатори су ме претпоследњег дана фестивала обавестили да ће моj филм ипак бити приказан, па